Бен Ротенберг, новинар "Њујорк Тајмса" за Нова.рс: Не разумем зашто ме у Србији виде као „краља клуба мрзитеља Ђоковића“, или као мрзитеља Срба - то уопште није истина

Мало је људи који ће са вама разговарати овако отворено. Поготово када имате у виду да је део њихове каријере обележен прозивкама да мрзе особу о којој стално извештавају. Ипак, Бен Ротенберг, новинар "Њујорк Тајмса", успео је да обори предрасуде и покаже се у другачијем светлу. Ово је страна приче човека ког у Србији многи препознају по веома тешком одређењу "највећег мрзитеља Новака Ђоковића".

Ниједна истина није комплетна уколико знамо само њене фрагменте, чињенице не престају да постоје само зато што их игноришемо, рекао би Хаксли. Зато је вредело разговарати са човеком који има лошу репутацију међу навијачима најбољег тенисера на свету.

Ни у једној секунди разговора није било премишљања у гласу новинара “Њујорк Тајмса”, није било тактизирања, потекло је све из њега као права бујица, лавина онога што је дуго желео да каже, или је говорио, али се није чуло. Време је да се мишљење промени.

Сада коначно чујемо и глас Бена Ротенберга за српске медије.

Навијачи у Србији су стекли утисак да не волите Ђоковића, шта, заправо, мислите о њему?

“Искрено, није ми заиста јасно зашто људи мисле да ја не волим Ђоковића. Никад нисам разумео која је то конкретна ствар због које људи мисле да не волим Ђоковића. ‘Покривам’ њега, као и све остале. Пишем комплименте и похвале када то заслужи, а када заслужи критике – на то сам спреман. Не видим себе као неког ко не воли Ђоковића, нити сам неко ко мисли нешто негативно о њему. Питао сам понекад фанове Ђоковића на Твитеру за примере, а никада нисам заиста добио добар одговор зашто мисле да не волим Ђоковића. Било је то збуњујуће и фрустрирајуће за мене, цела та перцепција да читав мој живот гравитира ка томе да не волим Ђоковића. То не одговара ономе што осећам. Немам никакав проблем са Ђоковићем овако уопште, мислим лично. Познајемо се са АТП турнеје, имамо тај однос новинара и играча готово 10 година, ја сам на АТП турнеји од 2011. године. Не могу да кажем да проводимо много времена заједно, али смо имали дуг разговор у Бризбејну прошле године, био је тамо због АТП купа, ту је био и Марко Ђоковић. Не знамо се савршено добро, али смо увек имали савршено пријатељски однос. Увек је одговарао на моја питања”, почео је Ротенберг за Нова.рс.

Зашто онда остављате на утисак на људе да не волите Ђоковића?

“Људи мисле да не волим Новака јер сам критиковао Адриа Тоур… Било је много људи који су критиковали Адриа Тоур, нисам само ја у питању. Не разумем зашто ме виде, поготово у Србији, као краља клуба мрзитеља Новака. То заиста не схватам. Исто мисле да ја мрзим Србе, то уопште није истина. Док је играла, Јелена Јанковић је била једна од мојих омиљених тенисерки. Па чак и пре него што сам постао новинар! Ту је била и Ана Ивановић, пријатељ сам са Душаном Лајовићем. Не знам Крајиновића превише добро, али се чини да је фин момак. Постоји генерално перцепција у Србији, коју бих описао као: Србија против света. То је менталитет, то је увек ту… Мислим да сам негде ухваћен у томе. Чини ми се да Срби понекад траже потенцијалне непријатеље, да се боре против нечега. У неком тренутку су одлучили да се ја уклапам у тај опис и ујединили су се против мене… Мислим да то све то нема везе са реалношћу”

Да ли сте некада били у Србији?

“Никада нисам био у Србији, али бих волео да дођем. Никада нисам био на Балкану заправо. Волео бих да дођем на Сербиа Опен.”

Утисак је да Роџер Федерер и Рафаел Надал добијају више поштовања у тениском свету и медијима планете него Ђоковић, како гледате на то?

