Блиц: Сто најмоћнијих Срба у свету

Срба предавача има на највећим светским универзитетима, људи који се презивају на „ић” освајали су Пулицерову награду за новинарство, а неки од њих су бивши конгресмени и сенатори или саветници највишим званичницима Европске комисије. Међутим, све је више холивудских остварења која у својим одјавним шпицама имају „наша” имена, Мадона и Леди Гага обожавају да носе крпице које су сашиле „српске руке”, а има и оних који НБА професионалце уче баскету. Интересантно је да је већина њих цењенија у свету него у Србији.

1. НИКОЛАС ЧАБРАЈА (-)

Када се у америчкој војној и авио индустрији каже “Србин”, прва асоцијација је Николас Чабраја. До јуна 2009. био је на челу Џенерал Дајнамикса, који спада у једну од пет највећих корпорација из области војне и авио технологије у САД са 92.000 запослених и годишњим приходом од 29 милијарди долара. Према “Форбсовим” подацима зарадио је 140 милиона долара за последњих пет година у фирми. Под његовим вођством компанија је доживела велики раст. Од свих челника фирме, најдуже се задржао на тој позицији - 11 година, а и после повлачења важи за једног од најмоћнијих људи у САД у тој области. Активан је у српској заједници.

2. РЕБЕКА МЕКДОНАЛД (1)

Власница компаније „Џаст енерџи“ која електричном енергијом и гасом снабдева преко милион и по потрошача у Сједињеним Америчким државама и Канади. Вредност њене компаније процењена је на преко две милијарде долара. Три пута је проглашавана за пословну жену године у Канади. У Торонто је стигла 1974. године као Убавка Митић након завршених студија медицине у Београду са неколико стотина долара у џепу. Оболела је од тешког облика аутоимуне болести реуматоидног артритиса. Дала је три милиона долара како би се при болници у Торонту направио истраживачки центар који носи њено име.

3. РОЗМЕРИ РУЖА ТОМИЋ (-)

Директорка је у фирми “Оццидентал Петролеум Цорпоратион” чија се вредност процењује на неколико десетина милијарди долара, а Форбс је уврстио у топ 200 светских компанија. Власница фирме “Хоуп Кетл компани” и грађевинске компаније “А.С. Томић”. Председница је борда директора и извршни директор компаније “Ливестоцк Цлеаринг”, а радила је као директор Палм Спрингс штедне банке. Налазила се и на Форбсовој листи најбогатијих људи. У савету је универзитета “Саутерн Калифорнија” . Велики је заговорник борбе за права жена и мањина и једна је од најцењенијих жена у америчком пословном окружењу и у области енергетике.

4. НИКОЛА ПЕТРОВИЋ (-)

Одговоран за железнички саобраћај испод канала Ла Манш од 5. априла прошле године када је постао генерални директор „Еуростар Гроуп ЛТД“. На овом положају заменио Ричарда Брауна након истраге која је показала да је до великог застоја „Еуростарових“ возова уочи Божића дошло зато што нису били адекватно припремљени за зиму. У овој британско-француско-белгијској компанији почео је да ради у августу 2003. као директор сектора за услуге, а затим је четири године био извршни директор компаније. Пре доласка у „Еуростар“, Петровић је радио у француској железници. Плата на новој позицији достиже му и 400.000 фунти годишње.

5. ДУШАН ДЈУК ПЕТРОВИЋ (5)

Амерички менаџер Душан Петровић, пореклом из Београда, именован је за председника компаније „Wриглеy“, највећег светског произвођака слаткиша и жвакаћих гума, од којих је најпознатији бренд “орбит”. Компанија је основана 1891. године, а Петровић је у њој радио последњих 30 година. Почео је у финансијским одељењу „Wриглеy“, да би догурао до потпредседника, и на крају председника. “Дјук је одиграо важну улогу у расту компаније“, рекао је наследник оснивача фирме. Рођен је у Чикагу, а дипломирао је на Рузвелтовом универзитету. У компанији „Wриглеy“ је од 1992. године, када је постао главни благајник.

6. ГОРДАНА ВУЊАК НОВАКОВИЋ (-)

Изабрана у Њујоршку академију наука 2009. године. Професор је биомедицинског инжењеринга на Универзитету Колумбија у Њујорку. Њена лабораторија бави се инжењерством људског ткива, ради коришћења у регенеративној медицини и за истраживање матичних ћелија. Објавила је две књиге и поседује 45 патената. Чест је саветник америчке владе по питању инжењеринга ткива. Докторирала је хемијско инжењерства на Универзитету у Београду. Била је Фулбрајтов стипендиста, добитник је Клемсонове награде. Члан је Америчке асоцијације за напредак у науци и Америчког института за медицински инжењеринг.

7. НОВАК ЂОКОВИЋ (-)

Најбољи српски тенисер, трећи играч света у појединачној конкуренцији и освајач Дејвис купа. И ове године понео је титулу најбољег промотера Србије на годишњој додели награда „Најбоље из Србије“. У његов ложи на турнирима седе величине попут Роберта де Нира или Марадоне, а готово да нема земље у којој није шармом и енергијом привукао публику на своју страну. Његови резултати имају немерљив значај на развој и успон тениса у Србији. Са оцем Срђаном покренуо је више послова, организовањем „Сербиа опен“, увео је Србију на тениску мапу света. За организацију турнира добио је похвале од АТП.

8. МАРИНА АБРАМОВИЋ (11)

Најпознатија српска уметница свих времена изабрана је у прошлогодишњој “Тајмсовој” анкети међу 100 најважнијих уметника света, а тренутно припрема премијеру биографске представе “Живот и смрт Марине Абрамовић”, коју је наручио Манчестерски међународни фестивал (МИФ). Режира је чувени Роберт Вилсон, једну од главних улога има америчка филмска звезда Вилијам Дефо. Осим тога, у Москви ће у галерији “Гаража” на јесен бити одржана њена ретроспективна изложба перформанса, идентична оној, сада већ култној, која је прошле године одржана у њујоршком Музеју модерне уметности (МоМА).

9. ДУШАН ШИЂАНСКИ (9)

Специјални саветник председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза и председник Европског центра за културу. Од 1956. је био близак сарадник Дениса де Ружмона у тој организацији. Оснивач је Факултета политичких наука Универзитета у Женеви, професор на универзитетима Принстон, Харвард и Мичиген, добитник највишег француског одликовања - ордена Легије части, почасни грађанин Грчке. Годинама је организатор великих међународних научних скупова и округлих столова, посебно у контексту европске будућности Србије и њеног што бржег придруживања Европској унији.

10. ДЕЈАН ЈОВИЋ (-)

Од фебруара 2010. је главни аналитичар председника Хрватске Иве Јосиповића и специјални координатор његове канцеларије. Загребачки “Глобус” писао је да је он главни креатор Јосиповићеве политике приближавања Србији. Има четири академска звања са четири универзитета - дипломирао у Загребу, магистрирао у Љубљани и у Манчестеру, а докторирао 1999. на Лондон Сцхоол оф Ецономицс. Десет година је био професор на Универзитету Стирлинг, а од 2009. је професор међународне политике на загребачком универзитету. Рођен је 1968. у Самобору. За себе каже да је Србин по оцу, а Хрват по мајци.

11. МЕЛИСА БИН ЛУБУРИЋ (3)

12. БРАНКО ТЕРЗИЋ (-)

13. ВУК ХАМОВИЋ (-)

14. АЛЕКСМАЧЕСКИ (26)

15. ЈАСМИНА ВУЈИЋ (65)

16. НЕМАЊА ВИДИЋ(7)

17. ИВАН БОЖОВИЋ (-)

18. ВОЛТЕР БОГДАНИЋ (8)

19. ДРАГАН ВЕЉОВИЋ (6)

20. ГОРАН ВАРАКЛИЋ (-)

22. МИЛАН ПУШКАР(12)

23. МИЛА ЈОВОВИЋ(23)

24. ДЕЈАН ИЛИЋ(20)

25. ФИЛИП ЦЕПТЕР (4)

26. БОГДАН МАГЛИЋ (15)

27. ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ (-)

28. ЧАРЛС СИМИЋ (34)

29. МИЛАН МАНДАРИЋ (21)

