Београд: Као последица доласка великог броја руских држављана у престоницу, удвостручена потражња и за пословним простором, а цена закупа повећана, па је фирмама све теже до концелрија

Огромна потражња за некретнинама у Београду, прелила се и на тржиште пословног простора. У Београду је данас тешко наћи слободну канцеларију, чак и по астрономским ценама. Долазак странаца, пре свега Руса и Украјинаца, међу којима има и оних чије компаније селе бизнисе у Србију, допринео је да у Београду фирме све теже проналазе квадрат за закуп.

Срђан Теофиловић из ЦБС Интернешнела каже да су ове године посебно импресивни резултати остварени у сектору канцеларијског простора, где је тражња повећана два пута, као и да постоји позитиван тренд и на страни понуде. Како наводи, у Београду има око милион и сто хиљада квадрата пословног простора, док се очекује увећање површина за око 20 одсто, јер је у различитим фазама изградње још око 200.000 квадрата.

Свега 3 одсто од укупно изграђених квадрата тренутно неиздато и празно

"На страни тражње имамо изузетан пораст активности. Годинама уназад је просечно било потражње за око 100.000 квадрата годишње, док је у 2022. години само за прва три квартала тражња 170.000 квадрата, тако да је за очекивати да на крају ове године она буде и 200.000 квадрата, дакле дупло у односу на претходне године. То се одразило и на стопу слободног пословног простора, па је свега 3 одсто од укупно изграђених квадрата тренутно неиздато и празно. Уопште није лако нашим колегама да пронађу адекватан пословни простор фирмама и компанијама које га траже у Београду", објашњава Теофиловић.

Он напомиње да је тржња највише генетисана Ај-Ти сектором и сектором пружања пословних услуга компанијама и клијентима широм света где се Београд испрофилисао као један од значајних центара. Он каже и да не постоји интересовање само за нове и модерне пословне објекте на Новом Београду, већ да се све више траже и старији објекти у центру града којима је потребна адаптација.

Како каже, најмање је развијен сегмент индустријских некретнина, логистичких центара и фабрика, али сматра да и тај део има потенцијал, јер полако долазе светски играчи, па се очекује да Београд у будућности и ту заузме добре позиције у региону.

"Тржиште некретнина је веома ликвидно. Уколико неко жели да уложи у инвестиционе некретнине не мора да брине да ли ће моћи да изађе из те инвестиције уколико пожели јер је тражња велика“, истакао је он на предавању које је одржао на Српским данима осигурања.

Квадрат од 10 до 70 евра месечно

Свака друга фирма која се региструје у Агенцији за привредне регистре је из иностранства

У Кластеру некретнина кажу за Еуроњуз Србија да се простор по квадрату изнајмљује за од 10 до 70 евра, док квадрат за куповину кошта од 2.000 до 7.000 евра. Напомињу да долазак Руса и Украјинаца подиже цену закупа, која је и иначе била висока и пре рата у Украјини.

"Утиче долазак великог броја Руса и Украјинаца, јер је практично свака друга фирма која се региструје у Агенцији за привредне регистре из иностранства. То је је убрзало тај процес и мало је помутило воду. Они су пре свега у сектору најма, не купују овде због процедуре и због наде да ће овде остати релативно кратко, три месеца, шест месеци или годину дана. Због тога се у промету њихов долазак мање осећа, али у закупу има доста утицаја", каже Милић Ђоковић.

У Кластеру некретнина истичу и да се гради много новог пословног простора, али да и то што се гради не може да надомести потражњу, па многи своје фирме и даље региструју по становима и кућама.

Пословни простор од око 200 квадрата издаје се за 4.000 до 5.000 евра

Према подацима из извештаја Републичког геодетског завода (РГЗ), у прва три квартала ове године продато је 2.545 пословних простора што је око 170 више у односу на исти период прошле године, али и чак 850 више у односу на 2018. годину. У огласима у Београду тренутна понуда није нарочито богата, а пословни простор од око 200 квадрата издаје се за 4.000 до 5.000 евра.

Малим фирмама прескупо, па изнајмљују столове

Цене радног простора су пре свега за мале фирме превисоке. Већ пет година, Александра изнајмљује сто у Новој искри, једном од првих коворкинг простора у Београду. Она свој посао ради на даљину, па је коворкинг добра замена за канцеларију у фирми. Због приступачности и целе фирме овде изнајмљују простор за рад. Интересовање је велико па постоје и листе чекања.

"Могу да бирам где желим да радим, не морам ни да будем у Србији, у Београду и кад год путујем бирам коворкинг. Радила сам дуго и од куће и некако то јесте нека врста слободе и можда на неки начин и уштеде времена, али мени је коворкинг неки осећај да ја устанем ујутро да се спремим да одем у канцеларију чак и ако није моја фирма него коворкинг то ми баш много значи", каже Александра Соколовић.

У коворконг просторима свако ко жели може да изнајми сто за до 80 евра месечно

У оваквим просторима, свако ко жели може да изнајми сто, овде то кошта до 180 евра месечно. За то се добија простор за рад и његово одржавање, монитор, коришћење сала за састанке, кантине.

"Заиста видимо да су и мале фирме, неки стартапови, али и неке које имају 20 и више запослених, па имају тај неки начин римоут рада да су приметили да им то изгледа заиста одговора и они су овде можда годину дана или мало дуже", прча Луна Јовић из Нове искре.

А оне фирме које не желе да чекају на ред за овакав простор или им пословање не омогућава овакав рад, ипак морају да изнајме конвенционалне канцеларије или да пошаљу запослене да раде од куће, што се такође дешава, због све скупљег закупа.

(Еуроњуз Србија)