Danas svečano otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji, prisustvuje i Aleksandar Vučić

 BEOGRAD - Spomenik jednom od najznačajnijih srpskih vladara, osnivaču srednjovekovne srpske države, Stefanu Nemanji, biće svečano otkriven danas, na Svetog Savu.

Spomenik impozantnih dimenzija napravljen je u bronzi i delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, a iz Moskve je u srpsku prestonicu dopreman sukcesivno, u delovima.

Na montiranju spomenika, koje je počelo u avgustu prošle godine, učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.

Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.

O njemu govori kao o ličnosti koja je ''obasjala'' srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su ''ustrojili dobar put srpskom otačastvu''.

Spomenik velikom županu koji će ubuduće "motriti" na ulicu koja od Savskog trga vodi do Slavije, a nosi upravo njegovo ime, podneo je 16. decembra 2015. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Krajem te godine, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada usvojila je inicijativu, koju su zatim prihvatili i odbornici Skupštine grada Beograda.

U septembru 2017. godine Sekretarijat za kulturu Beograda raspisao je javni i pozivni, međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu rešenja za obeležje Stefanu Nemanji.

Žiri za podizanje spomenika činili su predsedavajući Nikola Selaković, te članovi akademik vajar Svetomir Arsić Basara, reditelj Emir Kusturica, vajar prof. Miodrag Živković, slikar akademik Vladimir Veličković, slikar Nebojša Đuranović, profesor dr Sima Avramović, arhitekta Milutin Folić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Prva nagrada pripala je čuvenom ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu, u čijem je ateljeu u Moskvi spomenik i izrađen.

Početkom avgusta prošle godine, delovi spomenika počeli su da stižu u Srbiju, i montirani su u periodu od avgusta do decembra, dok su paralelno tekli radovi na Savskom trgu.

Inače, završeni su i građevinski radovi na rekonstrukciji Savskog trga.

Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.

Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.

Selaković: Bez Stefana Nemanje ne bismo se prezivali na "ić"

Niko kao Stefan Nemanja nije uspeo da objedini i ujedini srpske zemlje i od jedne zabačene vizantijske pokrajine, napravi moćno carstvo i ozbiljnu državu, a bez Nemanjićkih zadužbina i likova Nemanjića na freskama, srpski narod bi za vreme turskog ropstva nestao, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, uoči svečanog otkrivanja spomenika Stefanu Nemanju.

Selaković je istakao da je za državu važno da postoji ne samo taj spomenik, nego uopšte memorijalne skulpture koje će gajiti viševekovnu kulturu sećanja srpskog naroda, koja je, kaže, nezasluženo, a nekada i planski i tendenciozno, gurana u stranu i namerno gušena.

"Jedan smo od retkih naroda na Balkanu koji može da se podiči dugom državotvornom istorijom, koja je, nažalost, izgubila kontinuitet tokom otomanske okupacije, a doživela vaskrsnuće i obnovu početkom 19. veka", ukazao je za Tanjug Selaković, koji je bio u Odboru za podizanje spomenika.

Primetio je da je neverovatno, ali istinino da od 1804. godine, kada je počela obnova srpske države do danas, na teritoriji Srbije nikada nismo imali podignut spomenik Stefanu Nemanji.

"O tome je govorio i pocivši patrijarh Irinej - da nije Nemanje, mi danas ne bismo bili Srbi, ne bismo se prevzivali na ''ić''. To je toliko jednostavno, a dobro rečeno", podvukao je Selaković.

Prema njegovim rečima, iako je bilo pokušaja i ranije, Vojislavljevića, Vukanovića, Vlastimirovića, Stefan Nemanja je prvi među svojim precima i niko kao on, kao Nemanjići, nije uspeo da u kontinutitu objedini i ujedini srpske zemlje.

"Da od jedne male, na rubu vizantijske imperije zabačene pokrajine, za manje od dva veka napravi moćno carstvao i ozbiljnu i jaku državu, koja je imala zakone, bila uređena, imala ekonomski, monetarni sistem, diplomatiju, koja se ozbiljno cenila i uvažavala, imala ozbiljnu vojsku. Sve te to uspeo naš praotac Stefan Nemanja", istakao je Selaković.

On je napomenio da nas je Nemanja učvrstio i u pravoslavlju - do Nemanje, Srbi su bili i pravoslavci i rimokatolici, pripadali različitim hrišćanskim sektama, a od Nemanje, Srbi su pravoslavan narod.

Podsetio je da reči vladike Nikolaja Velimirovića, da je Nemanja u jednoj ruci držao mač, a drugom je radio, gradio i stvarao, a kada se nije borio i ratovao - gradio je zadužbine.

Upravo od njegovog vremena do danas, Srbe krasi prelepa osobina zadužbinarstva, dodao je Selaković.

"Da nije bilo nemanjićkih zadužbina, da nije bilo likova svetih Nemanjića na freskama, mi bismo se u vreme turskog ropstva istopili kao narod, nestali i ne bismo danas postojali. Zato je važno što danas otkrivamo spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu, i što smo kao država i narod smogli snage da ovaj spomenik podignemo na način koji je dostojan Sbrije i Beograda", rekao je Selaković.

On je rekao i da će, šta god pričali zlonamernici, Savski trg, spomenik, sa Svetosavskim platoom i Hramom Svetog Save, postati jedne od najposećenijih tačaka, ne samo u Beogradu i Sbriji, nego i na Balkanu.

Arsić Basara: Spomenik Nemanji je spomenik srpskoj istoriji

Spomenik velikom županu Stefanu Nemanji koji krasi centralni deo obnovljenog Savskog trga likovni teoretičar i pedagog Svetislav Arsić Basara vidi kao spomenik srpskopj istoriji i srpskoj kulturi.

Arsić Basara u izjavi Tanjugu napominje da je spomenik na Savskom trgu zapravo simbol sećanja generacija na velika dela Stefana Nemanje kojima je on blagodarano zadužio naraštaje srpskog naroda.

"Izlišna su ideološka učitavanja i javna nadgornjavanja oko estetike samog spomenika. Reč je o svečanom momentu otkrivanja spomenika koji ima veliki značaj u apsolutnom smislu. Na Savskom trgu neće biti samo Stefan Nemanja već spomenik srpskoj istoriji i kulturi" kazao je Arsić Basara.

Prema njegovim rečima Stefan Nemanja nam "dolaskom" u Beograd približava Studenicu, Hilandar, stvaranje naše države...

"Stefan Nemanja je sada tu među nama. Poseban je poduhvat pretvoriti skučen prostor, u kojem su pešaci jedva prelazili ulicu, u raskošan trg sa izuzetnim spomenikom. Takav poduhvat je važan za Beograd, ali i celi srpski narod" kazao je Arsić Basara, jer kako kayye, pričao o Stefanu Nemanji zapravo je priča o celokupnom srpskom narodu.

Za njega nema dileme da će Savski trg postati omiljeni prostor Beograđana.

"Ljudi će osećati ponos na tom mestu. Generacije koje dolaze posle nas na Savskom trgu će upoznavati svoju prošlost. Beograd je do danas bio lišen takvog arhitekstonskoh rešenja i spomeničkog obeležija. Pobednik i neznani junak ne nose u sebi te elemente istoričnosti kao što je to slučaj sa spomenikom Stefanu Nemanji" smatra Arsić Basara.

Stojčić: Nisam se bavio cenom spomenika, zanimao me kvalitet

Veličinu spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu odredio je sam autor, kaže gradski urbanista Marko Stojčić i dodaje da se nije bavio cenom spomenika, već da ga je interesovao samo kvalitet.

"Siguran sam da nije skuplji nego što bi trebalo da bude", rekao je Stojčić za TV K1 i dodao da je spomenik urađen od najkvalitetnijeg materijala, da je korišćena najkvalitetnija bronza i da sigurno može da traje 500 godina.

On je dodao da je spomenik rađen od istog materijala i po istom principu kao spomenici pre 200 godina.

Naglasio je da ne postoji nijedan projekat aktuelne vlasti koji nije osporen, a da se o spomeniku Stefanu Nemanji iznose subjektivni stavovi koji nisu argumentovani.

“Svaki od projekata može da bude drugačiji. Kada je u pitanju objektivan stav on mora da bude argumentovan. Za spomenik Stefanu Nemanji iznose se subjektivni stavovi koji su slabo argumentovani, osim da je preveliki, da je pogrešna pozicija”, rekao je Stojčić.

Visinu spomenika od 28 metara, kako je naveo, odredio je sam autor na osnovu prostora gde je planirano da bude postavljen.

Na kritike da spomenik zaklanja najlepšu zgradu u prestonicu - zgradu železničke stanice, Stojčić odgovara da to nije tacno i da je spomenik pozicioniran tako da se vidi centralni deo zgrade, a da zajedno predstavljaju ambijentalnu celinu.

Na opaske opozicije da će za spomenik da nađu drugu lokaciju kada oni dođu na vlast, Stojčić kaže da za početak neko treba da ih izabere.

Mač u ruci Stefana Nemanje simbolizuje stvaranje države

Podizanjem spomenika Stefanu Nemanji shvatamo veličinu i značaj naše države, kaže direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda Olivera Vučković, dodajući da smo zapostavljali nacionalni identitet, a da bi se mnoge države ponosile da su postojale u 13. veku.

Vučković je za TV K1 navela da podignut mač u ruci Stefana Nemanje simbolizuje stvaranje države.

"Kao istoričar, moram da kažem da smo zapostavljali nacionalni identitet. Dobijanjem spomenika Stefanu Nemanji shvatamo veličinu, značaj naše države. Mnoge države bi se ponosile da su imale državu koja je postojala krajem 12, u 13. veku, sa Stefanom Prvovenčanim", navela je ona.

Sigurna je, kaže, da će spomenik vremenom zavoleti i oni koji su sada protiv njega.

"Vajar Aleksandar Rukavišnjikov je rekao da je zavoleo spomenik i srpski narod i da se nada da će srpski narod zavoleti spomenik. Dajmo mu vremena", rekla je Vučković i dodala da je spomenik za sada samo spomenik u javnom prostoru, a vremenska distanca će pokazati da li će postati spomenik kulture.

Ona je ukazala da je Novi Beograd nekada bio "spavaonica", da je arhitektura kritikovana, a da danas u svim enciklopedijama važi za dobar primer brutalističke arhitekture.

Grad Beograd, kako je rekla, sada ima komisiju koja radi na tome da se utvrde lokacije gde će ubuduće moći da se postave spomenici.

(Tanjug)