ЦИНС: Министарство заштите животне средине покренуло поступак против компаније Зиђин Бор Копер због испуштања опасних материја у ваздух

 Министарство заштите животне средине покренуло је поступак против компаније Зиђин Бор Копер (Zijin Bor Copper) због испуштања опасних материја у ваздух у новембру 2019. и јануару 2020, открива ЦИНС. Министарство је компанију контролисало више пута, а најмање пет пута је утврдило пропусте откако је рударски басен приватизован крајем 2018. Док надлежни пребацују одговорност једни на друге, животи 45 хиљада грађана Бора су угрожени.

„Сумпор-диоксид директно оштећује дисајне путеве”, обратила се скупу докторка Драгица Радошевић. Још су опаснији тешки метали, као што је арсен, који могу да доведу и до злоћудних тумора, објашњава.

Катарина Васковић, учесница протеста, жалила се присутним медијима да је живот у Бору као у карантину.

„Наша деца живе у карантину, можемо да их изводимо напоље само када проценимо да нема толико дима. (…) Свако друго дете из комшилука добије пумпицу за астму”, сматра Васковић.

Демонстранти су подржавали говорнике пуна два сата.

Међутим, на дан протеста Бор није био загађен. Ваздух није гребао грло, а очи нису сузиле, како Борани иначе тврде, те за затварањем у куће није било потребе. Мештани чист ваздух објашњавају смањењем Зиђинове производње бакра и племенитих метала – и то због протеста и телевизијских камера.

Подаци до којих је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) дошао потврђују да на дан протеста није било прекомерног загађења, као ни наредних пет дана, али се онда вратило – јаче него што Закон о заштити ваздуха дозвољава.

Недељу дана од протеста инспекторка заштите животне средине Емила Тошић обишла је Зиђин и пронашла да су током та два дана, 21. и 22 новембра, концентрације сумпор-диоксида (СО2) ишле и до 4,6 пута изнад законом прописаних. Појединих сати је количина СО2 у ваздуху била 8,3 пута виша од дозвољене, наводи се у извештају инспекторке. СО2 је гас оштрог мириса који доводи до учесталог кашља и надражаја ждрела. Узрочник је респираторних и кардиоваскуларних болести, а највише штети деци, старијима и особама са хроничним болестима плућа.

Загађење је мерено на свега пет минута хода од капије рударског басена, на станици коју у градском парку одржава Агенција за заштиту животне средине (СЕПА).

Инспекција је и у јануару 2020. контролисала Зиђин и пронашла исте пропусте, показује документација до које је дошао ЦИНС.

Због испуштања опасних материја у ваздух и тога што компанија није ништа урадила како би смањила загађење, у току је поступак пред Привредним судом у Зајечару против компаније Зиђин и заменика руководиоца огранка ТИР које је проузроковало проблем, Бобана Тодоровића. Они се терете за привредни преступ за који је запрећена новчана казна између 1,5 и три милиона динара, а суд може изрећи и казну сразмерну учињеној штети.

Наташа Ђерег из невладине организације Центар за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР) сматра да такво кажњавање не помаже:

„Наше новчане казне су смешне – свим загађивачима се наравно исплати да наставе да загађују, поготову тако великим постројењима, да плате казну и да наставе даље. Новчана казна није мера, казна би била заустављање производње”.

Бивши руководилац огранка ТИР, Паун Јанковић, у разговору за ЦИНС каже да заустављање производње није у интересу већинског власника – тренутно кинеске државне компаниј Зијин Интернатионал Финанце Цомпанy Лимитед (63%), док је Влада Србије други највећи сувласник са 36,9%. Престанак рада значи мањи приход, али може да утиче на решавање проблема, објашњава Јовановић:

„Постоје техничка решења – да се под хитно елиминишу узроци настанка ове лоше емисије. Да се по потреби заустави производња недељу дана, две недеље, да се механички санира шта треба и да се онда иде нормалним током”.

Ранији пропусти Зиђина

Ово није први пут да се Зиђин, раније РТБ Бор, не придржава правила. Инспекторка Тошић је од приватизације рударског басена, у децембру 2018, најмање пет пута уочила различите пропусте.

Још у априлу 2019. инспекторка је компанији наложила да предузме мере против аерозагађења опасног по живот, здравље људи и животну средину, јер је емитовала прекомерно СО2, показују извештаји до којих је дошао ЦИНС. Зиђин је тада у допису Министарству заштите животне средине објаснио да је нестанак струје проузроковао загађење.

Међутим и контрола неколико месеци касније, у августу, показала је још један пропуст – Зиђин није имао систем за влажно обарање прашине приликом транспорта јаловине на Борском копу, чиме је такође угрозио здравље људи и животну средину. Зиђину је наложено да реши проблем, а из компаније су касније Министарству одговорили да је инсталиран систем за сузбијање прашине који је пуштен у пробни рад.

