Чарлс Капчан: Обама ће настојати да обнови партнерство са Москвом

„Иако није међу приоритетима, Русија ће ипак имати важно место у спољнополитичкој агенди нове администрације“, каже Чарлс Капчан, директор програма за Европу у утицајном Савету за спољнополитичке односе.  У разговору за Глас Америке професор Капчан се најпре осврнуо на споразум о сарадњи са Грузијом, који је бивши председник Џорџ Буш потписао пред сам крај свог председничког мандата.

„Запад, НАТО и Европска Унија, наставиће током наредних година да развијају односе са Грузијом, али ће на свакој 'кривини' на том путу искрснути нешто што би могло да изазове напетост између Русије и Запада. Недавни амерички споразум са Грузијом, представља одређену врсту компензације за рат и чињеницу да Сједињене Државе и Европска Унија нису могле да предузму велике кораке док је трајао сукоб, нити у овом тренутку могу да обећају Грузији учлањење у НАТО. Америка је стога тражила неки други начин да изрази солидарност са Грузијом, да каже да ће даље инвестирати у њену будућност и апеловала је на њу да остане на путу ка интеграцији са Западом. Дакле, Грузијци нису добили оно што желе, али су добили солидну утешну награду.“

Капчан подсећа да је Русија од почетка била против проширења НАТО-а, односно укључења Пољске, Мађарске, Румуније, Бугарске и балтичких земаља у северноатлантски одбрамбени савез. Међутим, она је посебно осетљива на могућност учлањења Грузије и Украјине, које – како се изразио – имају историјске везе са Русијом. „Из руске перспективе, то питање је до извесне мере закочено, јер САД и Европска Унија нису успеле да се усагласе око тога да ли НАТО треба да понуди Грузији и Украјини акциони план за учлањење.  Због тога је уследило начелно америчко-европско саопштење да ће те две земље једног дана бити примљене у НАТО. Мислим да ће слично бити саопштено на предстојећем самиту НАТО-а. У међувремену, верујем да ће Обамина администрација и Москва радити на томе да врате америчко-руске односе на прави колосек. Очигледно је да поред Грузије постоје и други спорови, као што су статус Косова, изградња америчког антибалистичког штита у Централној Европи, контрола нуклеарног наоружања, као и питање да ли ће, ако то Вашингтон затражи, Москва да пристане на пооштравање санкција Ирану.“

Чарлс Капчан се залаже за прагматизам у америчко-руским односима. „Мислим да је за време Бушове администрације долазило до непотребних вербалних напада и контранапада. Такође сматрам да је Русија била више одговорна за то. Из Кремља су стизале врло тешке речи, док се Бушова администрација донекле уздржавала од њих. Дакле, умеренији тон би свакако допринео да се нађе задовољавајуће решење, на пример, за питање анти-балистичког штита. Такве ствари би олакшале двема странама да се састану и размотре области од заједничког интереса и у њима обнове сарадњу.“

Капчан сматра да ће нова америчка администрација интензивирати напоре за обнову партнерства са Москвом. Међутим, он примећује да трансатлантски партнери још увек немају усаглашен приступ према Русији. „Мислим да су Европљани од почетка рата у Грузији, али и раније, били опрезнији у односима према Русији и да се устежу од било каквих корака који би обновили геостратешко ривалство са њом. То је делимично узроковано географским положајем Русије, која је европски сусед, као и енергетском зависношћу од руске нафте и гаса. На крају, мислим да Европљани доследније спроводе реалполитику према Русима него Американци. Европљани знају да је дошло до назадовања демократског процеса у Русији, али су и даље спремни да сарађују на спољнополитичким питањима са Кремљом. С друге стране, Америка је закључила да је због нарушене демократизације боље да закочи односе са Русијом.“

Уколико трансатлантски партнери не усагласе приступ Русији, закључује Капчан, то би могло да охрабри Кремљ да покуша да настави са садашњим настојањима да продуби поделе између западних савезника.

(VOA)