Данас: Кафа поскупљује због суше у Бразилу или мањка конкуренције у Србији?

 „Пратићемо ситуацију у вези са ценом кафе“, поручио је јуче министар трговине Томислав Момировић, коментаришући најаве да би од 1. јула кафа могла да поскупи. Како је писала Политика, Атлантик група, власник, скоро па свих највећих брендова млевене кафе који се продају у Србији, а пре свега „гранд“ и однедавно „донкафе“, већ је послала нове ценовнике трговцима.

Колико ће поскупљење бити, није познато, а нагађа се да би могло бити и до 50 одсто.

Атлантик група је у одговору Данасу истакла да послују у „окружењу високих цена сировина и услуга, у случају кафе углавном услед слабије бербе, логистичких проблема с пристизањем бродова, мале расположивости кафе на спот тржишту и инволвираности фондова на берзама“.

„Код арабике је конкретније због логистичких проблема доставе кафе из Бразила каснила испорука кафе од краја 2023. Инвестициони фондови су краткорочно искористили мањак кафе у земљама конзумената и подигли ниво берзе, а тиме и цену арабике на висок ниво. Код робусте постоји и изазов недовољне расположивости у 2024. због неповољних временских услова у земљама порекла. Два највећа произвођача, Вијетнам и Индонезија, су због неповољних временских услова подбацила с бербама. Проблем су и високе цене због изазова у транспорту (напади на транзитне бродове, продужено време транзита за дупло или више) те последично виших цена“, наводе у Атлантик групи.

Они наводе да „иако је немогуће интерним уштедама анулирати кретања на светским берзама сировина, ми смо и до сада кроз континуитет криза максимално водили рачуна о томе да терет поскупљена у читавом ланцу пословања не пренесемо, свакако не већим делом, на потрошача. Наш приступ је видљив и из финансијских извештаја Атлантиц групе, где је видљиво да смо кроз континуитет криза иза нас настојали да заштитимо нашег потрошача од драматичних поскупљења науштрб сопствене профитабилности“, закључују они.

Заиста, сирова кафа је на глобалном тржишту од почетка године поскупела за 30 одсто, а од новембра прошле године за више од 60 одсто.

Временске неприлике погодиле су највеће произвођаче арабике (Бразил) и робусте (Вијетнам), а отежан је и транспорт. Цена кафе је на рекордном нивоу у последњих 45 година.

Међутим, оно што изазива скепсу у јавности је структура тржишта кафе у Србији.

Наиме, од фебруара ове године, на тржишту млевене кафе у Србији, Атлантик група држи 70-80 одсто тржишта. Наиме, тада је Комисија за заштиту конкуренције одобрила преузимање Штраус Адриатика од стране Атлантик групе, што је заправо спајање два убедљиво највећа играча на тржишту млевене кафе у чијем портфолију је већина брендова млевене кафе на нашем тржишту.

Комисија је одобрила аквизицију уз одређене услове, од којих су најважнији продаја једне од фабрика кафе Атлантик групе у Србији, прекид производње за робне марке и извештавање Комисије о стању на тржишту кафе.

У извештају КЗК, пак, нема ограничења у вези са променама цена.

Занимљиво је да је на тржишту ЕУ раст цена кафе заправо знатно успорен, барем у прва три месеца ове године, за када је Еуростат објавио податке.

Највећи талас поскупљења је забележен крајем 2022. године од око 17 одсто међугодишње.

У марту је раст цена пао на један одсто.

Међутим, и у оквиру ЕУ разликују се стопе поскупљења кафе, а највећи раст у марту међугодишње забележен је баш код наших комшија. У Хрватској је поскупљење износило 7,4 одсто, у марту 2024. у односу на март 2023, у Румунији 6,8 одсто, а у Бугарској 6,6 одсто.

Рецимо у земљама као што су Финска и Литванија кафа је појефтинила по 15 одсто.

Али претходних година ни Србија није поштеђена поскупљења кафе. Према подацима Министарства трговине, килограм млевене кафе у фебруару 2021. године коштао је 1.190 динара, у фебруару наредне године 1.457 динара, а наредне 2023. у истом месецу она је већ коштала 1.672 динара по килограму. У фебруару 2024, што је последњи податак Министарства, коштала је 1.730 динара. Раст цене кафе за три године износио је целих 45 одсто.

Тренутно, цена 100 грама млевене кафе у малопродаји креће се од 170 до 220 динара.

Чак и у условима поскупљења сировине, подозрење потрошача постоји због одлуке Комисије за заштиту конкуренције из фебруара ове године да су се Атлантик група и Адриатик Штраус договарале око цена током 2021. године.

„Комисија је утврдила да су се та привредна друштва договорила и усаглашавала пословну стратегију директном или индиректном разменом информација у вези са ценовном политиком и будућим велепродајним ценама млевене кафе у Србији“, закључила је Комисија.

Ни стручњаке не изненађује да ће кафа поскупити након укрупњавања.

Бобан Стојановић, професор на Економском факултету у Нишу подсећа да се све изнад 40 одсто тржишног учешћа третира као доминантан положај на тржишту.

„То није кажњиво, али јесте кажњива злоупотреба тог доминантног положаја. Уколико до тога дође, за то је одговорна Комисија која је одобрила концентрацију. Очекивано је да се доминација одрази на раст цена, посебно сада када то тржиште има и одлике монопола“, оцењује Стојановић.

Економиста Божо Драшковић напомиње да се не сећа да је КЗК скоро одбила неки захтев за концентрацију.

„Са 40 одсто је доминантан положај, а са 70 одсто то је заправо монопол. Такав играч може да диктира и количине и цене. Може чак да изазове и несташице како би оправдао поскупљења. Осим концентрације, код прерађивача кафе, имамо доста концентрисано и тржиште малопродаје на ком доминирају трговински ланци. Треба имати на уму да монополисти има циљ да максимизирају профит, а обично за купца то значи мањи квалитет по већој цени“, напомиње Драшковић.

(Данас)