Би-Би-Си: Дијего Марадона и фудбал - Једна Божија рука и две магичне ноге

Сјајан, сраман, посебан, геније, необуздан. Дијего Марадона. Фудбалска икона са маном.

Један од најталентованијих фудбалера у историји, Аргентинац је представљао ретку комбинацију талента, ватрености, визије и брзине која је одушевљавала навијаче.

Део навијача је разбеснео контроверзним голом „Божија рука“, а у другом делу каријеру упао је у мрачни свет зависности од дроге и личну кризу ван терена.

Кратко и слатко – фудбалски геније

Рођен пре 60 година у страћарама Буенос Ајреса, Дијего Армандо Марадона је побегао из сиромаштва и постао фудбалска суперзвезда и играч којег многи сматрају бољим од Бразилца Пелеа.

Аргентинац, који је у каријери одиграо 491 утакмицу и дао 259 голова, надмашио је Пелеа у анкети у којој се одлучивало о најбољем фудбалеру 20. века.

А онда је Светска фудбалска федерација (ФИФА) одлучила да промени правила гласања како би Пеле и Марадона поделили признање.

Марадона је још као дечак показао чудесан таленат, када је водио дечији тим Лос Себолитас до серије од 136 утакмица без пораза.

Он је за репрезентацију Аргентине дебитовао када је имао 16 година и 120 дана.

Ниског раста – 165 центиметара – није баш деловао као класични спортиста, атлета.

Али његове префињене фудбалске способности, агилност, визија, контрола лопте, дриблинг и додавања помогла су му да превазиђе проблеме са вишком килограма и недостатак брзине.

Можда је умео да бежи непријатељски настројеним противничким одбрамбеним играчима на терену, али није знао да се клони невоља.

Божија рука и Гол века

Марадонина статистика од 34 гола на 91 утакмици за Аргентину осликавају само део приче о његовој турбулентној каријери у дресу репрезентације.

Предводио је Аргентину до титуле првака света на Мундијалу у Мексику 1986, а четири године касније у Италији до финала.

У четвртфиналу шампионата 1986, одиграо је утакмицу против Енглеске која је обележила у сваком смислу, наставак каријере.

Тај дуел је већ имао додатни позадину – сукоб две државе око Фокландских острва четири године раније.

Али оно што се десило на терену је пробудило још веће напетости.

Играо се 51. минут, голова није било, а на једну високо лопту Марадона је скочио и руком пребацио лопту у мрежу поред истрчалог голмана Питера Шилтона.

Касније је рекао да је гол „делом последица Марадонине главе, а делом Божије руке“.

Четири минута касније Марадона је постигао, како многи навијачи сматрају, Гол века.

Узео је лопту на сопственој половини терена, а онда је кренуо у велеслалом, прошао пола енглеског тима, па Шилтона и затресао мрежу.

„Мора се рећи да је ово величанствено. За овај гол нема никакве дилеме. Ово је дело правог фудбалског генија“, рекао је тада Бери Дејвис, ББЦ коментатор.

До краја меча је Енглеска успела да један гол, али је Аргентина прошла даље.

Марадона је после меча рекао да је то „много више од победе, јер су избацили Енглеску“.

Херој Напуља – али дрога је узела данак

Марадона је два пута био рекордер у висини фудбалских трансфера.

Прво када је 1982. из Боке Јуниорс прешао у Барселону за три милиона фунти, а онда и две године касније када је отишао у Наполи за пет милиона фунти.

На стадион Сан Паоло у Напуљу је слетео хеликоптером, а дочекало га је 80.000 људи. Био је нови херој.

Најбоље партије у каријеру пружио је у дресу Наполија, освојивши две титуле првака Италије – 1987. и 1990. године – као и европски Куп УЕФА 1989.

Прослава прве титуле трајала је пет дана, а навијачи су блокирали улице Напуља.

Марадона се нашао у центру пажње медија, који су почели да га гуше и оптерећују превеликим очекивањима.

„Ово је сјајан град, али једва дишем. Треба ми слобода, да могу да прошетам. Ја сам обичан момак као и други“, рекао је једном.

Марадона је постигао 81 гол у 188 утакмица за Наполи

У једном тренутку се повезао мафијашким кланом Камора, упао је у проблем са зависношћу од кокаина, а имао је и проблем са тужбом за утврђивање очинства.

После пораза од Западне Немачке у финалу Мундијала 1990, био је позитиван на допинг тесту, па је добио забрану играња фудбала од 15 месеци.

После тога се вратио на терен, поново је почео да пружа добре партије и спремао се за Мундијал у Америци 1994.

Ипак, манијакални начин прославе гола против Грчке у групној фази Мундијала, упалио је опет црвене лампице.

После пар утакмица је напустио репрезентацију и Америку, пошто је објављено да је био позитиван на допинг тесту на забрањену супстанцу ефедрин.

Живот после пензије

Пензионисао се три године касније, на 37. рођендан, након што је трећи пут био позитиван на наркотике.

Међутим, проблеми су се наставили.

Осуђен је на две године и 10 месеци затвора условно због инцидента када је на новинаре пуцао из ваздушне пушке.

Због коришћења кокаина и алкохолизма имао је и низ здравствених проблема – угојио се, имао је и до 128 килограма, због чега је 2004. доживео срчани удар.

Имао је операцију гастричног бајпаса, како би регулисао килажу, после чега је отишао на Кубу како би се изборио са зависношћу од наркотика.

Марадона се на Куби срео са тадашњим председником Фиделом Кастром

Упркос свему томе Марадона 2008. године постаје селектор Аргентине, коју две године касније води до четвртфинала Светског првенства.

Мандат је окончао поразом од Немачке 4-0.

После тога је уследио је тренерски посао у низу клубова, што је увек изазивало бројне дебате.

Наравно, увек је био центру пажње медија.

Имао је реконструкцију усне после уједа једног од његових паса, а јавно је признао Дијега Арманда Млађег, који је рођен у ванбрачној афери.

Добар приказ његовог хаотичног животног стила виђен је 2018. у Русији, на утакмици Светског првенства између Аргентине и Нигерије.

Тада је плесао са навијачима Нигерије, молио се богу пре меча, жестоко славио Месијев гол, заспао и показао средњи прст свима после другог гола Аргентине.

Према појединим извештајима медија, после утакмице му је била потребна медицинска помоћ.

(Би-Би-Си)

Видети још: Преминуо један од највећих фудбалера свих времена Дијего Армандо Марадона