“Вероватно… Да, то је истина. Не знам зашто. Одговор на питање зашто је то тако је много компликованији, али да, свакако да спортски новинари првенствено, ту не убрајам себе, посебно воле Федерера. Мислим да се он уклапа у естетику, оно што новинари преферирају… Он је грациозан, елегантан, чак и поетичан као играч. Мислим да поготово ти аутори уживају да користе ‘фенси’ речи да опишу како је он прави уметник. Мислим да је Надала лакше категоризовати на тај начин. Ова два тенисера су вољена не само од новинара, већ од читавог тениског света, организације. Када се Ђоковић појавио и пореметио то, људи су стварно уживали у претходној генерацији тениса, пре него што је Ђоковић постао доминантан. Мислим то је пре него што сам ја почео да радим на АТП туру, мислим да су људи презирали Ђоковића што је пореметио златно доба Федерера и Надала, људи и даље причају како је то било сјајно ривалство”, рекао је за Ротенберг за Нова.рс.

Да ли Новак може да освоји највише гренд слем трофеја у историји?

“Сигурно! Може да освоји 21 трофеј до краја ове године! То је потпуно могуће, нема разлога мислити да је то немогуће. Са друге стране, никада не знате… Сећам се када је освојио четири гренд слем трофеја заредом и онда је на Вимблдону изгубио од Кверија. Од тог тренутка је све брзо почело да се распада, испао је из Топ 10… Никада не знате, да ли су то повреде или друге ствари ван терена које могу да утичу на неког. Ништа у спорту није гарантовано, али мислим да има сјајну шансу да заврши испред Надала и Федерера по броју гренд слема. Дебата о најбољем свих времена је много компликованија од броја гренд слем трофеја, то је једна мера, али сматрам да ће Новак победити у том мерењу. Чини ми се да ће држати рекорд по броју недеља на месту број 1.”

Који критеријуми одређују најбољег тенисера свих времена?

“Разговор о томе увек има и субјективну страну. Имате статистику и рекорде и неки субјективни поглед. За неке ће то увек бити најбољи ког су икада гледали. То је лично мишљење, то је класична спортска дебата: Најбољи Федерер икада против најбољег Ђоковића икада, ко би победио? Нема тачног одговора на то, видећемо. Погледајте и женски тенис јер ту имамо и различите ере. Серена је боља од Маргарет Корт. Људи ће рећи Серена је играла у тежој ери него Маргарет Корт или шта год, иако има један гренд слем мање. Упозорио бих Новакове навијаче да тиме што ће освојити највише гренд слем трофеја не значи да ће аутоматски постати најбољи свих времена. Неки људи ће имати друге критеријуме за ту титулу, исправно или не, то не знам, али неће бити једногласно мишљење.”

Какав однос имате са Новаковим навијачима?

“Имам пријатељицу Кетрину, она је велики навијач Новака, она живи у Аустралији и виђам је сваке године када одем у Аустралију, додуше, ове године нисам ишао због пандемије коронавируса. Она ми даје неки увид у то шта се дешава код Новакових навијача. Она није Српкиња, па се не уклапа у ту посебну категорију Новакових навијача, која може да буде тако уникатна. Евидентно је колико је Новак битан Србији и Србима, српском поносу. То потпуно могу да разумем, али, понављам, никада нисам био у Србији. Добијам коментаре пуне беса, али немам праву конверзацију са људима да би ми то помогло да разумем ту страст. Волео бих да седнем и прочитам књигу о Ђоковићу, то би било сјајно… Када људи причају Новаку, не причају само о Новаку. Причају о нацији, народу, о историји и фрустрирани су због различитих начина на који су Срби третирани у прошлости и садашњости. Све те различите емоције се уклопе у разговор о Ђоковићу, што учини све потпуно неуредно јер само покушавам да причамо о тенису (смех). Све те друге ствари, сав тај ‘пртљаг’, та тежина, све то се додаје у разговор. Па морате да управљате кроз то, свестан сам тога свакако, али може бити веома неуредно. Мислим да људи мисле да се према Новаку не опходе фер, да се према њему не понашају како треба, да га не поштују или шта већ, али није само питање о Новаку. То је читаво питање о историји, култури, све то је узидано у тај разговор.”

