Цене пшенице у свету порасле за 50 одсто, следи поскупљење хране

Руско Министарство пољопривреде саопштило је да не планира да ограничи извоз житарица иако су у Русији милиони хектара под житом уништени током вишенедељне суше и у катастрофалним пожарима.

Заменик руског министра пољопривреде Алекасандар Бељајев рекао је да је извозна тржишта јако лако изгубити, али их је зато тешко освојити.

У јавности су се појавила страховања да би Русија, трећи светски извозник пшенице, ове године могла да чак за трећину смањи пласман на страним тржиштима.

Суша и пожари су, како се процењује, однели скоро петину овогодишњег рода руске пшенице а у понедељак је цена ове житарице забележила рекордни раст на светким тржиштима.

Цена пшенице је у јулу порасла за више од 50 одсто, што је највиши скок забележен током једног месеца у последњих 30 година.

Висок руски данак суши и пламену

Русија почетком августа 2010. године: поља спремна за жетву нестају у јари и диму, хиљаде руских сељака су на ивици банкротства.

Поскупљење пшенице, која је на европским тржиштима премашила 200 евра за тону, логична је реакција на очекивани мањак руског приноса.

Аналитичари, попут Мартина Дебуа из консултантске фирме Инвестек Секјуритис очекује да ће се стреловити раст цене пшенице одразити како на цене хране тако и на зараду фирми у прехрамбеној индустрији: "Пораст трошкова производње изазван растом цене пшенице се на крају крајева пренесе на потрошаче али би цео процес, пре свега за фирме у прерађивачкој индустрији које су у средини овог ланца, могао да буде прилично болан. Цена векне хлеба ће неминовно отићи навише али ће новонастала ситуација довести до додатног притиска на фирме у млинско-пекарској индустрији".

Аналитичари указују да виша цена пшенице значи да ће Европљани и Американци плаћати нешто скупљи хлеб али да ће поскупљења далеко теже погодити потрошаче на Блиском Исотку, у Африци и деловима Азије.

Уз то са сушом кубуре и Украјина и Казахстан, такође велики извозници. Обилне кише би могле да погоде и висину приноса у Канади.

Но, као потврда оне старе и вечите да да док неком не смркне другом не сване, служе вести из Аргентине и САД. Тамошњи фармери трљају руке јер им је скок потражње на тањиру донео високу цену за њихове житарице.

А кад расте цена пшенице, посредно расте и цена меса, пре свега живинског односно оних у чијој производњи житарице имају и те како важну улогу, додаје за BBC Мартин Дебуа: "Посредна последица поскупљења житарица је да скачу цене и меса и живинских производа. Другим речима, све ово ће се индиректно одразити на укупни раст цена хране и сходно томе пораст инфлације. А то би опет могло да се одрази на висину каматних стопа а потом и на економска кретања. Јер, треба имати на уму да храна у потрошачкој корпи односно индексу цена на мало, којима се мери висина инфлације, учествује са неких десет до петнаест посто".

Није мали број оних, што међу експертима што у медијима, који примећују да све ово подсећа на глобалну кризу хране из 2007. и 2008. године током које су цене различитих пољопривредних производа, од кукуруза до пиринча, досегле рекордни ниво, што је, пак, изазвало жестоке и масовне протесте од Хаитија до Бангладеша.

Други опет примећују да су складишта житарица, посебно у САД, после више него богатих жетви у последње две године, крцата и да су изгледи да дође до паничног куповања прехрамбених производа релативно мали.

Чињеница је и да је због укупне економске ситуације у свету потражња за храном смањена али је ништа мање битно и то да су се такозвани шпекулативни купци, тежећи да ухвате воз евентуалног новог поскупљења, током протеклих пар недеља жестоко сјатили око, за њих можда и буквално, златне пшенице.

(BBC)