субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > БиХ и Русија најзначајнији трговински партнери Србије
Хроника

БиХ и Русија најзначајнији трговински партнери Србије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 17. јул 2009.

Босна и Херцеговина најзначајнији је извозни партнер Србије у првих пет месеци ове године, а највише робе увезено је из Русије, подаци су Завода за статистику. Највише извозимо одећу, а увозимо нафту и нафтне деривате.

Главни извозни партнер Србије у првих пет месеци ове године била је Босна и Херцеговина, у коју је извезена роба у вредности од 349 милиона долара, а водећи увозни партнер Русија, у којој је купљена роба вредна 838,4 милиона долара, показују подаци Републичког завода за статистику.

У извозу, главни спољнотрговински партнери, после БиХ, биле су Немачка са 337,6 милиона долара и Црна Гора са 299,9 милиона долара. Главни спољнотрговински партнери у увозу, после Русије, биле су, такође, Немачка са 708,5 милиона долара и Италија са 575,6 милиона долара.

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније - више од половине укупне размене, а највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином, Ираком и Македонијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза, пре свега, нафте и гаса, као и недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 497,7 милиона долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа.

У извозу, највеће учешће имали су одећа, углавном војни прслуци - 248 милиона долара, гвожђе и челик - 208 милиона долара, житарице и производи од њих - 179 милиона долара, обојени метали - 150 милиона долара и поврће и воће - 146 милиона долара.

Највеће учешће у увозу имали су нафта и нафтни деривати - 475 милиона долара, природни гас - 449 милиона долара, друмска возила - 440 милиона долара, гвожђе и челик - 282 милиона долара и индустријске машине за општу употребу - 275 милиона долара.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер