петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Богдан Лисоволик: Раст плата би скупо коштао Србију
Хроника

Богдан Лисоволик: Раст плата би скупо коштао Србију

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 01. март 2011.

БЕОГРАД - Ако дође до значајнијег и трајног повећања плата у јавном сектору, то би могло да има врло штетне последице по српску економију. С једне стране, таква повећања би пореметила макроекономску стабилност, повећала буџетски дефицит, појачала инфлаторне притиске и створила тензије на финансијском тржишту. На пример, повећање плата у јавном сектору и пензија од један одсто би повећало дефицит буџета за готово осам милијарди динара, каже у интервјуу за “Блиц” представник Међународног монетарног фонда у Србији Богдан Лисоволик.

Током седме рунде преговора с ММФ-ом договорено је да се не одобри повећање плата.

- Уколико приходи у буџету буду већи од планираних, део вишка би могао да се употреби током године, али за једнократне, циљане исплате, и то онима с најнижим платама и пензијама. И све то како се не би пренели ефекти на буџет за 2012.

Такође, ако дође до значајног повећања плата, био би то неуспех за предстојећи прелазак на солиднији модел раста заснован на извозу уместо на потрошњи. Србија је напредовала у транзицији ка новом извозном моделу, али далеко од тога да је тај процес завршен. Било би веома скупо да се заустави на пола пута.

Трошкови за плате су већ премашили план. Шта ако Влада ипак подлегне притисцима штрајкача?

- Успех аранжмана зависи до разумевања овог питања. Ако будемо информисани о значајним додатним уступцима синдикатима у односу на оно што је договорено, ми ћемо морати да размислимо да ли ревизија може да буде завршена.

Шта су главни ризици за Србију у наредном периоду?

- Управо то - попуштање фискалне дисциплине кроз неоправдане уступке синдикатима. Када је реч о изазовима за креаторе економске политике, има их више. Прво, мудро управљање буџетом уз рад на побољшању квалитета јавне потрошње. Друго, убрзање структурних реформи како би побољшали пословно окружење и тако помогли раст у приватном сектору. Треба наставити и снажну борбу с инфлаторним притисцима.

Које су обавезе пред српском владом?

- Постигли смо прелиминарни споразум о завршетку седме ревизије, који би требало да буде одобрен од управе и Извршног одбора ММФ. Главни елемент овог договора је да Влада и даље има обавезу да настави са опрезном фискалном политиком, у складу с правилима која су садржана у изменама и допунама Закона о буџетском систему.

Такође смо се сложили око оквира који ће омогућити реструктурирање дугова презадужених предузећа, без потребе да пролазе кроз скуп и дуг стечајни поступак.

Колико смена министра Динкића може да пољуља међународни рејтинг Србије?

- Ми смо експерти за економска питања, а не за политичке токове. Радићемо с економским тимом Владе, а не видимо ниједан јасан знак који би указао на то да ће интересовање страних инвеститора за Србију бити пољуљано.

Шта би за буџет значило ако не продамо “Телеком”?

- Очито је да би продаја „Телекома“ значајно смањила трошкове буџетског финасирања ове године и да би могла да помогне да се смањи јавни дуг. С обзиром на недавно значајније повећање тражње за државним трезорским записима, можда није хитно да се прода удео у „Телекому“ ако се услови продаје не покажу као повољни. Кључна ствар је да се Влада држи планираног буџетског дефицита - у том случају, финансирање тог дефицита неће бити пробематично колико је изгледало пре неколико месеци.

Да ли је ММФ погрешио када је раније дозволио повећање плата и пензија?

- Не. Сматрамо да тренутна ситуација показује да је тајминг за одмрзавање - јануар 2011. био прикладан. У исто време, главни проблем је обим тих повећања. Важно је да осигурамо да је то ограничено на обим који се заиста може приуштити и који буџет и економија могу да поднесу. Других питања око којих није постигнут договор није било, али остаје да се види како ће споразум бити примењиван.

Ове године ће тешко бити остварено три милијарде евра планираних инвестиција. Шта је кочница?

- Ниво нето директних страних инвестиција у 2010. је био само 860 милиона, тако да су ове године изгледи много бољи. Кључни изазов је да страни инвеститори постану искрено заинтересовани за економски потенцијал ове земље - захваљујући слободном и фер пословном окружењу, као и перспективама за раст.

Много тога остаје да се уради у том погледу: посебно, лоша инфраструктура ограничава опције и избор локација на којима би странци инвестирали.

Брине ли вас инфлација у Србији и ове године?

- Да, забринути смо због инфлације. Била је изненађење и прошле године, и то не само у Србији него и у региону. Али охрабрује нас то што је НБС одлучно одговорила тако што је подигла референтну каматну стопу и показала да ће користити све расположиве мере како би инфлацију држала под контролом. У сваком случају, уз непромењене остале околности умерена апрецијација динара у протеклих неколико месеци помоћи ће да се обуздају инфлаторна кретања у предстојећим месецима.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер