Цвијетин Миливојевић: Потезе СНС карактерише копи пејст пропаганда - иста особа командује и њиховом и пропагандом Мила Ђукановића

 Протести подршке Александру Вучићу који се ових дана организују у градовима по Србији, а чији су непосредан повод насловне стране НИН-а и Данаса, само су наставак замене теза режимске пропаганде, сматрају саговорници Данаса, додајући да се све ради како би се скренула пажња са великих афера попут Крушика.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић потезе Српске напредне странке карактерише као „копи пејст пропаганду“.

– Командант напредњачке пропаганде истовремено је и командант Ђукановићеве пропаганде а био је командант ДОС-ове пропаганде од петог октобра до убиства премијера Зорана Ђинђића. Нема ту шта ново да се смисли. Подсетићу вас на изложбу „Нецензурисане лажи“. Исти такозвани институт је то организовао у Црној Гори. А подсетићу и на време када је Александар Вучић био министар информисања и на тадашњи Закон о информисању. Као што данас неке НН особе организују протесте против Коракса рецимо, тада су постојале фантомске организације које су заправо водили активисти ЈУЛ-а, а које су тужакале све медије који би нешто објавили против власти, па би они били осуђени по хитном поступку – каже Миливојевић.

Када власт оптуже за насиље, они одговарају да они трпе насиље. То је део медијског наступа. Власт није одговорна ни за шта. Оно што је помало смешно је што имамо феномене који се ретко виђају, рецимо да власт протестује против опозиције

Миливојевић истиче да се и сада, као што је то било за време Милошевићеве власти, изједначавају представници власти и држава.

– Они који бране слободу у Србији се проглашавају за рушиоце државе. Свако ко нешто критички каже о власти проглашава се не за непријатеља власти већ за непријатеља државе. Овде имамо симплификацију држава то сам ја. Држава је Вучић. Ако критикујете Вучићеве сараднике ви заправо рушите Вучића а тиме што рушите Вучића рушите Србију. Све је то виђено у не тако далекој прошлости – додаје Миливојевић, подсећајући на период након убиства премијера Ђинђића и догађаје током НАТО бомбардовања.

На другој страни, професор Факултета политичких наука Ђорђе Павићевић протесте види као пример на који начин власт себе пере од одговорности.

– Када власт оптуже за насиље, они одговарају да они трпе насиље. То је део медијског наступа. Власт није одговорна ни за шта. Оно што је помало смешно је што имамо феномене који се ретко виђају, рецимо да власт протестује против опозиције – каже Павићевић, додајући да се на овај начин релативизује свака одговорности коју власт може да има у друштву.

Протестима против опозиције она покушава да у други план помери бројне афере у којима се буквално дави. Наравно, ефекат је потпуно гротескан. Нигде у свету власт не протестује против опозиције

– Све ово прати и релативизација оних феномена који надилазе једну власт, као што је насиље, и оних вредности које успут страдају да би се власт опрала од одговорности – сматра Павићевић.

На „несвакидашњост“ протеста власти против опозиције указује и социолог Јово Бакић.

– Реч је о нервози власти. Протестима против опозиције она покушава да у други план помери бројне афере у којима се буквално дави. Наравно, ефекат је потпуно гротескан. Нигде у свету власт не протестује против опозиције – оцењује Бакић.

Коментаришући поруке које су се могле видети на протестима власти против опозиције, попут – Наша мета су мир и стабилност, социолог каже да власт покушава да представи независна средства масовног општења и опозицију као агресивну, против мира и стабилности, представљајући себе као њиховог јемца.

– Наравно, управо је обрнуто, јер ова власт је мафијашка, у дословном смислу те речи, па је реч о необичном политичком цинизму – закључује Бакић.

Воштинић: „Крваве кошуље“ постаће важне

Предраг Воштинић из Локалног фронта каже за Данас да је основни циљ протеста да се скрене пажња „са крупних и врло оптужујућих ствари које излазе на видело“.

– По сваку цену зауставити актуелне дебате у чијем су фокусу ужасно велике проневере новца и поверења људи. И поред контроле огромне већине медија, друштвена дебата вођена на слободним медијима и друштвеним мрежама, успевала је да формира вредносни суд у свести великог броја људи. Када су то утврдили на истраживањима, пажљиво су одредили и степен осетљивости бирача на поједине теме, а потом и методу борбе против последица. У основи те методе је релативизација, међутим кад треба да релативизујете значај јако крупних афера онда то изгледа овако гротескно. Па ипак, не треба сумњати да се ради о јако успешној методи. Ако се довољно дуго буде помињао „крвави сценарио“, немојте сумњати да ће „крваве кошуље“ постати једнако важне великој већини – каже Воштинић.

Власт све чини да дође до сукоба

Упитан да ли приступ „одбрани“ режима од демонстрација грађана и опозиције води у могуће сукобе већих размера, социолог Јово Бакић истиче да су сукоби увек могући, јер, како каже, власт све чини да их буде.

– Напад на једног организатора демонстрација „1 од 5 милиона“ протеклог викенда, порука је шта чека опозиционе активисте. Вероватно је давитељ припадник службе СНС-а. Имају страначку службу безбедности – сматра Јово Бакић.

(Данас)