уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Бруно Копјетерс: Већина одбија да следи став САД и ЕУ о Косову
Хроника

Бруно Копјетерс: Већина одбија да следи став САД и ЕУ о Косову

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 07. октобар 2008.
БРИСЕЛ, 6. октобра (Танјуг) - Већина земаља одбија да следи став САД и Европске уније да је Косово "јединствен случај" и у једнострано проглашеној независности види опасно кршење медјународног права, оценио је професор политичких наука на универзитету ВЛБ у Бриселу, Бруно Копјетерс.  

"Само четвртина чланица УН је за сада признала независност Косова; велике западне силе нису успеле да се позову на право на самоопредељење народа, јер је оно стриктно дефинисано медјународним правом, па су смислиле принципе које је, касније, Русија искористила за признавање суверенитета грузијских покрајина Абхазије и Јужне Осетије", истакао је Копјетерс.

Он је, у ауторском тексту за нови број месечника "Монд Дипломатик", оценио да је тај процес довео до "кључне промене у односима медју државама".  

"Мирна коегзистенција држава се до сада заснивала на чињеници да се поштовало право на територијални интегритет. Раскид с овом праксом, признавање једног сецесионистичког ентитета противно вољи централне државе, чини крхким многе мултинационалне државе које се суочавају с аутономашким или сепаратистичким покретима", оценио је белгијски професор.

Он истиче да је признавање Косова, такодје, противно принципу немешања у унутрашње послове, још једним од кључних принципа медјународног поретка.

"Након интервенције НАТО-а у Србији 1999. године, Савет безбедности УН је заменио ауторитет Србије медјународном администрацијом. Али та одлука је била донета у складу с Повељом УН и није доводила у питање територијални интегритет Србије, који је насилно промењен девет година касније, признавањем независности Косова", каже Копјетерс и истиче да је Савет безбедности УН стављен пред "свршен чин".

Он наглашава да Запад није могао да користи право на самоопредељење као принцип за признавање независности Косова, јер се тај принцип односи само на колоније или територије под спољном доминацијом.

Копјетерс истиче да су зато САД и остале земље Запада посегле за тврдњом да је Косово "јединствен случај".

Медјутим, каже он, поборници независности Косова су "погрешили у претераном оптимизму".

"Они су од почетка сматрали да ће снага САД и главних европских држава бити довољна да се Косово брзо укључи у медјународну заједницу", тврди Копјетерс.

"Медјутим, дошло је стагнације. До средине септембра, Косово је признато од само 47 држава од 192, дакле од око четвртине земаља света", нагласио је белгијски стручњак.

Запад је, каже он, сматрао да је најважнија стабилност Косова да би се умирили албански националисти.

"Њихови супарници су, пак, стављали акценат на цену признања, од којих је највећа та да ће оно охрабрити сепаратистичке покрете на светском нивоу. Многе земље су прихватиле тезу да је тај ризик значајнији од евентуалне предности" које су навеле западне земље, каже бриселски професор.

Он стога закључује да је процес признавања Косова, као и Јужне Осетије и Абхазије након тога, довео до значајних ризика за нестабилност у свету "створених једном новом праксом у одностима медју државама, изван медјународног права".  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер