Barak Obama: Ove proteste treba iskoristiti da bi se napravile promene

 Dok se u Mineapolisu danas održavao pomen u čast DŽordža Flojda, koji je preminuo tokom policijskog privođenja, širom Sjedinjenih Država već deseti dan za redom nastavljeni su protesti zbog njegove smrti koji se sada održavaju u više od 140 gradova.

Prva od tri memorijalne službe za Flojda održana je danas u Mineapolisu, a njegovo telo će biti prebačeno u Redford u Severnoj Karolini, mestu njegovog rođenja, gde će biti održana dvočasovna javna i privatna služba za porodicu u subotu.

Potom će još jedna javna služba biti održana u ponedeljak u Hjustonu, gde je Flojd odrastao i proveo veći deo života.

Služba za 500 ljudi će biti održana u utorak, za kada je najavljena i privatna sahrana.

U nekoliko desetina gradova, demonstranti su izašli na ulice uprkos policijskom času. Više desetina demonstranata privedeno je u njujorškim četvrtima Bruklin i Menheten.

U Vašingtonu je ponovo bio raspoređen veliki broj policajaca koji su zatvorili pristup Beloj kući. Policija je od početka protesta privela skoro 10.000 ljudi širom zemlje.

U Njujorku je jedna osoba napala tri policajca nakon čega je u napadača pucano više puta. Svih četvoro se nalaze u bolnici, sa napadačem u kritičnom stanju.

Najmanje 200 pripadnika Nacionalne garde biće raspoređeno u okrugu San Dijega, zajedno uz policijske snage kako bi čuvali ključne infrastrukture tokom protesta, prenosi Si En En.

Flojd je preminuo 25. maja u Mineapolisu, posle intervencije belog policajca Dereka Šovina koji je prilikom hapšenja gotovo devet minuta držao koleno na Flojdovom vratu, uključujući dva minuta i 53 sekunde pošto je izgubio svest.

Dan posle njegove smrti u Mineapolisu su počeli protesti koji su prerasli u masovne demonstracije protiv rasizma i policijske brutalnosti nad Afroamerikancima i ubrzo se proširili po celoj zemlji, a različiti vidovi podrške stižu sa svih strana sveta.

Tako su na primer, kako prenosi agencija AP, u tri Norveška grada najavljena okupljanja u znak protesta protiv Flojdove smrti, ali su ona morala da budu otkazana zbog restrikcija usled epidemije virusa korona.

Skupovi su planirani u Oslu, Bergenu i Trondhajmu ali su vlasti odbile da izdaju dozvolu za njih pošto su javna okupljanja ograničena na do 50 ljudi.

Mohamed Avil, predsednik Afričke studentske asocijacije koja je učestvovala u organizaciji demonstracija, kaže da je preko 15.000 ljudi najavilo da će doći na proteste koji su bili zakazani za juče ispred američke ambasade.

Organizatori su sada najavili da će u protestima učestvovati samo manje grupe ljudi.

Dan ranije, na hiljade ljudi izašlo je na ulice Stokholma i Helsinkija na mirne demonstracije protiv rasizma, a skupove je policija postepeno rasturila zbog restrikcija uvedenih u okviru borbe protiv virusa korona.

Dok protesti postaju masovniji, sve je više kritika na račun američkog predsednika Donalda Trampa i načina na koji on pokušava da izađe na kraj sa demonstrantima.

Tako je bivši ministar odbrane DŽejms Matis, koji je podneo ostavku jer se protivio Trampovoj odluci o povlačenju snaga iz Sirije, optužio predsednika da pokušava da „podeli“ Ameriku.

„Donald Tramp je prvi predsednik za mog života koji ne pokušava da okupi Amerikance, čak se i ne pretvara da pokušava. Umesto toga, pokušava da nas podeli“, rekao je Matis u intervjuu za časopis Atlantik.

Matis, koji je do sada izbegavao da direktno komentariše odluke i aktivnosti Donalda Trampa, rekao je da podržava demonstrante koji „s pravom traže da imaju jednaka prava“.

Tramp je pre nekoliko dana zapretio slanjem vojske na ulice.

Po prvi put od početka protesta oglasio se i bivši predsednik Barak Obama, koji je, kako prenosi Bi-Bi-Si, izjavio da smatra da su „demonstracije duboke kao ništa što je do sada video u životu“ i pozvao Amerikance za iskoriste priliku da se izbore sa postojećim problemima u društvu.

On smatra da je bitno iskoristiti momenat, koji su doneli protesti, da bi se napravile promene.

„Previše često nasilje dolazi upravo od onih ljudi koji bi trebalo da vam služe i da vas štite. Želim da znate da ste važni. Želim da znate da su vaši životi važni, vaši snovi su važni. Događaju se promene u načinu razmišljanja, dolazimo do jasnijeg shvatanja da možemo bolje“, poručio je Obama u video obraćanju.

On nije direktno komentarisao Trampov način rešavanja problema nasilja i nemira, ali je pozvao zvaničnike širom zemlje da razmotre svoje politike upotrebe sile.

Si-Bi-Es njuz je juče objavio anketu koju su sproveli o rasnim pitanjima i odnosima u SAD, a koja je pokazala znatno drugačije rezultate od njihovih prethodnih istraživanja.

Prema najnovijoj anketi, 57 odsto Amerikanaca smatra da je veća verovatnoća da će policija upotrebiti smrtonosnu silu na crnoj osobi nego na beloj, dok je taj procenat 2016. iznosio 43.

Ukupno 42 odsto ljudi misli da se rasni odnosi pogoršavaju, a 61 odsto njih veruje da su ti odnosi „generalno loši“.

(Danas)