30. ГРЕГ ПОПОВИЋ (61)

31. КОНСТАНТИНА СТАНКОВИЋ (-)

32. НАДЕЖДА БАСАРА (-)

33. БОРИВОЈЕ МИКИЋ (-)

34. МИЛАН ВУКМИРОВИЋ (-)

35. СЛАВИЦА ЕКЛСТОН (14)

36. ДУШАН ИВКОВИЋ (-)

37. ЂОРЂЕ ЈЕРИЋ (38)

38. БРАНКО МИЛАНОВИЋ(35)

39. ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ(49)

40. МЛАДЕН СЕЛАК (30)

41. РУШКА БЕРГМАН (13)

42. ВАСО ДЕСПОТОВИЋ (36)

43. ГОРАН ПАСКАЉЕВИЋ (46)

44. ЉУБА ПОПОВИЋ (51)

45. АНА ШЕКУЛАРАЦ (31)

46. МАЈКЛ МАЈК ИЛИЋ (33)

47. ЕНКИ БИЛАЛ (63)

48. ЛАЗА КЕКИЋ (25)

49. ДЕСИМИР МЕЂОВИЋ (-)

50. МИЛАН ПОПОВИЋ (-)

51. АНА ИВАНОВИЋ (-)

52. ЈЕЛЕНА ЈАНКОВИЋ (-)

53. АЛЕКСАНДАР ЛУПШИЋ (28)

54. ЏОРЏ ВОЈНОВИЋ (47)

55. ВЕСЕЛИНМИТРОВИЋ (44)

56. ДРАГАН СТОЈКОВИЋ ПИКСИ (-)

57. БОЈАНА НОВАКОВИЋ (94)

58. СТАНКО СУБОТИЋ (40)

59. СИНИША МИХАЈЛОВИЋ (39)

60. БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ (60)

61. ДАВИД АЛБАХАРИ (55)

62. СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ (-)

63. ЖЕЉКО ЛУЧИЋ (45)

64. ЈЕЛЕНА БОЖИЛОВИЋ (50)

65. БРАНКА КАТИЋ (53)

66. БОРИС ВУКОБРАТ (42)

67. ДРАГИША ИЛИЋ (59)

68. ДУШАН ПЕТРИЧИЋ (54)

69. ДЕЈАН СТАНКОВИЋ (64)

70. МАРЕК ЂОРЂЕВИЋ (19)

71. АНДРЕЈ ПЕЈИЋ (-)

72. БРАНИСЛАВ ГРУЈИЋ (67)

73. ГОЈКО КУЗМАНОВИЋ (66)

4. МИРАНДА КЕР (98)

75. АЛ ЈАНКОВИЧ (74)

 76. МИЛОШ ДОРОСЛОВАЧКИ (-)

77. СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ (-)

78. МИОДРАГ РАДУЛОВАЧКИ (-)

79. БОРИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ (71)

80. ПРЕДРАГ СТОЈАКОВИЋ (84)

81. МИРКО ИЛИЋ (70)

82. МИЉЕН КРЕКА КЉАКОВИЋ (22)

83. МАЈКЛ ЂОРЂЕВИЋ (80)

84. ПРЕДРАГ БОГОСАВЉЕВ (-)

85. ПИТЕР БОГДАНОВИЋ (78)

86. БОЖИДАР МАЉКОВИЋ (87)

87. ДРАГАН РИСТИЋ (-)

88. ЛОЛИТА ДАВИДОВИЋ (82)

89. ХОЛИ ВАЛАНС (85)

90. РИЧАРД КОВАЧЕВИЋ (2)

91. КАТАРИНА ОКСЕНБЕРГ (89)

92. ВЛАДИМИР ТАСИЋ (-)

93. ИВАНА РАШИД (-)

94. ДЕНИЗ ХЕЈЛ (90)

95. НЕНАД МЕДИЋ (-)

96. МИРЈАНА САМАРЏИЈА (96)

97. МАРКО МИТАНОВСКИ (-)

98. СТОЈА (93)

99. САНДРА МЕЉНИЧЕНКО (-)

100. БОГОЉУБ КАРИЋ (-)

(Блиц)