Бојан Ковачевић: На делу је "дизнилендизација" Београда

Док гледамо шта се у последње време гради у Београду, намеће се питање ко доноси урбанистичке одлуке у овом граду, одлуке које имају озбиљну културолошку позадину и последице.

Који су то модели и слике града које људи који воде престоницу имају пред собом? По повратку из Барселоне градски менаџер и секретар за саобраћај су дошли на идеју да се реконструише Улица кнеза Милоша и да се испод ње направи гаража. Оно што је интересантно у њиховом предлогу, због чега бих ја оборио студента "као кеглу на куглању", је објашњење "да се повећа проходност улице". На тај начин што ће уместо пет трака, по средини ставити острво са зеленилом. То су неозбиљне стручне приче које код нас функционишу- рекао је архитекта Бојан Ковачевић, председник Академије архитектуре Србије, на синоћ одржаној стручној трибини иницијативе "Пешаци нису маратонци", на тему претварања центра града у пешачку зону.

Наглашавајући да урбанистички пројекти рађени у граду последњих година нису поткрепљени никаквом стручном аргументацијом, он пита "која је то суманута потреба да се нагласи туристичка атрактивност града".

- Челници града говоре да је нешто добро јер ће привући туристе. Најбоље да се ми иселимо, а да овде остану туристи и они који воде град. Реалност око нас је такозвана "дизнилендизација града". По среди је и замена теза између тога шта је јавни интерес а шта јавни увид. Не значи да ако је план негде био окачен, да је он и у интересу грађана. Када пратимо шта се дешава у граду има се утисак да су синоћ неки лоши ђаци спремали испит. Хватамо надлежне у непромишљеним решењима која се стално мењају - рекао је Ковачевић и упозорио да се грешке у простору не дају исправити, те да се "може расправљати да ли је пешачка зона стручни гаф или намера да се обеснажи историјски центар Београда."

Професор Правног факултета Душан Ракитић подсетио је у којим ће деловима планирана пешачка зона остати изолована и, како каже, опасна за живот.

- У том делу града живе људи којима неће моћи да приђу кола хитне помоћи или ватрогасци. Читави блокови биће затворени за саобраћај, а структура је таква да је у питању зона становања, пословних објеката, угоститељских радњи- објаснио је Ракитић.

Он је истакао и преблем недавно реконструисане гараже Обилићев венац, која је најфреквентнија и тренутно једина гаража у центру, којој се затвара приступ са једне стране. Оригинално пројектована са два улаза баш због специфичне унутрашњости, иако сада проширена, неће моћи да спречи стварање огромних гужви у Маршала Бирјузова.

Ракитић је изнео и већ познате аргументе против затварања Васине улице и Студентског трга као и преусмеравања тролејбуса у Француску, као и проблем недостатка огромног броја паркинг мест, који ће се, како тврди, само увећати даљим затварањем града. Он је напоменуо и да градски челници, уместо да понуде стручна објашњења за пројекте попут овог, "чим се појаве аргументи против затварања Студентског трга, потежу Бориса Подреку и споменик Зорану Ђинђићу".

Да се урбанистички пројекти у граду раде без учешћа струке, поновио је и професор Саобраћајног факултета и некадашњи члан Градског већа задужен за саобраћај Милан Вујанић.

- Пешачка зона треба да буде умерена. Који је разлог да пешачка зона, коју већ имамо, буде већа? Питање је које је решење нама доступно и потребно. Које ће проблеме то решити људима који ту станују, које ће проблеме смањити, а да им не наноси нове? Шта се тиме добија а шта губи. Нико није урадио "кост бенефит" анализу, од надлежних нисам чуо аргументе "за". Струка би требало да им да довољно јаке и необориве аргументе које неће моћи да заобиђу. Забранити људима да дођу до куће аутомобилом је социјални проблем - закључио је Вујанић.

(Данас)