Debata u Meksiku o legalizaciji pojedinih narkotika

Da bi država smanjila zaradu narko-kartela u Meksiku se pojavili predlozi da se narkotici legalizuju. Mnogi sumnjaju u iskrenost meksičkih političara da se obračunaju sa narko-kartelima, jer se ispostavilo da su neki na njihovim platnim spiskovima. Katolička crkva smatra da bi država tako priznala nemoć.

Meksikanci žive u strahu zbog svakodnevnih brutalnih obračuna narko-kartela u kojima je u poslednje četiri godine ubijeno oko 30 000 ljudi.

Samo prošlog meseca više od 1 200 ljudi ubijeno je u nasilju zbog narkotika. Narko-karteli podelili su zone uticaja i procenjuje se da na desetini teritorije Meksika vlada nema nikakvu vlast, uprkos angažovanju policije i 45 000 vojnika.

Bivši predsednik Vinsente Foks predlaže legalizaciju proizvodnje i prodaje nekih narkotika, ne bi li država smanjila zaradu narko-kartela.

Sadašnji šef države Felipe Kalderon smatra da se predlog mora temeljno analizirati, iako je on protiv toga.

"Legalizacija bi automatski vodila povećanju potrošnje narkotika, posebno među mladima", kaže predsednik Meksika Felipe Kalderon.

Odmeravanje razloga za i protiv već je počelo.

"Ako trgovina drogom bude legalna, onda trgovcima ne treba nasilje da je kontroliše. Nasilje neće potpuno nestati, ali biće ga manje. Ako mogu da vozim kamion sa marihuanom i znam da me policija neće zbog toga uhapsiti, onda ne moram da potplaćujem policajce ili da se do smrti borim protiv drugih grupa koje kontrolišu svoje teritorije", navodi profesor prava Alehandro Medrazo. 

Protivnici legalizacije, među kojima je Katolička crkva, smatraju da bi država tako priznala nemoć i da bi iskorenjivanje siromaštva dalo značajnije rezultate. Siromašnim seljacima više se isplati da gaje marihuanu, nego kukuruz i pasulj, a kartel Hoakina Guzmana, koji je na listi najtraženijih kriminalaca, ali i na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu, zapošljava pola miliona ljudi.

"Legalizacija bi bila greška, jer znači da se ne uviđa glavni problem Meksika, a to je vladin gubitak monopola nad upotrebom sile", ističe predsednik Građanskog saveza za javnu bezbednost Hoze Antonio Ortega Sančez.

Mnogi sumnjaju u iskrenost meksičkih političara da se obračunaju sa narko-kartelima, jer se ispostavilo da su neki na njihovim platnim spiskovima.

Vlada je od decembra 2006. godine do septembra 2009. uhapsila oko 220 000 osumnjičenih za poslove s narkoticima, ali je samo 15 odsto optuženo, a još manje proglašeno krivim.

Kritike dolaze i iz Vašingtona, koji je za četiri decenije uložio hiljadu milijardi dolara da preseče puteve droge iz Meksika.

(RTS)