Biljana Stepanović: Režimu je istekao rok i ta dotrajalost se više ne može sakriti

Razne teorije kruže ovih dana. U nedostatku pravih informacija, sve one padaju na plodno tlo. Jedna od tih teorija (a možda i informacija, ko to sada može da zna) ide čak dotle da će predsednik navodno inscenirati neuspeli atentat na sebe da bi to iskoristio kao povod da uvede vanredno stanje u očajničkom pokušaju da smiri stanje u zemlji.

Zvuči nenormalno, ali ne može se proceniti da li zvuči i neverovatno. Nikako ne uspeva da uspostavi kontrolu nad situacijom, što mu je ranije polazilo za rukom. Setimo se da je ne tako davno nađeno kao neko silno oružje baš u Jajincima, svi smo se prepali za predsednikovu bezbednost i odjednom se samo zaćutalo, epiloga nema. Idemo dalje.

Vučić pokazao da će izazvati sukobe ako je to način da sebi produži vlast

Temperaturu su podigli i snajperisti na krovu Skupštine Srbije, zgodno postavljeni da se mogu lepo videti i slikati. Ana Brnabić, ta notorna osoba, zgranuta je nad glupošću onih koji ne razumeju da je to protokol kad dolazi strani državnik, a tog dana bio nam je u poseti predsednik Ekvatorijalne Gvineje. E sad, da li je po protokolu i puna Skupština policije?

Prema Poslovniku Skupštine Srbije (član 294) ovlašćena službena lica, pa dakle ni snajperisti ni policija, ne mogu imati pristup u prostorije Narodne Skupštine, niti mogu da preduzimaju bilo kakve mere bez odobrenja predsednika te Skupštine. Dakle Ane Brnabić.

Najupečatljivija slika, crno na belo, doduše u obliku audio snimka, izašla nam je pred oči i uši posredstvom Marinike Tepić. Na tom snimku potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica izdaje nalog da aktivisti SNS-a izazivaju incidente na komemorativnim skupovima petkom zbog ubistva 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. Precizno: zadatak im je da ometaju skupove, da vređaju opoziciju, da je napadaju, da to snimaju i šalju Zobenici, a on će materijal da prosledi medijima.

Onda će, pogađate, predsednik i njegova svita da uzmu te snimke nasilja koje „sprovodi opozicija“ i da se nad njima zgražavaju, da optužuju opoziciju za nasilje, da se prenemažu i glume jagnjašca nevina bela, dok će notorna Ana Brnabić da urla u napadu histerije kako penzioneri neće imati penzije, radnici plate, bebe mleko, nećemo videti sunca ni meseca, živećemo u večnom mraku okovani ledom, samo ako oni odu sa vlasti. Pa vi vidite. Budite spremni da ih branite svojim telima, šta su vaši životi u odnosu na njihove. Od njih zavisi nastavak života na planeti Zemlji.

Ali ipak – činjenica da je ovaj krajnje kompromitujući snimak dospeo u ruke Marinike Tepić, sasvim jasno pokazuje kako puca drugi ešalon naprednjačke vlasti. Jeste Goran Vesić izašao iz zatvora brže nego što je tamo otišao, jeste da niko od naprednjačke klike ni za šta ne odgovara, upravo zato da piramida ne bi počela da se ruši, ali to je samo dok su na vlasti. A vlast se klima, opasno se nakrivila, šta god urade bude još gore. To verovatno vidi i prvi, a sasvim sigurno drugi ešalon koji zato i pokušava da napravi pontonski most ka suprotnoj obali, dok ne bude kasno.

Pokušaj kontrole štete koji je izveo Aleksandar Vučić, izjavom da ovo nije pravi snimak nego eto veštačka inteligencija, imao je efekat otprilike kao iz onog reklamnog slogana „nisam to ja, to je moja šauma“. Njegova standardna ciljna grupa ne razume najbolje šta je to veštačka inteligencija, a ostali mu ne veruju, jer je sopstvenim zalaganjem izašao na glas čoveka nesposobnog da kaže istinu.

Imamo još i takozvani međunarodni faktor. Čovek koji više i ne glumi predsednika svih građana već je sad otvoreno postao ono što je uvek i bio, vođa interesne grupe (u kojoj ima i onih koje Evropol ovih dana hapsi kao deo balkanskog kokainskog kartela) pokazao nam je da će izazvati i sukobe ako je to način da sebi produži vlast ma i za šest meseci, pa je pitanje sledeće: da li će njegovi evropski prijatelji dopustiti da čovek koga podržavaju uprkos svemu, napravi građanski sukob u evropskoj zemlji.

Možda, samo možda, ipak nisu spremni da „tolerišu novog Lukašenka na tlu Evrope“. Ne zbog nas, svakako, nego zbog sebe. Ipak im je teško da tako nešto podržavaju. I oni kod kuće imaju i opoziciju i birače.

Ovaj režim je sasvim očigledno dotrajao. Istekao mu je rok. To je bilo jasno i ranije svima koji su hteli da vide, ali posle tragedije u Novom Sadu koju su najdirektnije skrivili zbog svoje bahatosti, alavosti, nestručnosti, korupcije i posebno posle načina na koji taj zločin spinuju, ta se dotrajalost više ne može sakriti.

Sva malignost presvučenih radikala, na čelu sa njihovim vrhovnim guruom, negacija vrednosti na kojima civilizovana društva počivaju, kulja i izliva se kao neki džinovski čir i ne može se zaustaviti. Jedino što još ovaj dotrajali režim može da uradi, jeste da trikovima ili silom kupuje vreme. Ali ono neumitno izmiče. Ako pribegne goloj sili i izazove sukobe, to vreme će se samo skratiti, a cena njegovog odlaska porasti.

(N1)