Данас: Субвенције за електричне аутомобиле - погодност за два одсто најбогатијих

 У Србији готово пола милиона људи вози аутомобиле старије од 21 годину, а почетком 2019. је било регистровано тек 40 електричних аутомобила и 250 хибрида.

Они који имају десетине хиљада евра да приуште возило на струју имају и за аутомобил новије генерације, који је далеко мањи загађивач од оних старијих возила.

Најава субвенције иде, како је то најавио министар заштите животне средине Горан Триван, упоредо са најавом државе да половином наредне године забрани увоз аутомобила са мотором еуро 3, можде и еуро 4 и за шта је, судећи према ономе што су у ЕУ и у непосредном комшилуку већ урадили, дошао последњи тренутак.

Улагање у аутомобиле будућности није спорно, за то се у Хрватској и Словенији издвајају милиони евра, али с обзиром на то да дотиче тек један део грађана Србије, поставља се питање да ли држава из својих фондова може да нађе новца да и на друге начине заштити околину у којој живимо и смањи загађење.

Осим субвенције за хибриде, у јавности ниједан други предлог како смањити загађеност ваздуха није дефинисан јасније. Координатор за енергетику Центра за екологију и одрживи развој Звездан Калмар каже за Данас да нема сумње да је саобраћај у последње време био главни разлог загађености, али да то није само до аутомобила, већ и до јако лоше организованости јавног превоза, нарочито у великим градовима попут Београда.

"Јавни превоз нам је у колапсу и тиме је апсолутно угрођен јавни интерес. Нигде јавни превоз није комерцијалан. У главном граду Естоније већ 10 година јавни превоз је бесплатан. Томиеи ми треба да тежимо", истиче Калмар.

Прича о субвенцији хибрида који коштају 30.000 евра, како каже, не значи ништа и зато треба размишљати о другим опцијама.

"У неким земљама бившег СССР-а, попут Грузије, увозе половне хибридне и електричне половне аутомобиле из Јапана. Мислим да бисмо то могли и ми да урадимо, да направимо некакав стратешки дил и увеземо хиљаде таквих аутомобила. Не може све одједном, наравно, али такви аутомобили су много јефтинији и више би људи могло да их приушти", наводи он.

Нове хибридне аутомобиле би сада, истиче Калмар, могле да купе само велике компаније, богатији појединци, некох не више од два одсто грађана.

С друге стране, Калмар истиче да је јако лоше и опасно стигматизовати као велике загађиваче они који немају новца да се греју другачије.

Према неким проценама, више од 50 одсто људи у Србији не може да плати грејање. Зато би држава требало да препозна који су најугроженији тако што ће субвенционисати замену прозора и изолацију, јер најбоља струја је она која се не произведе, каже он.

(Данас)