четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бил Гејтс за „Шпигл“: Ја не микрочипујем људе, нисам створио коронавирус, наша фондација ради на спасавању живота; Умреће милиони људи до окончања пандемије
Хроника

Бил Гејтс за „Шпигл“: Ја не микрочипујем људе, нисам створио коронавирус, наша фондација ради на спасавању живота; Умреће милиони људи до окончања пандемије

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 18. септембар 2020.

Суоснивач Мајкрософта Бил Гејтс у великом интервјуу за Шпигел демантовао је да кроз развој вакцина покушава да чипује људе широм планете. Гејтс сматра да најгоре у пандемији можда тек предстоји, али да ни близина америчких избора 3. новембра не мора да значи да ће планета тако брзо имати спремну вакцину против ковида-19.

На питање о теоријама завере које круже о њему на интернету – од чиповања људи, до изазивања пандемије, Гејтс за Шпигл каже:

“Ја не микрочипујем људе. Нисам створио коронавирус. Наша фондација ради на спасавању живота. Захваљујући вакцинацији у земљама у развоју, наш учинак у последњих 20 година је невероватан, то је једна од најневероватнијих ствари које је човечанство урадило. Сада је дошло до мањег застоја због пандемије, али надамо се да ћемо за неколико година поново бити тамо где смо били и наставити стабилним путем”, рекао је Гејтс.

Гејтс каже да је његова Фондација, после владе САД, највећи инвеститор у вакцине, и да је уложено десетине милијарди долара. Он, међутим, додаје да те вакцине, па ни оне које он подржава у развоју, нису у овом тренутку довољно спремне. Он додаје да би, да се пандемија појавила за десет година, ситуација била другачија и тада би имали РНК вакцине, које он фаворизује, по врло ниским трошковима.

На питање шта мисли да ће се догодити ове јесени и зиме, и колико ће смртних случајева до окончања пандемије бити, Гејтс каже – милиони.

“Одговор је вероватно и трагичан – у милионима. Ковид-19 наставља да се шири, не само у богатим земљама као САД, већ и у оним сиромашним. Велика већина смрти, међутим, неће бити урачуната у званичне цифре. То је зато што у овој пандемији постоје широке и страшне последице таласа. Најгоре од њих погађају сиромашне земље. Пошто је ковид-19 успорио точкове глобалне еконимије, 37 милиона људи поново је пало у екстремно сиромаштво. То је пораст од 7 процената после 20 узастопних година пада. А будући да су људи сиромашнији, они су и све гладнији: економске последице и поремећај ланца снабдевања повезани са ковидом-19 могли би да удвоструче број људи који имају несигуран приступ храни у 2020, на 265 милиона људи. Ако стопа смртности код деце почне да расте, то ће углавном бити због пораста ове потхрањености. Свака процена у вези са утицајем на живот или економију ипак је само то – процена. Да ли ће свет нагињати ка најбољем или најгорем сценарију, зависи од тога шта ће лидери даље радити.”

Гејтс каже да су неки аспекти пандемије веома изненађујући. “Свакако, идеја да је свет био у опасности од респираторне епидемије преносиве са човека на човека нешто је о чему су многи светски здравствени стручњаци говорили деценијама. Али углавном само међусобно. Нико није очекивао да би то могао да буде коронавирус. Ретроспективно можете да кажете: Хеј, имамо МЕРС, имамо САРС, ова породица коронавируса очигледно може да пређе границу врсте. Али, разумевање симптома ове болести одузело нам је много времена да је схватимо.”

На питање како је могла да нас толико затекне, Гејтс одговара: “Године 2015, на крају епидемије еболе у Западној Африци, рекао сам да нисмо спремни за следећу пандемију. Оно што је урађено између 2015. и избијања епидемије крајем 2019. године је врло врло скромно.”

Он додаје да није дужност Гејтс фондације да обавља посао влада.

Владе и државе одговорне су за припрему света за ратове, природне катастрофе, климатске промене или епидемије. Не ми. Да, фондације могу да допринесу тако што ће финансирати научнике. Али, ми нисмо фондација за решавање свих здравствених проблема. Наш фокус је на болестима које несразмерно погађају земље у развоју, болестима на које богати свет не обаћа пажњу, попут ХИВ-а, маларије, туберкулозе. Испоставило се да ми више знамо о вакцинацији јер ангажујемо најбоље људе из компанија које се баве вакцинама и вакцинацијом. Али, у нашој повељи не стоји пандемија. То раде владе.”

На питање које грешке светских лидера и организација током пандемије га највише муче, Гејтс каже:

“То да нисмо схватили да би маске могле да буду тако велика ствар. Прво смо рекли: Не користите маске јер су нам потребне за здравствене раднике. Онда смо рекли: Па, можда су маске од помоћи ако сте болесни. Требало је неко време да схватимо да је чак и за људе који нису заражени, ношење маске од користи и да смањује шансе да буду заражени.”

Гејтс сматра да није довољно добар напредак учињен ни у проналажењу лека за ковид-19.

“Стварни рад на испитивању различитих интервенција био је изузетно слаб. Још увек не разумемо како функционише плазма. Запањујуће да нисмо даље одмакли! Чак и са леком ремдесивир, подаци о користи су заправо прилично слаби. Заједнички рад на дијагностиковању је био врло лоше изведен, посебно у САД, где бисте очекивали да ће то бити добро урађено.”

На питање колику одговорност сноси амерички председник Доналд Трамп због лошег одговора САД на кризу, Гејтс је рекао:

Амерички одговор је био врло, врло лош и само тестирање гледано. Никада не би требало да платимо компанијама за резултате за које им је потребно да их пошаљу више од 24 сата. Требало би да будемо сигурни да су тестови доступни у сиромашнијим заједницама са најтежим теретом, јер богати пацијенти имају бољи приступ тестовима. Амерички одговор је много гори него што је требало да буде. А политичко руководство је за то одговорно.”

Он каже да његова Фондација никада неће попуњавати “рупе” које ствара америчка влада. “То није наша улога. Последња ствар коју бисте икада желели да урадите јесте да помогнете владама које се понашају неодговорно.”

Он је додао да ће и од исхода америчких председничких избора 3. децембра зависити и то да ли ће САД променити одлуку о Светској здравственој организацији.

“Очигледно је да ће, ако избори 3. новембра крену у једном правцу, САД остати у СЗО и никада неће прекидати своје обавезе. Ако крене другим путем, још увек се надам да ћу покушати да убедим владу да је то мудра ствар, чак и под потпуно себичним мерилима “Америка на првом месту”, да је то добро утрошен новац.”

Гејс каже да нико неће издати дозволу за вакцину ни под политичким притиском, како би она била спремна пре избора 3. новембра.

“Нико неће одобрити вакцину која није прошла кроз три фазе испитивања. Идеја да је америчка администрација, укључујући врх ФДА, сугерисала да то могућност, заиста представља неодговорност. Сада су компаније јасно ставиле до знања да неће чак ни тражити одобрење за хитну употребу без потпуних података из фазе ИИИ.”

На питање шта мисли када ће вакцина бити доступна, Гејтс каже:

“Постоји мала, мајушна шанса да ће Пфизер и Модерна имати довољно података до краја октобра. Од шест испитивања – АстраЗенеца Јохнсон & Јохнсон, Новаваx и Санофи, плус ове две РНК вакцине, Пфизер и Модерна – сигурно очекујем да ће три или четири добити дозволе за хитну употребу почетком 2021. године. Како будемо улазили у 2021, верујем да имамо 90 одсто шанси да ћемо имати неке вакцине. Сумњам да ће то имати било каквог утицаја на изборе. Свакако не би требало. Јер како се испоставило, политичари не праве вакцине.”

Гејтс се осврнуо и на ситуацију у којој је направљена пауза у испитивању оксфордске вакцине, признавши да кандидати за вакцину заиста могу да покрену склоност организма за појаву одређених аутоимуних стања која би се свакако појавила у неком тренутку. “Посматрамо ту везу с вакцинама и регулатори се тиме стално баве. Дакле, није баш изненађење. Шта год да се догађа, повлачи за собом чињеницу да је предузимање много различитих приступа прилично драгоцено.”

Гејтс се није сложио да су вакцине против ковида експерименталне, додајући да се користи све што постоји како би се она развила. “Нема шансе да се било која вакцина која је икада развијена не користи за борбу против коронавируса. Изазови су код сваког од приступа. Израда нове вакцине је тешка ствар, не постоји конвенционални приступ. Зато само избаците реч конвенционално. Овде се не догађа ништа конвенционално. Идеја да једна компанија дизајнира вакцину, а друга да је производи – то никада раније није учињено, никада. Регулатори чупају косу. Мислим да не постоји ниједна техника која се игнорише.”

Гејтс каже да сигурно неће користити свој статус како би преко реда добио вакцину, али додаје да ће под нормалним условима да се вакцинише. “Погледаћу податке за хитно одобрење и осећам да је паметно то урадити. Али нећу прећи црту ни у једном смислу. Постоје они који су важнији од мене: здравствени радници, људи који раде у старачким домовима или затворима, особе које живе у вишегенерацијским домаћинствима.”

Додао је да се нада да ће владе успети да убеде довољан број грађана да се добровољно вакцинишу како би се створио имунитет крда, најмање од 60 до 70 одсто покривености становништва.

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер