Четрнаест година од почетка хрватске војне акције "Олуја"

Данас се навршава 14 година од почетка војне акције "Олуја", у којој је протерано више од 200.000 Срба из Хрватске, због чега се та акција убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Више од 1.000 крајишких Срба и даље се води као нестало. У цркви светог Марка у Београду биће одржан парастос страдалим Србима.

Пре 14 година, 4. августа, 200.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа одбране из Босне, под врховним заповедништвом Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, преко 200.000 људи, натеран је на безглаво повлачење у правцу Србије и Републике Српске при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи команднат цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хесиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.

За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, од којих је најпознатији Анте Готовина.

Дан када је почела операција "Олуја", Хрватска обележава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.

Хрватска је, иначе, крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна зајендица, посебно УНХЦР.

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".

Веродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".

Концепт решења такозваног српског питања у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности" у којој објашњава да "насилне па и геноцидне промјене доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".

Туђман је прогон Срба након "Олује", којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, цинично је описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године:

"Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман. 

Парастос и комеморација погинулима у хрватској војној акцији "Олуја" одржаће се у цркви светог Марка у Београду у 11 часова, саопштио је Комесеријат за избеглице Владе Србије.

(РТС)