Dr Volfgang Vodarg, pulmolog i dugogodišnji član Bundestaga: Nema valjanih podataka i nema dokaza o „izuzetnim opasnostima po zdravlje“ od koronavirusa?!

Poznati pulmolog i dugogodišnji član SPD-a Bundestaga, Dr. Volfgang Vodarg jedan je od naučnika i lekara u Nemačkoj koji imaju različito mišljenje u vezi sa širenjem virusa korone i mogućim protivmerama.

Nauka je još daleko od naučnog konsenzusa o pitanjima oko virusa korone. Profesor Tom DŽeferson, epidemiolog poznatog Instituta Cochrane u Rimu, deli Vodargovu ocenu.

Dr. Vodarg predvodi radnu grupu za zdravlje u odboru „Transparenci Deutschland“.

Nekoliko važnih pitanja za nauku:

- Da li je Kovid-19 u Italiji model pandemija koje prete svetu?

- Šta zapravo meri SARS-2-CoV test?

- Da li je moguće da se toliko zaraženih tako lako oporavi ako se zaista radi o novom virusu?

- Koja je patogenetska uloga i uticaj Kovid-19 u poređenju sa "normalnim" gripom?

- Koje su preventivne akcije neophodne pored onih tokom normalnih sezona gripa?

Iako mnogi mediji učestvuju u medijskoj kampanji koja pokušava da me učini nepoverljivim na bilo koji način, tekstovima i klevetom, ovde ponovo sumiram svoju tehničku procenu.

Smrtnost od respiratornih bolesti u Nemačkoj ili Italiji je relativno niska. Nema povećanih respiratornih bolesti (ARE) u Nemačkoj i drugim zemljama EU. 15.3.2020.

Zdravstvena procena:

- Nema valjanih podataka i nema dokaza o izuzetnim opasnostima po zdravlje.

Neosporne činjenice:

- Zvanične statistike smrtnosti pokazuju normalan tok.

- Sezonski „grip“ je kao i obično.

- Korona virusi su oduvek bili tu.

- Korona virusi, virusi gripa i drugi virusi neprestano se menjaju.

- Dakle, “novi” virusi su normalni.

Značaj i primena PCR testova:

- Upotrebljeni testovi nisu zvanično potvrđeni, već su ih odobrili samo instituti koji sarađuju.

- Testovi (Vuhan i Italija) se često koriste selektivno, na primer u slučaju teško obolelih ljudi, a zatim su neupotrebljivi za procenu rizika od bolesti.

Bez testova koji su upitni u pogledu njihove informativne vrednosti i njihove lažne primene, ne bi bilo indikacija za hitne mere.

Ostali rizici pogrešne procene

Čak i u Italiji, bez novih testova, uočio bi se godišnji problem u sezoni gripa: nedostatak snabdevanja, starenje stanovništva, mnogo smrtnih slučajeva usled bolničkih infekcija, zbijenost, nedostatak osoblja i visok nivo otpornosti na antibiotike. Pozitivan Sars-2-Kov test je u velikoj meri samo sekundarni nalaz. Grip je i dalje mnogo opasniji za oslabljene pacijente, ali se teško primećuje.

*** 

Bez PCR testova ne bi bilo razloga za posebne alarme

Trenutno ne merimo učestalost koronavirusnih bolesti, već aktivnost specijalista koji ih traže.

Autor: Volfgang Vodarg, (1. mart 2020.)

Korona panika se ne zasniva na bilo kakvoj vanrednoj opasnosti po javno zdravlje. Međutim, ona nanosi veliku štetu našoj slobodi i ličnim pravima putem neozbiljnih i neopravdanih karantinskih mera i ograničenja. Slike u medijima su zastrašujuće, a čini se da je saobraćaj u kineskim gradovima regulisan kliničkim termometrom.

Epidemiološka procena zasnovana na dokazima utapa se u glavne tokove straha u laboratorijima, medijima i ministarstvima.

Početkom februara, 126 ljudi iz Vuhana dovezeno je u Nemačku avionom i tamo su ostali u karantinu dve nedelje u savršenom zdravstvenom stanju. Korona virusi su otkriveni kod dve zdrave jedinke.

U poslednje dve decenije doživeli smo slične alarmantne akcije virologa. "Pandemija svinjskog gripa" SZO-a zapravo je bila jedan od najmlađih talasa gripa u istoriji, a "ptičji grip" još uvek ne čekaju samo ptice selice. Mnoge institucije koje nas sada upozoravaju na potrebu opreza nekoliko puta su nas izneverile. Prečesto su institucionalno korumpirane sekundarnim interesima iz poslovanja i/ili politike.

Ako ne želimo da gonimo neozbiljne panične poruke, već da odgovorno procenimo rizik od širenja infekcije, moramo koristiti čvrstu epidemiološku metodologiju. Ovo uključuje gledanje „normalnog“, osnovnog dela, pre nego što možemo da govorimo o bilo čemu izuzetnom.

Do sada, gotovo niko nije obraćao pažnju na viruse korone. Na primer, u godišnjim izveštajima Instituta Robert Koh (RKI) oni se samo marginalno spominju, jer je 2002. godine u Kini postojao SARS i zato što su od 2012. primećeni određeni prenosi na ljude u Arabiji (MERS). Nema podataka o prisustvu korona virusa kod pasa, mačaka, svinja, miševa, slepih miševa i kod ljudi, čak i u Nemačkoj.

Međutim, postoji svest o tome da značajan procenat često teške virusne upale pluća takođe redovno izaziva ili prati korona virus širom sveta.

S obzirom na dobro poznatu činjenicu da u svakom "talasu gripa" dolazi 7-15% akutnih respiratornih bolesti (ARI) zajedno s koronavirusima, broj slučajeva koji se kontinuirano zbraja još uvek je potpuno u granicama normale.

Očekuje se da će oko hiljadu zaraženih umreti tokom sezona gripa. Selektivnom primenom PCR testova - na primer, samo u klinikama i ambulantama - ova stopa se lako može pogurati do zastrašujućih nivoa, jer su oni kojima je pomoć potrebna, obično u lošijem stanju od onih koji se oporavljaju kod kuće. Čini se da jeova činjenica u Kini i drugde zanemarena.

Šarene mape koje su nam sada prikazane na papiru ili na ekranima su impresivne, ali obično imaju manje veze sa bolešću nego sa aktivnošću veštih virologa i gomile senzacionalističkih izveštača.

Trenutno ne merimo učestalost koronavirusnih bolesti, već aktivnost specijalista koji ih traže.

Bez obzira na to gde se sprovode novi testovi - februaru 2020. godine u 38 laboratorija širom Evrope na raspolaganju je oko 9.000 testova nedeljno, i svaki pojedinačni slučaj postaje medijski samoodrživ događaj. Sama činjenica da otkrivanje koronavirusne infekcije prati posebno intenzivna potraga u njenoj blizini objašnjava mnoge regionalne klastere.

Izveštaji o "užasima" iz Vuhana bili su nešto što virolozi širom sveta čekaju. Odmah su sojevi virusa prisutni u frižiderima skenirani i grozničavo upoređeni sa prijavljenim pridošlicama iz Vuhana. Laboratorija u Čariteu pobedila je u trci SZO-a i bila je prva kojoj je dozvoljeno da plasira svoje interne testove širom sveta. Profesor C. Drosten u razgovoru 23. januara 2020. godine opisao je kako je test osmišljen. Rekao je da je sarađivao sa partnerom iz Kine, koji je potvrdio specifičnu osetljivost Čarite-testa za koronavirus u Vuhanu. Uskoro su usledili i drugi testovi iz različitih mesta i pronašli svoje tržište.

Međutim, bolje je ne testirati se na viruse korone. Čak i sa blagom infekcijom "gripa", rizik od otkrivanja koronavirusa bio bi 7% - 15%. Tome nas može naučiti potencijalni monitoring u Škotskoj (od 2005. do 2013. godine). Opseg, moguće prognoze i značaj novih testova nisu potvrđeni. Bilo bi zanimljivo napraviti testove sojeva ne samo na aerodromima i krstarećim brodovima, već i na nemačkim ili italijanskim mačkama, miševima ili čak šišmišima.

Ako nađete neki novi RNA virusa u tajlandskoj pećini ili u bolnici u Vuhanu, potrebno je dugo vremena da preslikate njegovu prevalenciju u različitim domaćinima širom sveta.

Ali ako želite da svedočite raširenoj pandemiji samo korišćenjem PCR-testova, to je trebalo učiniti nakon potencijalnog protokola preseka.

Dakle, ako sada postoji sve veći broj "dokazanih" koronavirusnih infekcija. u Kini ili Italiji: Može li neko reći koliko su se često takve pretrage vršili u prethodnim zimama, koje, iz kojih razloga i sa kojim rezultatima? Kad neko tvrdi da se nešto povećava, sigurno mora postojati poređenje sa nečime što je primećeno i ranije.

Zapanjujuće je kada iskusni službenik za kontrolu bolesti pogleda trenutni nemir, paniku i patnju koju on izaziva. Siguran sam da bi mnogi odgovorni službenici javnog zdravlja verovatno rizikovali svoj posao danas, kao što su to radili i sa „svinjskom gripom“, ako bi se izjasnili protiv glavnih tokova.

Svake zime imamo epidemiju virusa sa hiljadama smrtnih slučajeva, a sa milionima zaraženih čak i u Nemačkoj. A koronavirusi u tom skoru uvek imaju svoj udeo.

Dakle, ako Savezna vlada Nemačke želi da uradi nešto dobro, mogla bi da nauči od epidemiologa u Glazgovu i da svi pametni umovi na RKI posmatraju (!!!) i gledaju kako se virom nemačkog stanovništva menja iz godine u godinu.

Nekoliko pitanja za ocenu trenutnih nalaza:

- Koje prospektivno, standardizovano praćenje akutnih respiratornih bolesti sa ili bez groznice (ILI, ARI) je korišćeno za procenu epidemiološkog rizika od koronavirusnih infekcija primećenih u Vuhan Italiji, Južnoj Koreji, Iranu i drugde (početna vrednost)?

Kako se uporedni (!) rezultati ranijih zapažanja razlikuju od onih koje je sada iznela SZO? (u Kini, Evropi, Italiji, Nemačkoj itd.)?

- Šta bismo posmatrali ove ARI sezone ako zanemarimo novo PCR testiranje?

- Koliko su validne i koliko uporedive metode detekcije koje se koriste u pogledu osetljivosti, specifičnosti i patogenetske ili prognostičke važnosti?

- Koji su dokazi ili verovatnoća da su posmatrani virusi korone 2019/2020 opasniji po javno zdravlje od prethodnih varijanti?

- Ako ih sada nađete, kako možete dokazati da ih ranije nije bilo (npr. kod životinja).

- Kako da shvatite da pozitivan testirani slučaj istovremeno ne pati ili eventualno umire od drugih virusnih ko-infekcija?

- Koja su razmatranja uzeta u obzir da bi se isključili ili umanjili izvori pristrasnosti (izvori grešaka)?

Ko je Volfgang Vodarg?

Evo nekoliko biografskih podataka o ovom poznatom nemačkom i evropskom lekaru. Počasni je član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) i član odbora Transparensi internešenel iz Nemačke. Njegove evropske inicijative i izveštaji doveli su na političku agendu važna pitanja poput „lažne pandemije“, pitanje privatnih vojnih kompanija, uloge medija za demokratiju, palijativnu medicinu ili genetičko testiranje i genetski modifikovane organizme.

Pre nego što je izabran za člana nemačkog Bundestaga, Volfgang Vodarg radio je kao brodski lekar u lučkoj zdravstvenoj službi i u bolnici za tropske bolesti Bernhard-Noht u Hamburgu; radio je kao lekar u nekoliko klinika i bio direktor zavoda za javno zdravlje u Severnoj Nemačkoj. Deset godina je inicirao i predsedavao Specijalističkim komitetom za očuvanje životne sredine Lekarske komore (FAGUSH) i bio član Radne grupe za epidemiologiju u svojoj zemlji Šlezing-Holštajn.

Od 1994. do 2009. bio je član nemačkog parlamenta, tokom pet mandata bio je član Odbora za zdravlje, a od 2005. u Odboru za ekonomsku saradnju i razvoj.

Od 1998. do januara 2010. godine dr Vodarg je bio član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Od 2002. godine potpredsednik je Evropske socijalističke grupe, od 2006. i zamenik šefa nemačke delegacije u Strazburu. Bio je zamenik predsedavajućeg Odbora za kulturu, obrazovanje i nauku i posle toga predsednik Pododbora za zdravstvo do januara 2009. Paralelno sa tim, bio je član Odbora za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

(www.wodarg.com, NSPM)

Videti još: Volfgang Vodarg: Proglašenje pandemije gripa nije naučno opravdano