четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Што су односи Црне Горе и Србије гори, то су Мило Доживотни и Аца Србин ближи; Срби у Црној Гори имају разлога да протестују
Хроника

Борис Тадић: Што су односи Црне Горе и Србије гори, то су Мило Доживотни и Аца Србин ближи; Срби у Црној Гори имају разлога да протестују

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 15. фебруар 2020.

 Организација Србија 21 свакако није направљена због европских вредности, него у оквиру Вучићевог пројекта креирања лажне слике постојања опозиције у парламенту.

У ту сврху је и смањен цензус, јер стварна опозиција која бојкотује изборе не би ни имала проблем са цензусом. Србија 21 би у том Вучићевом диктаторском игроказу требало да створи привид постојања и проевропске опозиције, ето да не би било баш превише очигледно да је за улогу опозиције у скупштини велики вођа успео да нађе само „фирере“, шовинисте и оне за које је одавно јасно да нису опозиција – каже у разговору за Данас Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке и некадашњи председник Србије.

*Ваши најближи сарадници Марко Ђуришић и Ненад Константиновић су у Србија 21. Да ли они са чланском картом СДС лобирају за изборе, уместо за бојкот?

– Оног тренутка када су мимо одлуке странке ушли у тај покрет они су практично напустили СДС и све идеје, вредности и политику које су заступали као функционери СДС-а. Одлука о њиховом формалном статусу биће донета у складу са процедурама предвиђеним Статутом. На такву њихову одлуку сам им одговорио да је потпуно бесмислена идеја да ће се против Вучића борити приступањем организацији чије формирање подстиче сам Вучић и политичким потезима према којима представници власти јавно исказују енормно дивљење. Важно је да наша јавност буде упозната са апсурдношћу деловања те организације.

*Највећи ударац идеји бојкота чини се задаће евентуална одлука Небојше Зеленовића и Саше Пауновића да учествују на локалним изборима?

– Нико нема монопол над начином спровођења идеје бојкота, а једини критеријум за такозвану издају идеје бојкота би требало да буде колико начин бојкотовања избора за који се неко определи заиста доприноси обарању Вучићевог режима. А ко је на који начин допринео тој идеји или је угрозио, биће јасно тек након избора. Што се тиче изласка на локалне изборе, не можемо унапред да одбацујемо ту идеју, коју је требало још на почетку заједно да продискутујемо и донесемо јединствену одлуку. Можда ни сада није сасвим касно да саслушамо аргументе свих и за и против и донесемо заједничку одлуку. Потребно је одговорно анализирати и аргументе који говоре у прилог томе да у одређеним околностима излазак на локалне изборе може чак и да ојача бојкот на државном нивоу, а не неодговорно се закуцавати у ригидности. Излазак на локалне изборе не мора да значи да је бојкот половичан и селективан, али оно што није спорно је да излазак на локалне изборе само у неким општинама то свакако значи.

*Судећи по све већем броју оних који излазе на изборе успех бојкота ће бити далеко од успешног? Да ли је то власт успела да разбије ионако разједињену опозицију или она то сама успешно чини из неких личних интереса?

– Не може се називати разједињењем опозиције то што су неки опозиционари одлучили да изађу на изборе у пројектима које организују и финансирају Вучић и људи блиски њему, јер то више ни није опозиција. То би било као када бисмо рекли да излазак радикала на изборе значи разједињење опозиције у бојкоту. Ипак као што је битно такве организације и оне који им прилазе назвати својим именом, тако је једнако битно не етикетирати као издајнике оне стварно опозиционе странке које су процениле да је излазак на изборе ефикаснији начин борбе против Вучићевог режима. СДС је још на Главном одбору прошле године донела одлуку о бојкоту, а о начину на који ћемо учествовати у кампањи донећемо одлуку на органима странке.

*Први ударац идеји бојкота задало је удружење 1 од 5 милиона оптужујући посланике да нису спровели бојкот у парламенту?