Да ли је овај Аустралијан опен најтежи гренд слем турнир који је Ђоковић освојио?

“Морао бих да погледам све остале, мислим освојио их је 18 (смех), па нећу да одговорим пребрзо јер је било и других који су били тешки. Освојио је један Ролан Гарос, али сматрам да Новак заслужује више поштовања за то како је победио Надала 2015. на Ролан Гаросу. Није освојио тај турнир, али је уништио Надал у том четвртфиналу. То је било као… Мислим да је Надал два пута изгубио, једном је било близу, а други пут је била потпуна доминација Новака. Фрустрирало ме што људи на Твитеру нису веровали да се Новак уопште повредио у току Аустралијан опен. За мене су такви коментари били бесмислени. Било је тако очигледно да се некако повредио против Фрица у трећој рунди, деловало је као да се Новак опоравио од повреде и боље него што је мислио да је могуће. Најпре је био веома забринут и песимистичан због повреде одмах након меча, али мислим да је бесмислено што су људи мислили да је Новак лагао да је повређен. Желео је да победи тај меч против Фрица, али га је нешто очигледно мучило. Када се повредио, када је проклизао на фарби на терену… Не знам да ли је то његов најтежи гренд слем, тешко је рећи. Не знам како се физички осећао, то је непознато, то не може да се измери. Вероватно није најтежи гренд слем када играш против Карацева у полуфиналу, било је то лако полуфинале. Можда не, али само зато што је освојио толико сјајних гренд слем титула. Можда УС Опен 2011. када је спасао меч лопте против Федерера у полуфиналу и победио Надал у финалу, можда би то могао буде тај.”

Недавно сте написали да је Новак најбољи тенисер ког сте пратили у каријери?

“Први турнир који сам пратио за ‘Њујорк Тајмс’ од када се налазим на турнеји је управо био УС Опен 2011. године, током тог периода међу мушкарцима је Новак био најуспешнији овде. То су просто бројеви – математика! О томе уопште не треба водити расправу.”

Шта мислите о Удружењу професионалних тенисера (ПТПА) које је основао Ђоковић?

“Волео бих да знам више о томе. Чудно је да како причају о томе, како су покренули организацију са тако мало детаља. Нису јасно представили своје намере, циљеве, која је структура тима. Мислим да сам управо ја раширио причу о том почетку пре УС Опена прошле године. Није било ничега што се обично ради када осниваш организацију. Није било саопштења за медије, објашњења на друштвеним мрежама, није било изјава, веб сајта, логоа, све оно што иначе радите да би се нешто схватили. Са стране комуникације остаје ту још много жеље, али је евидентно да је Новак погодио јер постоји много интересовања међу тенисерима, постоји много фрустрације међу АТП играчима, поготово међу оним ван Топ 20 који се осећају као да их не чују. Они заиста цене Новака што је бринуо о њима, што је издвојио време и енергију у заузетој каријери броја 1 на свету да прича о томе. Из угла новинара мислим да су то урадили чудним редом, покушали су да добију пажњу и пре него што су били спремни да објасне шта желе да буду. Знам да је Удружење уплашило АТП. АТП је захтевао од Ђоковића, Кверија и Пошпила да одустану од већа играча јер су се придружили ПТПА, мислим да то није фер. Ако постане организација каква они сматрају да може да буде, може да потресе читаву АТП структуру по којој 50 одсто иде играчима, а 50 одсто турнирима. АТП види као дестабилизатор модела, да играчи имају организацију ван њихове организације”, завршио је Ротенберг.

На крају су, као нека врста пост скриптума, остале ове четири реченице.

“Надам се да ће људи у Србији прочитати ово и схватити да заиста немам ништа против Новака (смех). Нисам краљ мрзитеља Новака. Не мислим да је Новак савршен, иако то вероватно мисле многи његови навијачи. Надам се да ће људи заиста ово прочитати и веровати ми (смех)”, искрено поручује амерички новинар.

(Нова.рс)