петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Иновативност у вођењу преговора о будућем статусу Косова
Хроника

Борис Тадић: Иновативност у вођењу преговора о будућем статусу Косова

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 26. новембар 2009.

БЕОГРАД – Српска академија наука и уметности (САНУ) данас је обележила Дан Академије уз подсећање њеног председника, академика Николе Хајдина на најзначајније резултате у години на измаку и указивање председника Србије Бориса Тадића да улагање у науку представља инвестицију у будућност земље и друштва.

Обраћајући се члановима САНУ и њеним гостима, Тадић је подсетио на тешке изазове са којима се земља суочава и на комплексна питања која траже одговор и затражио подршку САНУ у проналажењу одговора на изазове времена у коме се наше друштво налази.

Истичући да му је част да може да се обрати члановима наше највише институције науке и уметности, Тадић је рекао да сама чињеница да је она проистекла из Друштва српске славесности основаног 1841. године сведочи о научној традицији у нашем народу, али и о томе да Србија поседује институције које су незаобилазни чинилац сваке добро организоване државе, сваког народа који жели да има сигурну и просперитетну будућност.

САНУ је увек имала потребну критичну масу знања и аутентичког слободарског духа који су покретали ово друштво, нудили реформе и пројекте изласка из кризе, оценио је Тадић.

„Ми желимо да ова доказана традиција, која је опстајала и у временима ауторитарних политичких култура, за које верујем да су остали иза нас, буде и даље наслеђе које дели са својим народом и одговор на изазове кризе и на одлучности са којима се понекад ипак морамо суочавати”, истакао је председник Србије.

Указујући да ефикасне привреде и еманципована и просперитетна друштва свој развој и динамику црпу у знању и иновацијама, он је додао да данас не можемо бити задовољни материјалном подршком коју наука има и инвестицијама које су пласиране у тај битан сегмент друштва, али и напоменуо да друштво чини све да се приближимо стандардима који важе у ЕУ у тој области.

Председник Србије је додао да у ЕУ желимо да уђемо као друштво са очуваним властитим идентитетом. „Не видим било какву извесност неког другачијег приступа европским интеграцијама. У том контексту Академија наука и уметности има посебан значај не само као институција, већ и као један центар, стожер људске снаге овог друштва, свих оних појединаца који својим радом доприносе дефинисању културног идентитета нашег народа”, рекао је Тадић.

ОН је указао на неопходност дубоких друштвених реформи, истичући да је иновативност неопходна и у политичком одлучивању, доношењу стратегијских одлука.

Тадић је рекао да у нефлексибилности у доношењу одлука види један од темељних проблема са којима се ми суочавамо. Зато, сматра он, не обезбеђујемо ангажовање свих могућих потенцијала, било да је реч на пољу знања, науке, потенцијала који постоје у пољу међународних односа, како бисмо пронашли одговоре на изазове са којима се наше друштво суочава.

„Један од одговора због чега ми не остављамо већину проблема иза себе и непрекидно бивамо повлачени на дно историјских процеса због проблема које нисмо решили у прошлости је управо тај претерано традиционалан приступања проблемима са којима се суочавамо. То је питање друштвеног уређења, питање науке уопште. То је питање односа Србије према хроничним проблемима као што је Косово и Метохија, питање буџетске политике, односа према властитом идентитету... На сваком од тих појединачних места можемо још једном устврдити да је недовољно флексибилан приступ, недовољна иновативност, био један од разлога због чега проблеме нисмо остављали иза себе и због чега се увек изнова са истим проблемима суочавамо”, рекао је Тадић.

Истичући да се због тога „залаже за нетрадиционални приступ уз поштовање традиције”, он је истакао да је иновативност то што данас треба Србији. „Иновативност у организацији Српске академије науке и уметности, иновативност организације науке уопште и иновативност у истраживањима које треба да остави последице по нашу привреду, иновативност у области коришћења енергије, иновативност у домену грађевинским материјала и конструкција , иновативност у вођењу преговора о будућем статусу Косова, иновативност у међународном политици. То је оно што данас Србији треба”, рекао је њен председник.

У сваком времену, какво год да је оно, мора се водити рачуна о инвестирању у будућности, инвестирању науке и образовања, додао је Тадић, истичући да нам је потребна „једна добра и балансирана буџетска политика и пројекција о инвестицијама у науци и образованњу у годинама које долазе и нови закон о академији који ће инсистирати на њеном продуктивном а не само симболичном карактеру”.

