четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > BBC: "Следи кључних 48 сати" за Египат
Хроника

BBC: "Следи кључних 48 сати" за Египат

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 31. јануар 2011.

У понедељак је седми дан демонстрација у Египту, а главно питање је да ли ће масовни протести против председника Хоснија Мубарака очувати замах.

Опште је уверење да је ситуација у Египту далеко од решене, а именовање нове владе и Мубаракова обећања о политичким и економским реформама нису - барем за сада - задовољила његове противнике.

Саобраћај је полако почео да се нормализује у Каиру, иако војска тенковима блокира велики број улица, међу којима и највећу, која води на централни трг Тахрир - иначе епицентар демонстрација против председника Мубарака.

Неколико стотина људи је, пркосећи полицијском часу, провело ноћ на том тргу, а од јутрос се тамо, како јављају дописници, већ окупило неколико хиљада демонстраната.

Опозиција тврди да ће у уторак извести милион људи на митинг против Мубарака.

Авиони надлећу Каиро

У покушају власти да поново успоставе контролу, град надлећу војни хеликоптери а полицији је наређено да се врати на улице са којих су се снаге безбедности повукле у петак, јавља из Каира BBC-јев дописник Јоланда Нел.

Министар унутрашњих послова наредио је полицајцима да сарађују са војском, иако тек треба да се види како ће обични Египћани реаговати на полицију. Иако постоји забринутост због пљачки и повећаног криминала од када су протести почели, људи су веома љути због начина на који је полиција покушала да растури демонстрације прошле недеље.

У међувремену, појавили су се и први знаци да је председник Мубарак спреман да саслуша неке од жалби опозиције, чији је пак главни захтев да се он повуче са положаја.

Уместо тражене оставке, власти су најавиле економске и политичке реформе.

Мубараково писмо

На државној телевизији прочитано је Мубараково писмо новом премијеру, у којем се захтева да у средишту економских реформи буду свакодневни проблеми грађана, као и то да се започне дијалог с политичким странкама о уставним и закододавним реформама. Чини се да управо такве потезе Мубараку предлажу западне земље.

У Лондону је објављено да су се амерички председник Обама и британски премијер Камерон сложили да је Египту потребна "уредна транзиција ка демократској влади" а не, како је касније појашњено, "екстремизам или још ауторитарнији систем владавине".

Сличан став изразили су министри спољних послва ЕУ на састанку у Бриселу.

Шеф италијанске дипломатије Франко Фратини каже да Европска унија жели да помогне Египту на путу ка демократији, али без мешања унутрашње ствари иако јој се не би свидело да власт у земљи предузму екстремисти:

"Мислим да радикализам није демократски начин. Уверен сам да ће се Египћани определити за демократију и грађанска права, а не за радикализам. Забринут сам, како га видим, исламским таласом који доминира Блиским истоком. "

Кључни дани пред владом и војском

Већина коментатора сматра да су следећа два дана кључна, а да би развој догађаја умногоме могао да зависи од тога како се постави војска.

Осим што је основна полуга власти Хоснија Мубарака, она је велика, добро организована и финансирана, и једина је која колико-толико контролише ситуацију у земљи.

Фервез Жержес је професор на лондонском економском универзитету LSE:

"Следећих 48 сати су кључни јер ћемо знато како ће људи реаговати на поновни изклазак полиције на улице, и колико далеко ће војска ићи у подржавању Мубарака. Дакле, војска је кључна и мислим да су генерали израчунали да је Мубарак постао терет не само по земљу, већ и по саму војску. Али пошто је Мубарак њен човек - био је командант ратне авијације пре него што узео власт - војска не може тек тако да га се реши, и жели да нађе частан излаз за њега. Зато мислим да је управо војска та која стоји иза именовања нове владе и потпредседника земље у последњих неколико дана, да би преко њих некако пронашли начин да Мубарак мирно оде. Проблем је у томе што свако ко познаје Египат, зна да Мубарак никада неће пристати на то", каже професор Жержес за BBC.

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер