петак, 30. септембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Би-Би-Си: Може ли истрага против Трампа спречити његову кандидатуру за председника Америке
Хроника

Би-Би-Си: Може ли истрага против Трампа спречити његову кандидатуру за председника Америке

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 10. август 2022.

 ВАШИНГТОН – Драматични претрес агената Федералног истражног бироа (ФБИ) куће Доналда Трампа на Флориди у понедељак, означио је изненадну ескалацију истрага о бившем америчком председнику и поставила нова правна питања која би, у теорији, могла да промене ток председничких избора, наводи Би-Би-Си.

Ако истрага, која је наводно повезана са начином на који је Трамп руковао поверљивим председничким документима, буде завршена подизањем кривичне пријаве и осудом, неки сугеришу да би он могао бити законски онемогућен да се поново кандидује 2024. године за председника, пренео је Би-Би-Си.

Други правници, међутим, сматрају да му Устав, чак и ако буде осуђен, дозвољава не само да се кандидује, него и да обавља председнички мандат, ако би био изабран.

Одмах пошто су агенти ФБИ извршили претрес његовог имања Мар-а-Лаго, Трамп је прокоментарисао да желе да га онемогуће да се поново кандидује на председничким изборима.

Џозеф Морено, бивши тужилац у Министарству правде, каже да природа и осетљивост претреса Трампове вили Мар-а-Лаго у Палм Бичу сугерише да се истрага креће у правцу потенцијалних оптужби.

„Неко у ФБИ-ју и федералном тужилаштву верује да је прекршен Закон о председничкој евиденцији, према којем председник мора да достави све документе и мејлове у Национални архиви или других аката који регулишу питање поверљивих списа, и зато су покренули истрагу”, каже Морено, преноси Танјуг.

Велики део анализе после претреса – и кључног елемента који се односи на изборе 2024. године – има везе са чланом 2.071 савезног кривичног закона САД.

У њему се наводи да свако коме су поверени владини документи и који „намерно и противзаконито прикрива, уклања, брише или уништава... било који запис, поступак, мапу, књигу, папир, документ или другу ствар, заведен или депонован... на било којој јавној функцији” може бити кажњен новчано или затвором до три године.

Оно што је најважније, у том члану пише да ће свако ко је осуђен по том закону „бити дисквалификован за обављање” савезне функције.

Због тога неки сугеришу да би осуђујућа пресуда могла да прекине Трампове наде о повратку у Белу кућу.

„То је закон, и ако га је Доналд Трамп прекршио, суочиће се са казном, а једна од њих је и чињеница да он можда никада више неће моћи да служи у савезној канцеларији”, рекао је историчар Мајкл Бешлос за МСНБЦ.

Неки правни стручњаци, међутим, сматрају да је мало вероватно да ће закон бити примењен или да би евентуална жалба у потенцијалном судском процесу била одбијена, јер су једина ограничења за председничку кандидатуру држављанство, пребивалиште и старост.

„Закон не би прошао било какву уставну оцену”, каже Брајан Калт, професор уставног права на Универзитету у Мичигену.

Правни и уставни стручњаци наводе да не постоји општа забрана да се осуђени криминалци кандидују за председника.

Најсвежији пример је Џорџ В. Буш, који је био осуђен за лакше дело – вожњу у алкохолисаном стању, али је био председник САД у два мандата.

Критеријуми ко може да се кандидује за председника утврђени су Уставом САД.

Услови су једноставни: кандидат мора да има најмање 35 година и да је држављанин САД најмање 14 година.

Дакле, постоји сукоб између савезног закона према којем би осуђенима према горе наведеном члану требало забранити обављање дужности и Устава, који поставља јасне услове о томе ко има право да се кандидује за председника и не помиње кривичне осуде.

„Основни принцип уставног права је да је Устав врховни, а сваки закон који је у супротности са Уставом је ништаван”, додаје Калт.

Одређени број правних стручњака сугерише да Конгрес може да дисквалификује кандидата са функције кроз процес опозива, али Устав САД не даје таква овлашћења за осуде донете по редовном кривичном закону.

„Једини начин на који би му могло бити забрањено да се кандидује је да му Конгрес забрани (користећи овлашћења за опозив), али то би било веома необично”, каже Морено, бивши тужилац Министарства правде.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер