BBC: Све кризе Кризног штаба: Од „најсмешнијег вируса” до „(не) знамо шта радимо”

 Чланови садашњег Кризног штаба за сузбијање Ковид-19 јавно су први пут наступили 26. фебруара 2020. године на конференцији за новинаре у Председништву Србије, тада још увек само као стручни саветници.

И за ова четири месеца, у борби против корона вируса се издешавало много тога, као и унутар самог Кризног штаба.

Понекад се дешавало да чланови изнесу супротне ставове о мерама заштите, природи вируса, па и у о датуму краја епидемије, што је довело до конфузије у јавности.

„То се нама десило – ми смо постало конфузна, а не информисана јавност“, каже за ББЦ на српском Сузана Миличић, консултанткиња за односе с јавношћу, а студенткиња Јана Златановић каже да јој је поверење у кризни штаб „помало пољуљано“,

А које је све кризе доживео Кризни штаб од почетка епидемије Ковид-19 у Србији?

Ко су чланови Кризног штаба?

Готово свакодневно је барем неко од њих на телевизији, али ево кратког прегледа састава Кризног штаба

Поред премијерке Ане Брнабић и министра здравља Златибора Лончара, на листи чланова Кризног штаба нашла су се и имена медицинских стручњака

Већини људи је име епидемиолога Предрага Кона познато од раније, а поред њега ту су и заменица директорке Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић, епидемиолог из Ниша Бранислав Тиодоровић, директор Клинике за инфективне и тропске болести Горан Стевановић, пулмолог Бранимир Несторовић и имунолог Срђа Јанковић.

„Најсмешнији вирус“ и „Никада струка није сматрала да је ово најсмешнији вирус“

Несторовић је можда највише пажње скренуо још 26. фебруара, када у Србији још увек није забележен ниједан случај корона вируса, изјавом да је реч о „најсмешнијем вирусу“.

„Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплаши најсмешнијег вируса у историји човечанства, који на Фејсбуку постоји“, изјавио је Несторовић.

Несторовић је позвао људе да иду у шопинг у Милано, у тренутку када је у том делу Италије пријављиван све већу број заражених корона вирусом, док је укидање летова и затварање граница назвао „бесмислицом“.

Неколико недеља касније, Србија је затворила све границе.

Кисић Тепавчевић је осмог априла изјавила да стручно мишљење никада није било да се ради о „најсмешнијем или смешном вирусу“.

„Ја себи никада не бих дозволила такав начин интерпретације“, изјавила је она гостујући у Инсајдер дебати.

Да ли долази до губитка поверења?

Јана Златановић каже да јој је поверење у кризни штаб „помало пољуљано“.

„Толико мало информација долази од њих и некако су чудне, уздржане, наводно да се не би ширила паника, а са друге стране се уводе мере које немају никаквог смисла“, каже Јана.

Ипак, додаје да све то није утицало на њен суд о присутности вируса.

„Вируса има и не верујем да уопште људи треба да буду иначе толико срдачни и блиски да се сви грле и љубакају.“

Анђела Рувидић, инжењерка грађевине каже да и даље има поверење у Кризни штаб.

„Оно апсолутно не постоји. И нисам једина која тако мисли“, каже Рувидић.

Марија Вујовић са департмана за Комуникологију и новинарство каже да се поверење губи јер се препознају тактике манипулације.

„Играју се нашим емоцијама, изазивајући страх, пре свега. Манипулишу сугерисањем ауторитета председника, манипулишу децом, заводе демагогијом“, каже она.

Снажне реакције на рад Кризног штаба су у оваквим околностима очекиване.

„Ми смо, као јавност, развили једну врло емотивну везу са Кризним штабом, рекла бих чак и мелодраматичну“, каже Сузана Миличић консултанткиња за односе с јавношћу.

„О томе треба да размишљају људи који нам се обраћају, то је двострани однос, без обзира што нас они ‘не виде’ и делује као да су само они ти који говоре и који су активни.“

Напуштање конференције за новинаре и узнемирујуће СМС поруке

Крајем марта, Горан Стевановић је након кратке изјаве напустио конференцију за штампу. За њим су пошле и остале колеге из Кризног штаба.

Истог дана, нешто касније, делу грађана, корисницима МТС мреже стигла је СМС порука.

„Ситуација је драматична, приближавамо се сценарију из Италије и Шпаније. Молимо вас да останете код куће“, наводи се у СМС-у који потписује Кризни штаб за сузбијање болести Ковид-19.

Порука је узнемирила грађане који су реаговали на друштвеним мрежама.

Кисић Тепавчевић је првог априла потврдила да Кризни штаб стоји иза поруке, али да су намере биле другачије.

„Кризни штаб јесте послао поруку, да би је видели и они који не гледају телевизију. Ширење панике није био циљ, већ је циљ био да они који нису били информисани, то сазнају“, изјавила је током конференције за штампу.

Покушај оставке Предрага Кона

Кон је 14. априла је на Фејсбуку објавио да подноси оставку у штабу.

Такву одлуку је наводно донео након бројних критика на друштвеним мрежама и да је време да се повуче и „препусти бољима да воде пандемију“.

Истог дана је у Председништву Србије одржан састанак председника Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић и Кона, где је договорено да настави да води тим.

Хоћемо на првомајски уранак?

Ванредно стање у Србији, уведено 15. марта, укинуто је шестог маја, а забрана кретања била је на снази и током првог маја, на незадовољство многих љубитеља овог празника.

Међутим, незадовољство је постојало и унутар самог кризног штаба.

Гостујући на телевизији Прва, Предраг Кон је изјавио да је дошло до неслагања у вези мера за првомајске празнике, а Несторовић је издвојио мишљење.

Полицијски час је тог викенда трајао 35 сати, од четвртка 30. априла до суботе 2. маја у пет ујутру.

Како су супротни ставови утицали на јавност?

Марија Вујовић, доценткиња на департману за Комуникологију и новинарство на Филозофском факултету у Нишу, оцењује да су бројне контрадикторности додатно збуњивале грађане.

„Један епидемиолог изјављује да је вирус ослабио, да је безазленији и да је мање присутан у популацији, други говори да вирус није ослабио, а медији преносе информације о великом броју оболелих“, каже Вујовић.

„Контрадикторност изазива страх код грађана и неповерење у институције, које је већ нарушено у Србији.“

Миличић каже да с обзиром на број чланова Кризног штаба, „није необично да свако од њих има различиту ‘улогу’ и обраћа се другој публици“.

„Они се могу разликовати у тону и начину комуникације, али је битно да главна порука буде иста, у супротном, долази до конфузије“, каже она

Миличић истиче да је постојао посебан тренутак преокрета.

„Посебно када је држава слоган ‘струка, а не политика’ заменила новим ‘победили смо корону’. Струка се прилагодила том обрту.“

Чинило се да је Кризни штаб мењао реторику, од опуштене, до помало застрашивачке, како би се потом ситуација поново смирила. Вујовић сматра да изношење информација „топло-хладно“ може имати негативан ефекат.

Да ли заиста треба сви да се заразимо?

Ванредно стање је укинуто 6. маја, а доктор Несторовић је истог дана изјавио да је право време „да се сви заразе“.

„Ја сам био присталица да дође до отварања школа. Деца би требало да изађу и да се инфицирају. За сада, до првог, евентуално до петнаестог јуна, морају да се пазе само старији од 65. година“, рекао је за Блиц.

Кон је реаговао сутрадан, изјавивши да епидемиолог „ни у једној прилици не сме да препоручује заражавање“.

Кисић Тепавчевић је 10. маја рекла да јој је Несторовић „доста пута задао главобоље“.

Међутим, др Несторовић је већ сутрадан изјавио да је пандемија „скоро па готова“.

Пукла брана? Па, не баш…

Неколико дана касније, гостујући у емисији Радио-телевизије Србије, Несторовић је изјавио да је „фасцинатно како се људи понашају“.

„Морам признати да је у аутобусима мало људи, али ван тога људи се понашају као да се апсолутно ништа не догађа, то је потпуно фасцинантно.“

„Прошле недеље у ово време, сви су били шокирани, а сад одједном је пукла брана“, додао је Несторовић.

Кисић Тепавчевић, изјавила је да се „не би сложила са тим да изгледамо као да се више и не сећамо корона вируса“, преноси портал Нова.рс.

Да скинемо и маске?

Гостујући на телевизији Н1 имунолог Срђа Јанковић поновио је званичан став Кризног штаба изјавивши да „није време за потпуно опуштање“.

Само дан раније, Несторовић је рекао:

„Сад више не мора да се носи маска, сад смо се вратили на метар“.

Знамо ли шта радимо уопште?

У Београду је 29. маја одржана међународна конференција Свет после вируса корона, на којој су учествовали чланови Кризног штаба.

Несторовић је том приликом истакао одређене организационе пропусте на почетку епидемије.

„Стварно нисмо знали шта радимо. Имали смо два модела, оптимистички и песимистички и прошли смо боље него оптимистички“, изјавио је Несторовић, али га је Кисић Тепавчевић прекинула.

„Итекако смо знали шта радимо, само нисмо пребројавали сваког дана утиске, а итекако смо знали шта радимо“, изјавила је.

Са Несторовићем се није сложио ни Предраг Кон који је рекао да је кризни штаб од самог почетка знао шта да ради.

„Без секунде двоумљења, за мене су важни тренуци били проглашење ванредног стања, које је аутоматски значило да ћемо све мере моћи да спроведемо“, објаснио је Кон, преноси Н1.

Други важан тренутак је долазак опреме и колега из Кине, који су нас усмерили оног тренутка када смо причали о кућној изолацији“, објаснио је.

Др Зоран Радовановић: Критичар из исте бранше

Један од најгласнијих критичара рада Кризног штаба је др Зоран Радовановић, епидемиолог у пензији.

Радовановић и Кон су се неколико пута расправљали путем друштвених мрежа, најчешће на тему тога да ли је било неопходно уводити ванредно стање.

„Он је мој учитељ, не постоји човек у епидемиологији кога више поштујем, Нисам ушао ни у какву полемику“, изјавио је Кон једном приликом.

Радовановић је често оспоравао и тврдње Кризног штаба да је корона вирус ослабио.

„Теорија завере“ о броју умрлих

Дан након одржавања избора у Србији, Балканска истраживачка мрежа (БИРН) објавила је текст у ком се наводи да је број људи умрлих од последица корона вируса у Србији много већи од оног који је званично саопштен.

У међувремену се огласило и руководство Институт „Др Милан Јовановић Батут“ које је осудило наводе о веродостојности података.

„Овим путем демантујемо информације које се сензационалистички пласирају у јавности о броју инфицираних и преминулих пацијената, јер нису тачне“, наводи се у саопштењу „Батута“.

Члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић изјавио је за телевизију Н1 да не зна да ли је било заташкавања броја жртава од корона вируса и истакао да писање БИРН-а „мора да се рашчисти“.

„Ја сам још у марту рекао да морамо саопштавати све податке, све оно што имамо – јасно и прецизно“, изјавио је Тиодоровић.

Епидемиолог Кон рекао је да није имао увид у базу Института Батут, на који се позива Бирн и додао да је „тражио да се то испита“, али да „не верује да је неко прикривао податке“.

Кон је такође изјавио да извештај БИРН-а „личи на теорију завере“.

Имунолог Јанковић такође је истакао да велика разлика у статистици „мора да се провери“.

Друга шанса?

Миличић сматра да су све државе правиле грешке током пандемије.

„Мислим да би ефикасна комуникација у овом случају морала да има за циљ да јавност буде коректно информисана, али и да подигне осећај да држава ради оно што треба“, каже Миличић.

„Да бисте то урадили не морате сваког дана да се обраћате јавности, већ да имате јасне поруке које се памте.“

Марија Вујовић сматра да би поред централног, требало да постоје и локални кризни штабови који свакодневно одржавају конференције за штампу.

„Подаци би морали да буду детаљни: број оболелих, број умрлих, њихов пол, годиште, број епидемиолога, количина лекова, доступност респиратора. Дакле, све што занима јавност.“

„Наравно, подаци би морали да буду и истинити“, закључује Вујовић.

(BBC)