Бечки „Стандард“: Деца исламске вероисповести сада чине највећу верску групу у основним и средњим школама Беча

Деца исламске вероисповести сада чине највећу верску групу у основним и средњим школама Беча, показују подаци градске власти за прошлу школску годину. Ово је поново отворило дебату о интеграцији, заједничким вредностима и улози школа у мултикултуралном друштву, извештава Дер Стандард.

Према подацима из Канцеларије бечке министарке просвете Бетине Емерлинг, у школама које похађа око 112.600 деце - од основних и средњих до полутехничких и школа за децу са посебним потребама - 41,2 одсто ученика се идентификује као муслимани, преноси Индеx.хр.

Ово је повећање у односу на претходну годину када је тај број био 39,4 одсто.

Хришћани сада чине 34,5 одсто ученика, од којих је 17,5 одсто римокатолика, а 14,5 одсто православаца.

Око 23 одсто деце нема верску припадност, а мањинске групе укључују будисте (0,2 одсто), Јевреје (0,1 одсто) и друге религије (0,9 одсто).

Емерлинг је поздравила верску и културну разноликост Беча, наглашавајући да град подстиче дијалог између заједница.

Али је такође упозорила на резултате истраживања који показују да су млади муслимани у Бечу у просеку религиознији и склонији изражавању дискриминаторних ставова.

„Нико у Бечу не би требало да заснива свој начин живота на фундаменталистичком тумачењу верских текстова које је непријатељски настројено према женама, мањинама, држави или демократији“, рекла је Емерлинг аустријској новинској агенцији АПА, преноси Дер Стандард.

„Антисемитизам и дискриминаторни ставови чешћи међу младим муслиманима“

Додала је да су антисемитизам, непријатељство према ЛГБТИQ особама и отпор према родној равноправности чешћи међу младим муслиманима.

Као одговор на ове изазове, Емерлинг предлаже увођење новог обавезног школског предмета „Живот у демократији“, који би почео да се предаје у основној школи.

Циљ је, каже она, да сва деца – без обзира на веру или порекло – заједно уче о људском достојанству, демократским вредностима и међусобном поштовању.

„Демократија, вредности и етика морају се предавати на заједничкој основи“, рекла је Емерлинг, поздрављајући предлог министра просвете Неоса, Кристофа Видеркера, да се овај предмет уведе у национални наставни план и програм.

Према њеним речима, рани школски узраст је најважнији за стицање знања о различитости, инклузији и међусобном поштовању.

Шире дебате у Аустрији и Европи

Дебата о новом предмету одражава ширу напетост у Аустрији и другим европским земљама – како ускладити верске слободе са припремом младих људи за живот у разноврсним и све више мултикултуралним демократским друштвима.

Аустрија већ дуго има модел верског образовања који се спроводи кроз религију, али све већи број политичара позива на предмете у којима би сва деца заједно учила о демократији и друштвеним вредностима.

Емерлингин предлог се уклапа у актуелне политичке дебате у Аустрији, где су интеграција, друштвена кохезија и образовање међу главним питањима и друштвеним контроверзама.

(index.hr)