– Бојкот скупштине није могао бити много ефективнији и то наводити као изговор за излазак на изборе је у најмању руку смешно. За оне који су наводно изненада након годину дана схватили да бојкот скупштине није био ефективан, очигледно је ефективна била једино Вучићева одлука о смањењу цензуса.

*Иако су председнички избори далеко, Александар Вучић вас је ових дана кандидовао за председничког кандидата опозиције. Имате ли намеру да се поново кандидујете?

– То што сам ја оставио иза свог мандата остварено је у најтежим економским околностима у мирнодопској историји света и тада смо по свим економским показатељима били у врху у региону, за разлику од Вучићевог мандата у ком смо на зачељу по скоро свим тим параметрима и то у најбољим глобалним економским околностима. Вучић је остао заробљен у 2012. и осам година опсесивно у јавним наступима смењује бившу власт. Сада није тренутак да размишљамо о кандидатурама, јер пред нама је пре свега задатак консолидовања опозиције, а тек онда тражење заједничког кандидата. Обрнути редослед значио би погубни наставак борбе за место првог на Титанику. Ипак, неки људи ни данас не могу да одоле том искушењу самокандидовања у складу са личним амбицијама, а не са способностима да доведу до победе. Од тога ко је тај кандидат, важније је не само да је то заједнички кандидат консолидоване опозиције, већ и да може да добије 50 одсто плус један глас.

*Ових дана као могући председнички кандидат опозиције спомиње се и Млађан Ђорђевић?

– Знајући његове афинитете пре бих очекивао да се спомиње у контексту неких функција у цркви, него у држави.

*Лидер ЛДП вас оптужује да сте ви створили Вучића и да сте кључна фигура за оно што нам се данас догађа?

– Од коментарисања излизаног стереотипа како сам ја створио СНС, још једино бесмисленије је да такве оптужбе долазе управо од подржавалаца и коалиционих партнера тог истог СНС-а.

*За разлику од периода када сте Ви били председник, данас је ситуација у региону поприлично заоштрена. Зашто тврдите да оно што се дешава у Црној Гори представља популистичку пропаганду и одвратну представу Ђукановића и Вучића?

– Зато што обојица профитирају на фингираном сукобу којим билдују свој лажни патриотизам. Да су заиста желели да реше овај проблем са Законом о слободи вероисповести, то су могли да учине и пре четири године када је то питање отворено. Уместо тога тапшали су један другог по рамену и хвалили се никад бољом сарадњом Србије и Црне Горе, док су заправо вероватно једино сарађивали у лукративним пословима и заташкавању организованог криминала. Уосталом, највећи доказ да је све представа је чињеница да се ни данас лично не нападају и истичу своје пријатељство упркос томе што Вучић Ђукановићеву Црну Гору оптужује за гушење права Срба и СПЦ, а Ђукановић Вучићеву Србију за наставак великосрпског пројекта и рушење црногорске државности. Ни већих међудржавних сукоба, ни већег личног пријатељства лидера. Изгледа да што су гори односи Србије и Црне Горе, то су Мило Доживотни и Аца Србин ближи.

*Имају ли разлога Срби у Црној Гори да протестују?

– Наравно да имају и то пре свега зато што у органима власти нису пропорционално заступљени представници српске заједнице. Сваки народ има разлог за забринутост и протест уколико живи у држави чији председник тврди да матична држава тог народа нема право да брани интересе, идентитетска и друга права својих сународника у другој држави. А Ђукановић је управо такву критику упутио Србији стављајући бригу наше државе за Србе у Црној Гори и другим државама региона у контекст великосрпског пројекта, што је политичка бесмислица. Поред тога, Ђукановић оптужује СПЦ да угрожава својим захтевима секуларни карактер црногорске државе, а управо он доводи у питање њену секуларност тиме што као председник државе поставља стратешки циљ формирања аутокефалне црногорске цркве. Па управо је то пар екселанс рушење секуларног карактера Црне Горе директним мешањем државе у питања цркве.