„Србија има и право и обавезу да легитимизује своје националне интересе, а један од њих јесте и научн”, рекао је Тадић, истичући да држава Србија рачуна на њену Академију, на њене научнике, на њене уметнике, људе из културе „јер ово друштво без академије наука , без науке уметности и културе не може да постоји”, рекао је председник Србије.

Међу догађајима који су у САНУ обележили ову годину Хајдин је навео изборе за нове чланове. Хајдин је оценио да су они били од прворазредног значаја за рад и будућност Академије, али и најавио да ће питање избора бити разматрано приликом припреме новог Статута Академије .

„Избори за једну Академију су увек пресудни. Они стварају могућност за живот Академије као установе дугог трајања. Од њих, добрим делом, зависи да ли ће Академија успешно испунити задатак, који јој је намењен у друштву које се развија и мења”, рекао је председник САНУ.

Подсетивши на нове токове светских размера како у науци тако и у уметности, он је оценио да је подмлађивање Академије нужан процес који се у нашим условима одвија прилично драстично. Хајдин је прецизирао да је од прошлих избора САНУ изгубила 27 чланова, додавши да је то, донекле, и последица старосне структуре чланова Академије.

Указујући на ситуацију у предлагању и избору нових чланова и приликом недавних избора Хајдин је рекао да тај проблем захтева детаљнију анализу како од саме Академије тако и од јавности. „Поред још неких других статутарних питања тај проблем ће детаљније бити разматран приликом припреме новог Статута Академије”, најавио је Хајдин.

Подсетио је, такође, да је САНУ током године, у сарадњи са Министарством за науку и технолошки развој, „са пуно воље” учествовала припреми Стратегија научног развоја Србије од 2009. године до 2014. године.

„Академија се залагала за уравнотежен однос између основних и примењених наука што је с обзиром на њено место у друштву и требало очекивати. Мишљења смо да се напредак не може замислити, поред природно-математичких, техничких и медицинских наука, без филозофије, литературе, историје, науке о понашању и изучавању конститутивних стубова организованог друштва, као што су права, економија, друштвено-политичких структура”, рекао је Хајдин.

Набрајајући овогодишње резултате САНУ њен председник је указао и на значај интернационалне конференције веома високог ранга, у сарадњи са Унеском, о нашем научнику свтеског гласа Милутину Миланковићу, поводом 130 година његовог рођења и на изложбу посвећењу његовом делу.

Хајдин је подсетио да је под покровитељством и уз финансијску подршку Унеска, САНУ обележила и 100 година од рођења композиторке Љубице Марић. Тим скупом, као и изложбом јавности је осветљено место њеног стваралаштва у домаћим и међународним оквирима, додао је он.

Споменуо је, такође, и обележавање 200 година од рођења Чарлса Дарвина, као и одржавање 5. балканског конгреса ботаничара са великим бројем учесника из земље и иностранства, изложбу посвећену 100 години рођења Милене Павловић-Барили, као и поставку изложбе Народног музеја у галерији САНУ „100 година српске уметности”.

Указавши на интензивне међународне контакате, Хајдин је напоменуо да је САНУ посетио и генерални директор ЦЕРН-а, где су пре три дана добијени први судари честица у великом научном подухвату у коме учествује и Академија.

Потпредседник владе и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић напоменуо је да постоји директна веза између научних идеја, економије и развоја друштва. Само јака Србија је у стању да одбрани све њене националне интересе рекао је Ђелић и најавио да ће наредна година бити први корак ка успопстављању средњорочног циља о издвајању један одсто бруто производа за науку који би требало да буде остварен за пет година.

Ђелић је рекао да је само немаштина, а никако одсуиство добре воље, крива за то што буџет за науке није на нивоу који може да обезбеди њено несметано функционисање.

Он је напоменуо да се САД спремају да дуплирају износ инвестиција у науку, да Кина сваке године за 30 одсто увећава те износе, а да је Европа усвојила план који научницима омогућава лако добијање дозвола за рад. „То нас упозорава на деловање како би научни потенцијал Србије буде ојачан, а не ослабљен. То је наша обавеза”, додао је Ђелић.

Генерални секретар САНУ Димитрије Стефановић уручио је Повеље о избору двадесеторици нових допсиних чланова Академије.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер