Ђакомо Скоти: Свирепо убијање Срба у "Олуји"

Имао сам прилике да видим страшне сцене, убијене Србе крај пута, запаљене домове и опљачкану имовину. Са тадашњим америчким амбасадором Галбрајтом, код Сиска сам пратио српске избеглице - каже ексклузивно за "Новости" Ђакомо Скоти (83), аутор књиге "Хрватска операција 'Олуја' - ослобађање Крајине и етничко чишћење Срба".

Он је деведесетих година био дописник италијанског дневника "Ил Манифесто". Његови извештаји са терена непристрасно су осликавали стање на ратиштима. Описао је страдање српског цивилног становништва од почетка августа 1995. године до фебруара 1996. године. Ово штиво користили су и истражитељи Хашког трибунала.

"Дрога за убијање", "У Книну страшни задах покоља", "Још само фали жута трака", "За Србе нема повратка", "Излази или ћу те заклати", "Србин: добар само ако је мртав", "Крвава оргија", "Туђман награђује злочинце", "Пакрачка пољана, Медак и други масакри", "Владе и криминални лобији" само су неки од наслова који се налазе у Ђакомовој књизи.

Скоти, 16 година од "Олује", са тешком муком прихвата чињеницу да нису закопане ратне секире у главама обичних људи.

- После ове пресуде, јавност у Хрватској је експлодирала. Пошто живим на релацији Италија-Хрватска, осећам како страсти свакодневно расту. Читава ова еуфорија Хрвата ме подсећа на период непосредно пред рат - констатује Скоти.

Као пацифиста и одличан познавалац хрватске и српске културе за неразумне потезе окривљује појединце.

- Током "Олује" разговарао сам са многим хрватским војницима. Велики број њих није се слагао са злочинима које је њихова војска починила над цивилним становништвом.

БИОГРАФИЈА

ЂАКОМО Скоти рођен је давне 1928. године у Савијану, крај Напуља. Од 1947. године живи у Пули и Ријеци. Написао је тридесет збирки песама, 26 прозних дела, 28 историографских дела, више од тридесет књига публицистике, које су већином посвећене Јадрану. Радио је преводе са свих језика бивше Југославије. Добитник је многобројних међународних признања и одликовања. Недавно је у сарадњи са Српским националним већем обрадио на италијански двадесетак средњовековних песама из Косовског циклуса.

Исечак из дневника:

ВУЦИБАТИНЕ ИЗ ЗАДРА

25. јануар 1996.

Прекјуче сам са десетак младих Венецијанаца прошао кроз Книн. Пре поновног освајања имао је 50.000 становника, од чега 1.700 хрватске етничке припадности. Шест месеци после бекства Срба, има 7.000 становника, углавном Хрвата из Бањалуке. Настављају се пљачке. Из Задра сваког дана стижу сумњиве вуцибатине које присвајају оно мало употребљивих кућа и истичу на вратима натпис "Заузето". Повереник владе из Загреба, господин Петар Пашић, каже отворено да ми није по вољи да се Срби и даље враћају: "Ми смо на опрезу, сви Срби који су напустили град 4. августа, а сада се враћају биће изведени пред суд због злочина. Нека три пута размисле пре него што се врате."

(М. Ковачевић, Вечерње новости)