*Како Ви гледате на изјаву српских званичника да Црна Гора о спорном закону треба да преговара са патријархом Иринејом, а не са Амфилохијем Радовићем?

– То је питање устројства цркве, а не ставова српских званичника, који не би требало да се мешају у то ко је надлежан да преговара у име цркве, кршећи тиме принцип секуларности државе.

*Колико такву заоштрену ситуацији у Црној Гори подгревају и изјаве из Србије?

– Изјаве Дачића и Лончара су кривична дела, која изазивају међунационалну мржњу, сукобе и сегрегацију. Ову владу очигледно чине примитивне и необразоване личности, које таквим изјавама доводе у питање основно људско право, гарантовано законом државе у којој обављају министарске функције. Посебно истичем да су њихове изјаве социјално и политички опасне, јер представљају преседан који онда може да се примени и на припаднике свих других националних мањина и разбуктају нове сукобе у Србији, а тиме и у региону. А што се тиче Вучићеве изјаве да би Лончар требало да се извини, Лончар је требало да буде смењен, а не на Вучићевом лажном часу бонтона.

*Мило Ђукановић, ових дана подсетио је да су лоши односи Србије и Црне Горе били и у време када сте ви били председник и када су „неки ваши саветници мешетарили по Црној Гори“?

– То је очајнички потез Ђукановића да оптужи великосрпски пројекат за актуелне проблеме у Црној Гори, а да при том не оптужи Вучића. Ђукановић се нашао у невољи како оптужити Србију за урушавање црногорске државе, а при том не оптужити председника Србије који држи сву власт у својим рукама и како оптужити Србију за великосрпски пројекат, а не поменути у том контексту Вучића који је највећи део свог политичког живота служио управо тој великосрпској идеологији. Па се у тој невољи неспретно досетио да уместо Вучића помене мене, називајући једног саветника „камарилом саветника“, јер неког је морао, а неког очигледно није смео. Посебно је занимљив такав однос према Вучићу у тренутку када су односи Србије и Црне Горе најгори у историји, до те мере да су се чак и њих двојица сложили да је атентат на Ђукановића планиран са територије Србије, да не помињем паљење црногорске заставе у Београду и отворену расправу у Црној Гори о могућој потреби ангажовања НАТО за заштиту од Србије. Мора да је и за то крива „камарила мојих саветника“.

*Судећи по изјави тек изабраног председника Хрватске Зорана Милановића да је Вучић ратни кабадахија, могу ли се очекивати неки нормални односи Београда и Загреба?

– Не могу, а таквим односима су допринели Вучић и Грабар Китаровић, као и садашња српска и хрватска влада.

*Колико је новонастала ситуација у БиХ опасна по регион?

– И више него опасна и она је последица власти националистичких лидера у читавом региону, не само у БиХ, али нажалост и катастрофалних грешака међународне заједнице у БиХ. Од изузетно спорне одлуке Уставног суда, још је опаснија Додикова изјава о изласку Републике Српске из БиХ. Корак по корак читав регион бива оптерећен сукобима, што у крајњем остаје кључни аргумент за европске политичаре који се противе проширењу да одбију земље Западног Балкана за пуноправно чланство у ЕУ. Последњих осам година имамо ерозију свега позитивног што је у домену смиривања регионалних тензија учињено и поново се прети дезинтеграцијама постојећих држава и звецка оружјем у потаји.

*Без обзира на критике суседа на рачун Вучића, он добија похвале из ЕУ и САД. Како на то гледате?

– Као на подржавање останка на власти по било коју цену, па чак и урушавања демократије у Србији, онога који се обавезао да испостави њима пожељно решење за Косово.

*Иако више пута најављивано уједињење велике ДС то се до сада није догодило. Зашто?

– И СДС и ја лично смо учинили велики напор да дође до уједињења, међутим очигледно је да постоје одређене опструкције и врло брзо ћемо видети да ли су и други актери искрено приступали том процесу и да ли ће остати привржени тој идеји или ће им приоритет остати само чланство у Савезу за Србију.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер