Početna strana > Hronika > Čedomir Čupić: Protesti su već uzdrmali režim, policija je zloupotrebljena i pretvorena u Vučićevu pretorijansku gardu
Hronika

Čedomir Čupić: Protesti su već uzdrmali režim, policija je zloupotrebljena i pretvorena u Vučićevu pretorijansku gardu

PDF Štampa El. pošta
subota, 11. jul 2020.

Aleksandar Vučić je u svojoj vladavini pokazao da je od onih samovoljnika i uzurpatora koji stalno demonstriraju neograničenu nadmoć kao svemoć i na taj način pokazao je ne samo narcisoidnost nego i jednu vrstu autizma - kaže u intervjuu za Direktno.rs Čedomir Čupić, profesor Univerziteta u Beogradu i politički analitičar.

Profesor Čupić ističe da su protesti građana uzdrmali aktuelni režim, koji više nema onu sigurnost i stabilnost koju su demonstrirali ovih osam godina koliko su na vlasti. Problemi će se sve više gomilati, koje Aleksandar Vučić dosadašnjim načinom vladanja više neće moći da reši.

Masovni protesti građana se šire Srbijom. Da li je najava uvođenja policijskog časa bila samo okidač za ispoljavanje velikog nezadovoljstva građana prema politici režima Aleksandra Vučića?

- Najava uvođenja policijskog časa, skoro dva meseca pošto je ukinut, izazvala je građane da se pobune protiv dosad nezapamćene samovolje Aleksandra Vučića. Planetarnu pošast u vidu pandemije virusa korona Vučić je prigrabio da do kraja pokaže svoju pravu prirodu koja se ispoljava u mešavini despotskih, tiranskih i diktatorskih karakteristika vladavine. Pandemija je ogolila njegovu pretenziju da apsolutno raspolaže životima i smrću građana Srbije! Uveo je jedan od najstrožijih karantina, tobož u ime očuvanja života građana Srbije i zaustavljanja širenja virusa na organizovan način, iako je već na prvi pogled bilo jasno da je to potpuno van razuma i racionalnosti.

I penzionere je "zatamničio".

- U svojoj nezajažljivosti Vučić je građane Srbije starije od 65 godina stavio u jednu vrstu zatvora, zabranivši im izlazak iz stanova i kuća. Porazno je što je zloupotrebio ustavnu i zakonsku funkciju predsednika Republike tako što je upravljao Kriznim štabom koji inače formira Vlada Srbije. Stavio je Krizni štab pod potpunu kontrolu i u ime njega donosio odluke. Lekari u okviru Kriznog štaba služili su mu samo da potvrde ono što on "stručno" konstatuje.

Građane je posebno iritiralo ono što se u međuvremenu ispostavilo: lažirani su podaci o broju obolelih i preminulih.

- Sve je to rađeno kako bi pred građanima Srbije ali i pred svetom ispalo da je Srbija neviđeno efikasna u borbi protiv virusa korona. Hvalisao se kako lično uspeva da pre svih nabavi medicinsku opremu koju Srbija nije imala, posebno iz Kine, čak i da su "na polu-crno" avansno plaćani respiratori, "neću da kažem odakle", a u maju je izjavio da "podstiče" nadležne državne organe da što pre i "kad god hoće" objave podatke o tome koliko je novca potrošeno u pandemiji za nabavku respiratora i ostale medicinske opreme. A nije on, jadničak, kriv što ga niko ne sluša – "nadležni", evo, ćute i dva meseca kasnije.

- Takođe je značajno da su u Srbiji početkom marta raspisani izbori iako je korona tada uveliko zahvatila Srbiju (što je jedna sada već uvekliko kompromitovana članica Kriznog štaba kasnije nevešto negirala, "objašnjavajući" da nije mislila na datum koji je izgovorila). S lažiranjem je, tako, započeto odmah, počev od skrivanja kada se pojavio prvi zaraženi. Sve je činjeno samo zbog raspisivanja izbora i blagovremenog prikupljanja potpisa građana za vladajuću stranku i poželjnu opoziciju. Čim je to uspešno obavljeno, Vučić je proglasio da se zemlja suočila s prvim zaraženim i posle nekoliko dana uveo vanredno stanje sa policijskim časom. Tokom vanrednog stanja pojavljivao se na televizijama s nacionalnom frekvencijom i po nekoliko puta dnevno, dajući svima do znanja koliko silno brine za zdravlje svih, posebno za "živote najstarijih". No, "briga" mu nimalo nije smetalo da krši sva pravila vanrednog stanja koja je nametao građanima.

Na šta konkretno mislite?

- Tako je, recimo, putovao u Mađarsku, što je – prema pravilima koja je sam izdiktirao – podrazumevalo da, kada se vrati, kao i svi građani mora da provede 14 dana u samoizolaciji. Razume se da za onog ko je iznad zakona to pravilo nije važilo. Karakteristično je i da je Vučić kao predsednik Republike – iako je reč o parlamentarnim izborima na kojima on ne učestvuje – vanredno stanje iskoristio u predizborne svrhe i predizborni marketing za svoju stranku, koja u kampanji praktično nije ni učestvovala, i koalicione partnere u okviru njegove liste. Kada je ocenio da zbog izbora treba da ukine vanredno stanje on je to učinio naglo proglasivši pobedu nad virusom. Naglo ukidanje najoštrijih mera proizvelo je lažni osećaj sigurnosti, samim tim i neopreznost građana koji nisu bili svesni opasnosti, što je snažno poduprla i njegova svita u liku članova Kriznog štaba, "stručno" opravdavajući relaksaciju.

Čim su završeni izbori pokazalo se da podaci saopšteni javnosti nisu tačni.

- U međuvremenu virus je počeo da se širi i odnosi svakodnevno ljudske živote. Pošto je, po njemu, uspešno završio sa izborima, Vučić je ponovo započeo panično da uvodi određene mere koje su polako vodile ka uspostavljanju novog vanrednog stanja. To je izazvalo, najpre studente, potom i građane. Sve što je činio ovih godina isplivalo je na videlo i najneupućenijima pokazalo da je on sve vreme raznim manipulacijama i propagandom držao građane u zabludi, mnogima manipulisao, posebno strahom od gubitka posla, mnoge je na razne načine ucenio a siromašne sa malim ponudama potkupljivao.

Narod je mnogo razočaran, pogotovo mlađi naraštaj. Zašto su toliko gnevni na aktuelnu vlast?

- Laži, nepravde i ograničenje sloboda, uz ogoljenu propagandu, vremenom otrežnjavaju. Stanje otrežnjenja najpre se pokazuje kao razočaranje, a potom prerasta u očaj i bes. Aleksandar Vučić je svoju vladavinu pretvorio u niz velikih obmana i prevara građana. Sve je u državi uzurpirao i podredio ličnoj vladavini. Mladi su razočarani jer ne vide mogućnost da se sada i u neposrednoj budućnosti ostvare u Srbiji.

Mogu ako se upišu na SNS akademiju.

- Vučić je podelio mlade tako što je samo članovima njegove partije dao šansu da se zaposle. Svi ostali, koji su mnogobrojni, ostaju bez te šanse. Mlade posebno razočarava to što su "Vučićevi mladi" najčešće na sumnjiv način dobili diplome, a potom i poslove i položaje za koje nisu sposobni. Poslednja dešavanja vezana za razne izborne zlopupotrebe još ih je više uverila u Vučićeve prevare. Takođe, laži koje u pandemiji ugrožavaju ljudske živote pokazuju im u kojoj stvarnosti žive.

U proteklih nekoliko godina Srbiju je godišnje napuštalo najmanje 50.000 ljudi, među kojima su najbrojniji bili upravo mladi.

- Pandemija je pokazala da će ubuduće taj odlazak u Evropu i svet biti ograničen i da će mladi morati da potraže izlaz za svoj život u Srbiji. Dovoljan je podatak da je za petnaestak dana iz Evrope i sveta u Srbiju došlo između 300.000 i 400.000 građana koji su imali privremene poslove i da zbog gubitka poslova nisu mogli da u tim državama ostanu. Konačno su suočeni da sa Vučićevom vladavinom nemaju nikakvu perspektivu i to je kod njih izazvalo gnev.

Vučić je na narod izveo sve raspoložive policijske snage. Da li je u pitanju strah ili prevelika mržnja prema neistomišljenicima?

- Izvođenje svih policijskih snaga (redovne policije, žandarmerije, specijalnih policijskih jedinica, policijske konjice, policijskih pasa i oklopnih policijskih vozila) na demonstrante je velika zloupotreba zakonskih ovlašćenja Aleksandra Vučića, ali nažalost i spremnost jednog broja policijskih rukovodilaca da se u odnosu prema njemu ponašaju slugeranjski.

Da li je policija zloupotrebljena?

- Nesporno, policija je zloupotrebljena u lične Vučićeve svrhe. Ona je ovim činom pretvorena u pretorijansku gardu, umesto da kao institucija države osigurava javni red i mir. Spremnost Vučića da brani uzurpaciju upotrebom sile pokazuje njegov strah i mržnju. Ustrašeni vlastodršci i mrzitelji velike su kukavice. Takvi upravo svoj kukavičluk brane zloupotrebljavajući položaj. Mržnja je otrov koji mrzitelja toliko zahvati da je spreman, ako mu se dozvoli, za razna rušilačka i zločinačka dela. Kad god samovoljnik na vlasti gubi legitimitet, odnosno poverenje građana, on je već u stanju koje se označava kao kratomanska paranoja.

Sumnja li on i u svoje najbliže saradnike?

- Za to stanje kod vođa karakteristično je da u sve sumnjaju, a sumnja podstiče strah od protivnika, ali i od najbližih saradnika. Najbliži saradnici primorani su da stalno pred njegovim strahom pokazuju i dokazuju lojalnost i da ponavljaju slavopojke o vođinoj genijalnosti, neponovljivosti i jedinstvenosti, ukratko da je ono što on čini svima drugima nedostižno. Obožavanje Aleksandra Vučića koje stalno manifestuju njegovi neposredni saradnici postaje formula održanja ne samo njegovog položaja već i njegovog mentalnog zdravlja. Upotreba straha u politici je ništa drugo nego pokazivanje kukavičluka i nespremnosti da se suoči sa realnošću. Takve ličnosti ne mogu da prihvate bilo kakvu kritiku i zbog toga su sklone da sve neistomišljenike proglašavaju idajnicima i neprijateljima.

Postoji li granica koju Vučić neće preći u obračunu sa ljudima koji ga ne podržavaju ili je spreman da izazove i krvoproliće?

- Poslednja upotreba policijske sile nad nenasilnim građanima pokazuje da je Aleksandar Vučić radi održanja na vlasti u stanju da sve učini, pa i da upotrebi nesrazmernu silu, do krajnje svireposti. Bio bi on spreman da vlast brani i po cenu krvoprolića kad bi to mogao. Naravno, to neće moći zbog toga što se organi sile neće upustiti u tu opasnu avanturu. Moguće je da bi neki iz tih službi bili u stanju da njegovu naredbu izvrše, ali ipak trezvena većina, koja drži do profesionalnih standarda, kao i zakona, to ne bi dozvolila zato što bi na taj način ugrozila i svoje živote. Ne mogu oni da krenu protiv građana da bi zaštitili nečiju samovolju na vlasti. Mogu da učine nešto što bi bio pokušaj, ali koji bi brzo oslabio i prestao i na kraju završio, što bi uzurpatora nateralo na abdikaciju. Naravno, ni demokratski svet ne bi bio ravnodušan na to što bi on učinio svojim građanima i na svoj način bi takođe reagovao.

Postoji li opasnost da u jednom trenutku izvede padobrance i tenkove na narod?

- Verovatno bi neki od starešina iz vojske koji su ucenjeni bili u stanju da to učine, zajedno sa ministrom Aleksandrom Vulinom. Većina u vojsci, a verujem i Generalštab, ne bi se usudio da dozvoli da se vojska upotrebi za obračun sa građanima. Iskustvo iz neposredne prošlosti pokazalo je da je Slobodan Milošević 5. oktobra 2000. tražio od vojnog vrha da krene na građane, ali tog momenta su generali otkazali poslušnost. To bi se i ovog puta desilo.

Ako je bio spreman da zbog izborne kampanje ugrozi zdravlje cele nacije, zašto ne bi s vojskom krenuo na sopstveni narod?

- Naravno, bio bi on spreman da krene na sopstveni narod, ali okolnosti su takve da bi doživeo odmah veliki neuspeh jer bi upravo institucije otkazivale takvu vrstu poslušnosti.

Da li će ovi protesti uzdrmati ili učvrstiti njegov režim?

- Ovi protesti su ga već uzdrmali, a da li će biti ugrožen njegov režim pokazaće neposredno vreme. Ali je činjenica da i on i režim više nemaju onu sigurnost i stabilnost koju su demonstrirali ovih osam godina koliko su na vlasti. Privremeno mogu protesti da utihnu, ali problemi ostaju nerešeni i vremenom će se sve više gomilati. Mnoge od tih problema on ne može dosadašnjim načinom vladanja više da reši, odnosno nije sposoban niti je u stanju da se radikalno promeni. Radikalna promena bi bila da se on u jednom momentu prizove sebi, otrezni i podnese ostavku zbog velikih zloupotreba ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Naravno, on nema svest o tome niti poseduje bilo kakvu savest. On je u svojoj vladavini pokazao da je od onih samovoljnika i uzurpatora koji stalno demonstriraju neograničenu nadmoć kao svemoć i na taj način pokazao je ne samo narcisoidnost nego i jednu vrstu autizma. S druge strane stalno demonstrira sveznalaštvo i dušebrizništvo što je odlika omnipotentnih. U psihijatriji se omnipotentnost karakteriše kao mentalni poremećaj.

Da li smo iz diktature prešli u tiraniju?

- Savremeni populisti nisu despoti, niti tirani ili diktatori u čistom obliku vladanja. Oni u okviru svoje vladavine koriste karakteristike despotskog, tiranskog i diktatorskog ponašanja. U nekim situacijama ponašaju se kao despoti, odnosno kao vladari i zemlje i neba. Takvu karakteristiku Vučić je pokazao na početku uvođenja vanrednog stanja. On se predstavljao kao gospodar života i smrti građana Srbije. Diktatorske karateristike pokazuje u obliku zapovesti i naređenja koja šalje saradnicima i preko kojih pokazuje da je prigrabio svu vlast u svoje ruke. Vlada je postala njegov izvršni servis, a parlament gomila njegovih pripadnika koji ozakonjuju njegovu samovolju.

Potčinio je i pravosuđe.

- U velikom delu potčinio je i pravosudnu vlast, posebno Ustavni sud, jedan broj sudija na svim nivoima sudske vlasti, a tužilaštvo – u potpunosti. Tiranske karakteristike vezane su ne samo za samovolju u vladanju već i za ličnu korist i luksuz. Tiranina najviše interesuje lično bogaćenje pomoću kojeg osigurava ostanak na vlasti potkupljujući i uvaljujući u korupciju, ako može, sve građane. Naravno, uvlačeći građane u korupciju i šireći je, na kraju on izvlači najveću korist. Tiranima bogatstvo omogućava da potplaćuju saradnike i u stanju su da mnogo toga što im je potrebno za održanje vlasti kupuju, na primer glasove na izborima.

Kako komentarišete tvrdnje učesnika protesta da su sukobe s policijom iscenirali maskirani policajci i kriminalci koje je režim ubacio među demonstrante?

- To je toliko vidljivo da nije potrebno bilo kakvo nagađanje. Pokazalo se da su se na stepeništu i ulaznim vratima Skupštine Srbije nalazili upravo policijski provokatori i doušnici među kojima je verovatno bilo i pripadnika tajnih službi koji su u civilu koordinisali izazivanje nemira, odnosno namernu provokaciju policije zadužene za obezbeđenje zgrade. Dovoljni su snimci koji pokazuju da ta grupa lako ulazi u hol skupštine, da ciljano oštećuje inventar i da potom izlazi kada koordinator pokretom izda naređenje da se mirno povuku. Ove demonstracije razgolitile su dogovor policije i provokatora da najpre oni izazovu intervenciju policije. Snimci su pokazali da su ti isti provokatori policije potom učestvovali u brutalnom nasilju nad demonstrantima, hapsili ih i privodili.

Da li imate utisak da Vučić više neće moći da sprovede ni jednu odluku na štetu naroda? Studenti su se pobunili zbog najave iseljavanja iz studentskih domova, a Beograđani zbog najave uvođenja policijskog časa. U oba slučaja morao je da popusti.

- Njegova zamisao da iseli studente usred ispitnog roka naišla je na veliko nezadovoljstvo i studenti su se istoga trenutka okupili u Studentskom gradu i svim ostalim studentskim domovima u gradu i krenuli prema Skupštini Srbije. Vučića je šokiralo kad je shvatio da su prvi put za osam godina studenti spontano i masovno izašli i to je momentalno razotkrilo njegov strah i kukavičluk. Odmah je reagovao kada su studenti pristigli pred Skuštinu i brže-bolje izjavio da studenti neće biti iseljeni iz domova.

Morao je da učini nešto što do tada nije radio?

- To je njegov prvi veliki poraz koji ga je uzdrmao i pokazao da više ne vlada sa onom samovoljnom drskošću kojom je prkosio građanima krajem 2018. i 2019. godine. Da sve za njega bude gore sam je izazvao nove demonstracije protiv sebe samo pet dana kasnije. Njegova konferencija za štampu na kojoj je najavio policijski čas (opet zbog prevelike "brige" za zdravlje građana) momentalno je razbesnela Beograđane koji su izašli pred Skupštinu Srbije u ogromnom broju. Vučić je hitro odgovorio "nasiljem" demonstranata i ulaskom u hol Skupštine kako bi ih manipulacijom i artiljerijskom propagandnom paljbom optužio za huliganizam, čak terorizam, kako je rekao jedan njegov bliski saradnik.

Ipak je odustao od uvođenja policijskog časa.

- Ubrzo je, međutim, ponovo morao da podvije rep, rekavši da on doduše jeste za uvođenje vanrednog stanja, odnosno policijskog časa u Beogradu, ali da ostavlja konačnu odluku Kriznom štabu, iako je "uveren" da treba uvesti policijski čas, nagoveštavajući da, eto, ne može ništa jer će biti "preglasan". Naravno, sve je to neuverljivo i provodno i ta nova odstupnica samo je dodatno potvrdila da je on u panici i da gubi kontolu. Neporecive naredbe koje je do sada izdavao i do kraja se njih pridržavao, ne osvrćući se na kritike i proteste građana, sada je morao da koriguje i da se povlači. Silnik je pokazao kukavičluk, što je dobro i za građane i za njega. Postao je ranjiv. To je stanje početka njegovog vladarskog kraja.

Stiče se utisak da on više ne zna ni šta radi ni šta priča. Pominje Đordana Bruna, strane službe, poljoprivrednike i studente naziva kriminalcima, preti nam ukrštanjem gripa i kovida u novembru…

- Sve te njegove izjave pokazuju da je on uplašen i da traži izlaz u izmišljanjima i lažnim optuživanjima učesnika protesta. Naravno, uvek je najlakše psiholiški prebaciti krivicu na spoljašnje činioce, posebno na uplitanje stranih službi. Drugim rečima, to je pokušaj da se skrene pažnja na njegove neodmerene i nerazumne poteze i da se optuže strane službe, a još više demonstranti da su u službi stranih agentura. Vučić kao da baca dodatno svetlo na sopstveni očaj, optužujući građane da su saradnici, doušnici i plaćenici stranih službi i da na taj način izdaju svoju zemlju.

Kako ocenjujete držanje opozicije u ovim protestima?

- Prava opozicija je ona koja je bojkotovala izbore. Upravo ona se ponaša kako treba, odmereno se uključivši u proteste građana. Dobro je što se opozicija koja je bojkotovala izbore nije uključivala tako da ona to organizuje ili da prikaže da je to ona organizovala jer bi to bio potpuno pogrešan potez. Opozicija je okupljanjem građana drugog dana protesta na platou ispred Filozofskog fakulteta pokazala da na razuman i racionalan način podržava spontanost građanskog demonstriranja. Takođe, opozicija je pokazala da se ne treba nasiljem suprotstavljati Vučiću. Nasilje je ostavila njemu da se služi. Za opoziciju tek dolaze dani kada će moći da pokaže šta treba da čini da zaustavi samovolju Aleksandra Vučića.

Da li je opozicija na poslednjim izborima doživela poraz ili katarzu?

- Opozicija se na ovim izborima, bojkotujući ih, oslobodila sopstvenih kalkulanata i na taj način poslala ih u političku neupotrebljivost. To je veliki dobitak za opoziciju. Njena doslednost, koju je pokazala bojkotujući izbore, vremenom će podići njen ugled kod građana. Opozicija nije izašla na izbore za koje se unapred znalo da će biti zloupotrebljeni na različite načine, odnosno da će biti falsifikovani i lažni.

Treba li opozicija da zajedno s narodom istraje u ispunjenju zahteva koje je saopštila 8. jula na platou ispred Filozofskog fakulteta i na koji način?

- Naravno, treba da istraje u ispunjenju zahteva na taj način što će ne samo demonstracijama, odnosno protestima, već i građanskom neposlušnošću insistirati na njihovom ispunjenju. Upornošću, istrajnošću i odgovornošću opozicija će stvoriti uslove da je građani ozbiljno prihvate, ali i da se svi u institucijama zamisle kada prepuštaju da se nezakonitim ponašanjem i nečinjenjem ili prećutkivanjem urušavaju njihove institucije. Opozicija je neizlaskom na izbore pokazala da je u stanju da se zbog opšteg dobra i javnog interesa odrekne malih privilegija koje bi bile lične prirode u lažnom Vučićevom parlamentu.

Kako Vučića kao predsednika države primorati da shvati da mora da ispoštuje preko četiri i po miliona punoletnih građana Srbije koji ne glasaju za njega?

- Na tome treba da rade opozicija i sva građanska udruženja u narednom periodu. Oni treba da beleže i reaguju na sve nezakonitosti, ali i na nezajažljivost kada je u pitanju prisvajanje budžetskih sredstava ili zloupotreba položaja koja služi pljačkanju građana. Takođe, da pokazuju kako se ugrožavaju prava i slobode građana. Da pokažu građanima kako ih Aleksandar Vučić tretira kao građane drugog reda i često kao neprijatelje države. Na taj način će se trezniti i građani i svi koji rade u institucijama a vide šta s njima čine i kako ih zloupotrebljavaju poslušni rukovodioci. Sve to će vremenom primorati Vučića da podnese ostavku ili raspiše nove izbore u kojima bi bili razdvojeni lokalni i parlamentarni i prihvati uslove za slobodne i fer izbore koji su tradicija u demokratskim porecima.

(Direktno.rs)