петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Ни статистика не види нова радна места у Србији
Хроника

Дојче веле: Ни статистика не види нова радна места у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 04. јул 2011.

Стопа незапослености у априлу у Србији износила је 22,2 одсто – за три одсто више у односу на исти месец прошле године, а премијер Мирко Цветковић тврди да број запослених расте. Ипак, тај слабашни раст не види ни статистика.

Према резултатима анкете, која је спроведена је у априлу 2011. године, на узорку од око 8000 домаћинстава, стопа незапослености у Београдском региону износила је 18,9 одсто, у Војводини 22,9 одсто. Највиша је била у региону Јужне и Источне Србије где је износила 24,8 одсто.

„Изненађује ме да неко не може да разуме о чему говоримо“, био је одговор Цветковића када су га новинари питали да прокоментарише податак да је незапосленост на рекордном нивоу. Власти последњих месеци истичу да је Србија изашла из кризе, да је почео привредни опоравак и да ће грађани Србије следеће године живети знатно боље.

Економиста Горан Николић каже за Дојче веле да су различити подаци о стопи незапослености  резултат различите методологије. „Једна је она која је упоредива са Еуростатом о радној снази и стопа је 22,2 одсто је једина која може да се пореди са стопом незапослености у ЕУ, где је рецимо око 10 одсто“,наводи Николић.

Он додаје да су сигурно тачни подаци да је о у последња три месеца дошло до повећања запослености од по хиљаду или две људи на месечном нивоу, што је, како је објаснио, недовољно да би се променила статистика стопе незапослених.

И економиста Мирослав Здравковић каже да је тачно да благи опоравак, када је реч о повећању запослености, креће у целом региону па и у Србији. И он каже да су подаци из анкете, ипак, меродавнији. „Да би дошло до пада незапослених лица тај опоравак мора да буде значајно јачи. На пример, у Хрватској је у претходна три месеца дошло до повећања броја запослених за око 30.000 за колико је и смањења незапосленост. У Србији се ради само о повећању броја запослених за непуне две хиљаде, што се не може одразити на смањење незапослености“, рекао је он.

Незапосленост у Србији, како указују наши саговорници, висока је у односу на ЕУ и развијени свет, али у региону има још горих примера од Србије. Према расположивим подацима од почетка кризе, пре две године у Србији је око 400.000 људи остало без посла. Већу незапосленост од Србије има БиХ са 27,2 одсто грађана који не раде и Македонија са 31,2 одсто незапослених.

Осим незапослености, велики проблем Србије је и ниска просечна зарада, јер се грађани Србије са просечном платом од 345 евра налазе се испод свих бивших сународника из СФРЈ, осим Македонаца, који су лошији за 12 евра.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер