четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Да ли се Западни Балкан и ЕУ размимоилазе?
Хроника

Дојче веле: Да ли се Западни Балкан и ЕУ размимоилазе?

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 10. новембар 2009.

На путу Западног Балкана ка ЕУ постоје успеси, подршке, али и услови и блокаде. Те земље су ангажоване на испуњавању услова, али желе да буду пожељан партнер ЕУ, са реалном перспективом остваривог чланства.

Ова година, када су у питању евроинтеграције, собом носи многе позитивне аспекте: заокружују се институционалне реформе у ЕУ, свет излази из економске кризе, а земље Западног Балкана добиле су, у највећој мери, позитивне оцене свог напретка у спровођењу реформи. Ипак оно што је реалност на путу земаља Западног Балкана ка ЕУ јесу блокаде.

За БиХ то је питање унутрашњег уређења, за Македонију име, за Србију сарадња са Трибуналом у Хагу. Потпредседник Владе Србије, Божидар Ђелић, у Бриселу је за Дојче веле изјавио: „На нама је да радимо. За Србију је битно да што пре дође до  консензуса за примену Прелазног споразума. Од тог момента Србија има административних капацитета да за шест до 12 месеци постане кандидат за улазак у ЕУ.“

Током конференције организоване у Бриселу на тему „Да ли се Западни Балкан и ЕУ размимоилазе“, представници земаља усагласили су се да морају да постоје услови за приступање ЕУ, који дају тачне одреднице за фокусирање реформских процеса, али су и позвали ЕУ да европску перспективу Западног Балкана остави као реалан и не предалек циљ.

Да данас постоје све веће разлике у напретку земаља Западног Балкана ка ЕУ сматра Невенка Савић из Дирекције за евроинтеграције БиХ. Она је за Дојче веле изјавила да БиХ ни не може да поднесе апликацију за чланство јер је то директно условљeно трансформацијом ОХР-а, а као услов се појављује и питање уставних реформи:

„ЕУ и даље остаје отворена за проширење. Ступањем на снагу Лисабонског уговора отварају се и боље перспективе придруживања Западног Балкана. Истовремено критеријуми за приступање су већи и ригорознији. Тако да оно што није било услов за неке земље у претходним прикључењима, нама се поставља као стриктан услов.“

У Дирекцији за евроинтеграције БиХ кажу да земља мора више и брже да ради на свом путу ка ЕУ, али додају и то да је тешко завршити оперативни и технички део посла када он, у великој мери, зависи од политичких одлука.

Да земље Западног Балкана морају, не само да испуне задате услове, него да ураде и више од тога, сматра потпредседник Владе Србије, Божидар Ђелић. Он истиче да цео Западни Балкан мора да има за циљ да постане и пожељан регион, а свака земља, понаособ, да буде пожељан партнер и пуноправни члан ЕУ:

„На нам је да у домену енергетике, инфраструктуре, економије, знања направимо такав напредак да заправо пословни кругови, административни, медијски кругови па и јавно мњење у ЕУ не мисле више о Западном Балкану као о „преосталом“ делу Балкана који треба интегрисати, већ да мисле о нама као о интересантном додатку који ће заокружити континент.“

На Западном Балкану је дакле да ради, а на партнерима из ЕУ је да буду одважни и дају земљама тог региона праве прилике како би оне показале своје умеће.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер