Давор Лукач: Полиција снима полицију - ко забушава у пендречењу, одбија му се од плате

Посебни сниматељи снимају кордоне полиције да би се после урадила стручна анализа њховог деловања. Али, и да се накнадно установи ко ревносно пендречи, а ко забушава

Новинари који прате протесте често виде да иза кордона Жандармерије у Београду и Новом Саду иду маскирани људи у цивилу који све помно снимају камерама. То се дешава и кад „дејствују“ припадници Полицијске бригаде у Београду или интервентних јединица по другим градовима.

Они бележе сва дешавања, али не само да би идентификовали учеснике протеста, јер то већ раде припадници одељења за јавни ред и мир, него и да надзиру своје колеге, да забележе како се понашају.

Ти снимци се после анализирају на састанцима команде, да се види да ли су и како поједини полицајци поступили, коју слабост су испољили, али и ко није довољно оштро „пендречио“ учеснике протеста.

Контролисање ревности при пендречењу

Има ту доста стручних ствари, од пропуста у организовању формације, преко држања растојања, начина на који се иде са штитом, понашања кад их демонстранти нападну и сличних ствари.

Али и оног што је непримерено – да се сними ко није исказао довољну „ревност“, ко је „забушавао.

Један од припадника Жандармерије каже за „Време“ да је начин „утеривања послушности“ такав да се за неиизвршење наређења да се употреби службена палица људи кажњавају одбитком до 20 одсто од плате, поготово ако је службена камера снимила да су то урадили двапут заредом.

Шта ради Сектор унутрашње контроле

Наравно, за Сектор унутрашње контроле (СУК) МУП-а ти снимци званично не постоје, нити они траже да их провере, или узму као доказ прекомерне употребе силе према грађанима. Тај СУК се једноставно не меша у свој посао.

Од свих новинара и сниматеља које је напала полиција нико, колико је до сада јавности познато, није позван у СУК како би дао изјаву. Поручују им да пошаљу пријаву мејлом, неће чак ни да их приме у службеним просторијама како би овлашћеном службеном лицу дали и потписали званичну изјаву. СУК ради на мејл-принципу.

Али зато полицајци трпе притисак и морају да „ревносно батинају“ како не би остали без дела плате, а неки и без могућности напредовања у каријери.

Зато не чуди што су на протестима у Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку, Ужицу и осталим градовима присутни и начелници полиције или команданти јединица, који и лично не само да нападају, туку и приводе учеснике протеста, него паралално надзиру своје људе, да виде ко је „лак“, а ко је „млак“ на пендреку.

(Време)