ЦИНС је у новембру 2019. тражио интервју са Зиђином на тему аерозагађења, на шта је компанија одговорила саопштењем за медије. У њему пише да ће до краја године компанија укупно имати пет машина за распршивање прашине којима се неутралише СО2. Из документација до које је дошао ЦИНС се види да је до тог тренутка од две купљене машине једна већ око два месеца била у функцији, али подаци о загађењу показују да она није значајно утицала на смањење сумпор-диоксида – у октобру број дана са више СО2 у ваздуху био је незнатно мањи.

Зиђин најављује и друга улагања – постројење за прикупљање прашине и издувних гасова, и до краја 2021. изградњу додатног постројења чиме би „емисија гасова увек и у потпуности била у складу са прописаним стандардима”.

Пребацивање одговорности

Борани нису задовољни комуникацијом са Министарством, јер од њих не добијају одговоре о мерама које су предузете за смањење аерозагађења.

Из снимка телефонског разговора активисте и председника окружног одбора покрета Двери, Саше Станковића, са Александром Благојевићем из инспекцијског сектора Министарства, који су активисти из Бора објавили у октобру 2019. на Фејсбук страници 1 од 5 милиона Бор, делује да инспекција уопште не излази на терен већ да телефонски обавештава Зиђин о загађењу као део процедуре.

Благојевић је објаснио да инспектор „назове предузеће и укаже им да постоје прекорачења једночасовних вредности и да треба да смање обим производње или ставе више свеже сировине у односу на шљаку”. Он је нагласио и да постоји законска обавеза Града Бора да донесе Краткорочни акциони план који одређује када Зиђин треба да заустави производњу на неколико сата или дана.

Из Града за ЦИНС кажу да Краткорочни акциони план нема никакве везе са радом републичке инспекције.

„Зна се како инспектори раде. (…) Када се деси било каква хаварија, инспектор излази на терен да види шта се дешава, прави записник, предузимају се мере невезано за Краткорочни акциони план. Видећемо кад донесемо План, колико ћемо ми моћи да утичемо на рад компаније”, рекла је за ЦИНС Љиљана Лекић из канцеларије за заштиту животне средине Града Бора.

Она је објаснила да су почели са израдом Плана и да су у то укључени представници локалних еколошких удружења, међу њима и она која организују протесте. Ипак, Лекић каже да ће план само дати смернице за решавање проблема.

Топлица Маријановић, некада заменик директора за заштиту животне средине у РТБ-у, каже да акциони план није обавезујућ, па ни инспектор не може да тражи од загађивача да га примењује.

„То је настојање да Министарство, односно држава, пребаци сву одговорност за стање квалитета ваздуха на локалну самоуправу, а локална самоуправа нема ингеренције нити могућности да било како реагује у индустријским и рударским објектима за које дозволу за рад издаје држава”, наводи Маријановић.

За то време, у Бору се и даље апелује на проблем са загађењем. СЕПА је издала упозорење да су 24. и 26. јануар били опасни по здравље људи због концентрације СО2 на два мерна места.

Док Александар Миликић, градоначелник Бора и функционер СНС-а, поручује да су притисци политички јер је на челу протеста чланица Савеза за Србију и сарадница Драгана Ђиласа, Ирена Живковић, она је, заједно са још троје активиста, међу којима је и Саша Станковић из покрета Двери, због аерозагађења крајем новембра поднела кривичну пријаву против директора Зиђин Бор Копера, Лонг Јиа, градоначелника Бора, као и министра заштите животне средине, Горана Тривана.

Министарство није одговорило на питања ЦИНС-а у вези са контролом локалне самоуправе око доношења Краткорочног акционог плана, као ни да ли ће моћи да наложи заустављање производње Зиђину.

Нови власник – ново загађење

Према прописима, СО2 на једном мерном месту сме да буде прекорачен само три дана у току године. У Бору се то годинама не поштује. Мерна станица у градском парку, надомак рударског басена, показивала је 2014. недозвољено загађење СО2 у просеку пет месеци, да би се број дана до 2018. свео на 13, а затим са кинеским инвеститором скочио на 40, показују подаци СЕПА-е.

Налази извештаја Института за рударство и металургију Бор за 2018. нису охрабрујући. На годишњем нивоу је било више од дозвољеног СО2 и штетних ПМ10 честица, које најчешће погађају болести крвотока и дисајних органа. Арсена је у Бору било 24 пута више него што је дозвољено. Загађење у Србији на многим местима је изнад законом дозвољеног, о чему је ЦИНС раније писао.

Велике концентрације загађујућих материја утичу на здравље Борана.

Око две трећине предшколске деце и половина млађих од 18 година, који су у периоду 2014-2018. тражили помоћ лекара, имали су проблеме са органима за дисање. Они су најчешће обољевали од запаљења ждрела и крајника, показују подаци о здравственом стању становника града Бора које је објавио Завод за јавно здравље Тимок у Зајечару.

Ова запаљења су друго најчешће обољење код одраслих људи, са девет случаја на сваких 100 становника.

Иако доминантне, ове болести имају тренд благог пада у посматраном петогодишњем периоду, заједно са опадањем производње рударског басена и смањењем загађења ваздуха.

Након приватизације РТБ Бора, загађење се опет повећало.

(ЦИНС)