петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Док инфлација прождире плате, Влада одбија да преговара о минималцу
Хроника

Данас: Док инфлација прождире плате, Влада одбија да преговара о минималцу

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. мај 2022.

 Прошлог новембра запослени у Европској централној банци послали су председници Кристин Лагард захтев да им се повећају плате у складу са инфлацијом како не би изгубиле реалну куповну моћ. Ових дана Лагард им одговара да може да понуди 1,3 одсто чиме они нису задовољни будући да је инфлација у еврозони у априлу 7,5 одсто.

Са овим се суочавају скоро све земље. Прошле године у САД је забележен највећи годишњи раст плата још од 1983. и Регана, али је био мањи од раста цена.

У Србији имамо податке за априлску инфлацију која је достигла 9,6 одсто, али што се тиче плата последњи податак је из фебруара. Фебруарске плате су на годишњем нивоу повећане 13,4 одсто, а реално, када се искључи инфлација, 4,2 одсто. Од тада је инфлација повећана за 0,8 процентних поена.

Од прошлог августа када је преговарана минимална цена рада за ову годину минимална потрошачка корпа поскупела је за 3.500 динара. Минималац је у септембру повећан за 10 одсто на 35.000 динара и почео је да се исплаћује од јануара, а већ тада је то повећање појела инфлација.

Синдикати су још летос тражили веће повећање минималне зараде, а недавно су послали захтев Социоекономском савету у ком поред њих седе представници послодаваца и Владе Србије, да се ванредно почну преговори о новом повећању минималне зараде.

Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије, истиче да закон омогућава ванредно преговарање о минималној заради зато што су нарушени паритети плата и цена.

„Али када Влади не одговара онда је техничка, а када јој нешто одговара онда може да одлучује. Ми мислимо да може да преговара, јер је ипак велики слој људи угрожен. Инфлација угрожава све слојеве становништва, а повећање минималца обично буде окидач и за повећање других плата“, објашњава Михајловић.

Он је рекао да је грански синдикат путара већ тражио повећање плата за 15 одсто, а очекује се и од других гранских синдиката да затраже повишице од послодаваца.

„Тешка ситуација нас тек очекује на јесен, након свега што се догађало до сада. Очекује нас поскупљење струје и других енергената. Морамо да реагујемо ако хоћемо да избегнемо социјалне немире и одлазак људи у иностранство“, поручује Михајловић.

И Ранка Савић, председница Асоцијације независних синдиката Србије, каже да се материјална ситуација радника погоршава из дана у дан.

„Имамо сада тренд све више најава катастрофе на јесен и увукао се страх и опрезност међу послодавце. У таквом окружењу тешко је очекивати да ће послодавци повећавати плате. Међу њима је сада став „боље да преживимо ово него да останемо и без овога што сада имамо“. Ту синдикати морају да притисну и државу и послодавце, јер ако се могу паре бацати из хеликоптера, можемо да тражимо и да се плате и минималац прилагоде овој ситуацији“, сматра она.

Послодавци немају ништа против преговора о ванредном усклађивању минималца, јер инфлација заиста јесте обезвереила последње повећање, али уз јасан услов. Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије, члана Социоекономског савета поручује да једино место где се држава може мешати у то колике ће бити плате у приватном сектору јесте минимална зарада по сату.

„Наш став је да се минималац може усклађивати и пре септембра, али само за реални раст БДП-а увећан за инфлацију. Са свим преко тога се не слажемо. Кретање плата зависиће од тржишта рада и где могу плате ће се повећавати. Инфлација делује неповољно и на предузећа. Инпути за привреду расту, гориво, енергија и шта да ради предузеће које је и пре тога било у тешкоћама? Одакле да повећа плате? Имали смо искуства са инфлацијом и знамо како је то погубна ствар“, поручује Атанацковић. Када су прошли пут преговарали о минималцу послодавци су били спремни да прихвате 6,5 одсто, али је држава инсистирала на 10 одсто. За разлику су морали да компензују, односно да повећају неопорезиви део зараде.

Економисти се плаше да уколико би плате почеле да јуре цене може доћи до негативне спирале која води у хиперинфлацију, што смо већ видели пре тридесетак година. Ипак, за то је потребно и да држава штампа пара одакле би се плате исплаћивале.

Михаил Арандаренко, професор на Економском факултету у Београду, истиче да наша Народна банка са држањем фиксног курса не штампа новац и да ми заправо немамо унутрашњи извор инфлације.

„Народна банка није наштампала паре и поделила плате тако да нема извора инфлације. Шта ће бити зависи од тога шта одлуче ФЕД и ЕЦБ, шта буде у Украјини и са короном у Кини. Држава би ипак могла да помогне запосленима и то тако што би увела неопорезовани топли оброк, регрес и трошкове за превоз, односно фиксни износ на плату. Ако је неопорезован износ то би стимулисало послодавце да пребаце део фонда плата на такве исплате, а оне ће помоћи свима, а највише онима са најмањом платом. Ти фиксни додаци имали би прогресивни каракатер“, предлаже Арандаренко.

Јован Протић из Међународне организације рада (МОР) истиче да инфлација ствара притиске на раст плата и да има потребе за захтевима за повећање плата, али да захтеви синдиката не би требало да буду амбициозни. Он истиче да све док плате не расту брже од продуктивности раст плата нема утицаја на инфлацију.

„Као што смо као друштво поделили трошак пандемије, тако треба и сада поделити трошак ове кризе. И послодавци треба да се одрекну дела профита. Прекомерно повећање минималне зараде води у раст незапослености, јер би послодавци могли да се одлуче на смањење пословних амбиција, смањење запошљавања и да одлуче да им је битније да преживе него да евентуално раде са губитком“, напомиње Протић.

(Данас)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер