Дарко Тушевљаковић добитник 72. НИН-ове награде за роман „Карота"

 Одлуку да роман „Карота" Дарка Тушевљаковића понесе признање НИН-ове награде критике за најбољи роман године, једногласно је донео жири у саставу Александар Јерков (председник), Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

Жири je бираo између шест романа која су остала у најужем избору: Карота Дарка Тушевљаковића („Лагуна”), Балада о убици и убици и убици Далибора Пејића („Геопоетика”), Фрау Бета Лауре Барне („ХЕРАеду”), Бесмртне лудости госпође Кубат, Милан Трипковић („Академска књига”, Нови Сад), Разговори с вјештицом Владимира Вујовића („Суматра”) и Опатија Светог Вартоломеја Милоша Перишића (“No rules publishing”).

Председник жирија, проф. др Александар Јерков је истакао да је укупан утисак о овогодишњој продукцији био необично висок и уједначен, „тако да се жири намучио и до последњих тренутака није било сасвим јасно шта ће и где ће, на коју страну, зато што су различите особине, различити поетички елементи“.

Додаје да је жири одлуку донео практично једногласно, јер је свим члановима роман Карота био међу прва три. „Кад смо сабрали гласове видели смо да смо дошли до једне врсте сагласности и да можемо сматрати да је награда додељена једногласно.“

Професор Јерков напомиње да књига о којој је жири такође доста расправљало био необичан роман Разговори с вјештицом, младог аутора Владимира Вујовића и да њему и другим писцима желе пуно успеха. „Ове књиге пружају наду и уверење, да се ствари могу променити и да иду ка једној врсти поетичке изврсности.“

Тушевљаковић је у обраћању на конференцији за медије истакао да :„Осим тога да већу част писац у овој земљи не може да добије у књижевном смислу, заиста сам захвалан и почаствован, што је жири од комплетне продукције овогодишње издвојио на крају мој роман.“

Истиче да сваком писцу када пише роман, много тога је неизвесно. Пре свега је неизвесно да ли ће на крају то испасти онако како је иницијално замислио. Али и кад заврши писање, не може са сигурношћу да зна како ће читалац читати тај његов текст. Да ли ће оно што је желело да каже, успети да допре до њега, на начин на који је писац то замислило.

„ И некако увек се надате да ће тај ваш текст оставити што дубљи траг. А кад се осврнемо на списак досадашњих добитника Нинове награде, некако се јасно види да су то махом имена које су формирала нашу књижевност од половине прошлог века на овамо, тако да је заиста велика част наћи се на том списку“, додао је лауреат НИН-ове награде.

Дарко Тушевљаковић је рођен 1978. године у Зеници, а живи и ради у Београду. Прву причу је објавио 2002. године у збирци Бун(т)овна п(р)оза, пројекту под покровитељством Унеска, у којој су учествовали млади писци из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Прича је преведена на енглески, немачки и бугарски.

Од тада објавио већи број минијатура, кратких прича, новела и песама у разним штампаним и електронским часописима и антологијама у земљи и региону.

Први роман, Сенка наше жеље, објавио је 2010. године, а затим је уследила збирка прича Људске вибрације. Други роман, Провалија, објављен 2016. године, био је у ужем избору за НИН-ову књижевну награду. Следиле су збирка прича Постистине, романи Јегермајстер и Узвишеност. Трећа збирка прича, Хангар за снове, појавила се 2022. године.

Године 2004. добио награду „Лазар Комарчић” за најбољу новелу. Добитник је Европске награде за књижевност за 2017. годину и Андрићеве награде за 2022. годину.

Дарку Тушевљковићу је за роман Карота, једногласном одлуком жирија, додељена и Награда „Бескрајни плави круг” за најбољи роман у 2025. години, коју додељују Матица српска, Банатски културни центар и организација „Суматра”.

Роман који крије мистерију

Карота је прича о петорици дечака које је живот запљуснуо догађајима и односима због којих ни дан-данас неки нису у стању да опросте. Себи или другима. 

На промоцији романа, Тушевљаковић је навео да је у питању „роман о прошлом животу који покушава да се избори за своје место у садашњем. То је прича о прихватању и одбијању, о одлажењу у ново и враћању на старо. То је прича о грубо прекинутом детињству у земљи која више не постоји, о тренуцима пред олују које ће обележити судбину оних захваћених невременом.“

Открио је да су у њему дуго „лежали“ фрагменти романа, али да су морале да прођу деценије пре него што је успео да их склопио у целину.

„Карота садржи много тога личног, али се сећање на минуло време, некадашњи град и његове људе с временом претворило у нешто ново: из клице успомена израсла је измаштана историја ликова које као да одувек познајем и као да сам их тек сада упознао. Много тога у Кароти је измишљено, док се оно проживљено удаљило од првобитног искуства таман толико да ова прича буде и туђа, а не само моја. Она говори о искуству памћења и сећања једнако колико и о самом сећању. Говори о духовима нас самих, заробљеним у нама“, објаснио је аутор.

(РТС)