Данас се обележава Међународни дан борбе против фашизма

Међународни Дан борбе против фашизма и антисемитизма у Србији ће бити обележен манифестацијом у Народном позоришту у Београду. На данашњи дан, пре 72 године почео је погром Јевреја у нацистичкој Намачкој.

У Србији ће данас бити обележен Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма, а централна манифестација биће одржана у Народном позоришту у Београду, уз присуство представника Владе Србије, Парламента, борачких удружења, верских заједница и дипломатског кора.

Централну државну манифестацију обележавања Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма предводиће потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић.

Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма установљен је у знак сећања на погром Јевреја који је почео пре 72 годину у нацистичкој Немачкој.

Напади на Јавреје почели су у ноћи 9. новембра 1938. године и до раних јутарњих часова наредног дана убијено је 90 немачких Јевреја, више од 20.000 је ухапшено и одведено у концентрационе логоре, а уништене су 1.574 синагоге, као и многа јеврејска гробља и око 7.000 радњи.

Као изговор за овај масовни злочин, тадашња фашистичка власт искористила је вест да је јеврејски избеглица у Француској Хершел Гринспан, убио секретара немачке амбасаде у Паризу Ернста фон Рата.

Гринспан је ово убиство починио у очају након што је примио писмо рођака који су му описали ужасне муке које су преживели током немачке депортације Јевреја у Пољску, октобра 1938. године.

Ноћ погрома

Овај погром у историји је познат под називом "Кристална ноћ" због поломљеног стакла на излозима продавница, чији су власници махом били Јевреји, а којим су засуте улице Берлина и других немачких градова.

У Немачкој се данас користи израз "Ноћ погрома", јер се израз "Кристална ноћ" сматра исувише еуфемистичким за почињене злочине.

Погром над Јеврејима је означио почетак организованог уништења европских Јевреја и први корак у правцу такозваног "коначног решења", односно масовних убистава у концентрационим логорима.

Био је то увод у каснији холокауст у којем је до пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату, за непуних седам година, широм Европе ликвидирано више од 4,5 милиона Јевреја.

Пре Другог светског рата у Немачкој је живело око 600.000 Јевреја, а после пораза нацизма 1945. године само 12.000.

Сада, после нешто више од седам деценија, у Немачкој поново постоји значајна јеврејска заједница, са више од 110.000 чланова, бројнија него у било којој другој европској земљи.

Србија, која је у време Другог светског рата изгубила више од милион грађана, негује сећање на "Ноћ погрома" и близу 63.000 својих грађана Јевреја који су ликвидирани током нацистичке окупације.

Будући да је искусила све страхоте нацизма и фашизма, Србија негује тековине антифашизма и свест о неопходности сузбијања сваког покушаја изражавања мржње према људима друге нације и вере, сексуалног опредељења, ксенофобије и свих облика дискриминације.

(РТС)