Боливија и Бразил: Независност Косова кршење међународног права

ХАГ – Четвртог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Косова Боливија и Бразил оценили су пред Међународним судом правде у Хагу да та декларација представља кршење међународног права.

Обе земље нагласиле су да народ Косова није имао право на самоопредељење и сецесију, будући да, по међународним прописима, то право уживају искључиво бивше колоније или ентитети који су били под страном окупацијом.

„Косово није било колонија, нити је било под страном окупацијом”, подвукао је амбасадор Колумбије Роберто Сармијенто.

Колумбијски заступник Сармијенто и амбасадор Бразила Хозе Медеирош упозорили су на то да „нелегална” једнострана декларација о независности Косова може имати далекосежне последице за међународне односе.

Инсистирајући да је принцип територијалног интегритета и суверенитета кључан за стабилан и миран међународни поредак, заступници Боливије и Бразила подвукли су да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН штитила целовитост тадашње СРЈ, односно Србије.

„Косово је саставни део Србије... Боливија сматра да држава Република Косово не постоји”, нагласио је амбасадор Сармијенто, оцењујући да је декларацијом прекршена и одредба Резолуције 1244 која је предвиђала споразумно решење будућег статуса Косова.

По тумачењу Колумбије, том резолуцијом постављен је оквиру за „политичко решење унутар Србије”, односно за „значајну аутономију Косова у оквиру СРЈ”.

„Једнострана декларација о независности не може променити међународни режим успостављен резолуцијом СБ УН, нити одлучити исход преговора”, рекао је амбасадор Сармијенто.

Бразилски амбасадор Медеирош истакао је да је једнострана декларација о независности Косова „занемарује” не само ауторитет Савета безбедности УН него и принцип заштите територијалног интегритета држава.

У Резолуцији 1244 „нема основа за оправдавање” једностране декларације о независности, оценио је Медеирош, зато што је предвиђала решење постигнуто споразумом обе стране.

Пошто тај споразум није био постигнут, о косовском спору могао је одлучивати једино Савет безбедности УН, подвукао је заступник Бразила.

Подсећајући да је Бразил, као члан Савета, гласао за ту резолуцију, Медеирош је назначио да је она била значајна не само зато што је гарантовала територијални интегритет СРЈ него је и одбацила виђење да власти имају право на репресију над сопственим народом.

У наставку расправе петнаесторица судија ће саслушати аргументе Бугарске и Бурундија.

Легалност једностране декларације о независности Косова до сада су подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија и Аустрија, док су Аргентина, Азарбејџан и Белорусија оцениле да је та декларација у супротности са међународним правом.

Међународни суд правде ће, након што саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе.

За доношење саветодавног мишљења постоје рокови, а у пракси одлучивање 15 судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

„Да ли је једногласно проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом”, гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.

(Бета)