Блиц: Зашто је инфлација 12,7 одсто у Србији и чиме се руководи монетарна политика

БЕОГРАД - На крају другог тромесечја, које је предмет разматрања Извештаја, инфлација је била 12,7 одсто, на годишњем нивоу, а циљ је био 5,3 одсто (или највише 7,1).

Најновији Извештај о инфлацији Народне банке углавном не даје одговоре на два кључна питања: зашто је стопа инфлације тако висока и чиме се тачно руководи монетарна политика?

Централна банка очекује успоравање инфлације у следећих годину дана и њено коначно усаглашавање с оном стопом која је циљ монетарне политике. Цене дакле расту бар двоструко брже него што би то хтела централна банка и касниће отприлике две године у усаглашавању са циљем који су монетарне власти себи поставиле.

Извештај описује како је до тог одступања циља од реализације дошло, али потпуно недостаје објашњење зашто је раст цена толико убрзан и, последично, зашто је циљ централне банке толико нереалистичан?

Када је јаз између циља и остварења толики, поставља се питање шта је стварно циљ? Из Извештаја се види да монетарна политика, до сада, није имала неки значајнији утицај на инфлаторна очекивања. Централна банка очекује да ће се та очекивања, која су и даље висока, ускладити са чињеницом да се инфлација успорава, али не каже да ли ће и како она на њих утицати?

Ово је тема за коју овде нема простора, те се само може указати на један податак о карактеру монетарне политике. Наиме, централна банка цени да је монетарна политика била рестриктивна негде до почетка 2010. године, а потом је читаву годину дана, дакле до почетка 2011, била експанзивна, а сада је поново рестриктивна. То значи да је монетарна политика била експанзивна, чак веома експанзивна, кад се инфлација убрзавала.

Из Извештаја се не може закључити да ли је то и био циљ монетарне политике или циља заправо и нема.

(Блиц)