Хроника

„Дневник“: Влада Србије донела Уредбу о увозу пшенице без царине до 30. априла, због захтева млинара и кондитора који тврде да „домаће жито није довољно квалитетно“

Штампа
уторак, 21. јануар 2020.

Влада Србије донела је Уредбу о увозу пшенице без царине до 30. априла на захтев млинара и кондитора, који су потребу за куповином пшенице с иностраног тржишта образложили тврдњом да домаћа није довољно квалитетна за њихове потребе.

Уредба је тек ступила на снагу па се за сада не зна колико би иностране пшенице могло да уђе у нашу земљу, пише Дневник. Први показатељи говоре да млинари не жури с куповином, неки имају прелазне залихе, али напомињу да се нису довољно обезбедили до нове жетве, док други наводе да ће пшенице имати све док не сазри нови род.

Компанија "Дон Дон" годишње умеси 100.000 тона хлеба и дневно самеље 350 тона брашна, и за сада, према речима Синише Иванића, неће куповати пшеницу на инотржишту, али ће је потражити тамо уколико на домаћем тржишту не нађу квалитетан род.

"За сада имамо прелазне залихе, али не у довољним количинама да будемо безбрижни до нове жетве", навео је Иванић.

Саговорник Дневника додаје да тренутно гледају цене јер је у иностранству пшеница скупља него у Србији, а с друге стране праве рачун и колико ће стајати трошкови превоза.

"Због тих трошкова реално је очекивати да жито купимо у Мађарској, која нам је најближа, с тим што је код Мађара цена пшенице различита по регионима, разврстана је по класама па свака има своју цену и тренутно је 23 динара килограм", каже Иванић.

Директор Пословног удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић истакао је да не очекују значајни увоз пшенице због тога што је страна скупља од наше.

"Уредба је донета на захтев млинарске и кондиторске индустрије, које су увоз тражиле да би се обезбедиле и не би дошле у ситуацију да прекидају производњу зато што на домаћем тржишту немају од кога да купе квалитетну пшеницу", каже Саковић и додаје да сматра да добре пшенице има, али да је наши ратари чувају и чекају цену, премда је килограм жита сада 20 динара, а током жетве био је 18.

Саковић каже да су извозни резултати за сада лоши, али очекује да ће у наредном периоду трговање бити боље.

Предраг Ђуровић из "Житоуније" каже да страна пшеница није ништа боља од домаће, већ да је наша још и јефтинија па, уколико се буде куповала ван земље, уз трошкове транспорта увозници могу проћи скупо, и такво трговање им се, сматра, може одразити на пословање компанија.

Према речима Ненада Манића из Аграрне коморе пољопривредних произвођача Србије, уредба ће, несумњиво, спустити цену домаће пшенице, којом ратари нису били задовољни још током жетве. Међутим, Манић каже да ће уредба имати и добру страну јер би требало да код пољопривредника пробуди свест о томе да коначно почну да сеју декларисано семе, бирају сорте које дају добре приносе и у потпуности примењују агротехничке мере, односно да између квантитета и квалитета, изаберу квалитет.

"У овој жетви било је доста пшенице на граници између сточне хране и за људску употребу, али колико год смо кукали на временске неприлике, квалитет је био лошији и због лошег семена", казао је Манић.

(Дневник)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]