Драгољуб Мићуновић: Односи са суседима морају бити приоритет

Београд - Добри односи међу суседима гарант су безбедности и на томе Европска унија с правом инсистира. То мора бити приоритет наше спољне политике. Председник Борис Тадић и многи парламентарци и владини функционери томе су веома посвећени.

Али, иако су ти односи добри, још има довољно простора да се унапређују и да се неки ранији ôшумови у комуникацијиö брже отклањају, истиче у разговору за Данас Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета Демократске странке и скупштинског Одбора за иностране послове.

Како оцењујете досадашњи дијалог Београда и Приштине и договор о слободи кретања и матичним књигама?

- Сваки споразум који нормализује и олакшава живот грађана је добро дошао. Само неодговорна и лења политика тражи изговоре да не чини ништа, да не комуницира и да чека да се ствари саме од себе решавају. На Косову ми имамо много интереса - тамо су наши грађани и сународници, наши културни споменици, наша имовина, наше тржиште, део наше историје. Ми морамо бити највише заинтересовани да о свему томе разговарамо. То што не признајемо “независну државу Косово” не значи да сви ови проблеми не постоје и да их не треба решавати. На самом почетку преговора нађена су решења за слободу кретања грађана, матичне књиге и признавање диплома чиме је грађанима олакшано доказивање свог идентитета и квалификација. Аутистична политика сматра да је сваки дијалог, сваки контакт „опасан по суверенитет Србије” и да га најбоље чувамо самоизолацијом. Свакако ће ЕУ подстицати и поздрављати дијалог Београда и Приштине и проналажење решења за важна животна питања грађана и повећања стабилности и безбедности у региону.

Шта мислите о све чешћим порукама из ЕУ да Србија не може да постане њена чланица „без уређених односа са свим суседима“, укључујући и Косово?

- ЕУ тражи управо оно што се сада дешава у дијалогу Београда и Приштине, а то је решавање бројних техничких питања битних за нормалан живот грађана. Она жели регион у коме ће постојати слободан проток људи и роба, у коме неће бити блокирана комуникација. Питање међународно-правног статуса Косова није предмет ових разговора. Добри односи међу суседима гарант су безбедности и на томе ЕУ с правом инсистира. То мора бити приоритет наше спољне политике. Председник Борис Тадић и многи парламентарци и владини функционери томе су веома посвећени. Али, иако су ти односи добри, још има довољно простора да се унапређују и да се неки ранији “шумови у комуникацији” брже отклањају.

Како оцењујете досадашње резултате европских реформи у Србији?

- Реформе нашег политичког и друштвеног система су најважнији историјски задатак пред којим се Србија нашла. То није само због захтева ЕУ и Савета Европе, већ пре свега због напретка нашег друштва, уређености наше државе, модернизације свих видова друштвене комуникације, отклањања социјалне патологије у форми растућег криминала и корупције, ширења људских права и слобода, отклањања дискриминације, смањења сиромаштва и неједнаких шанси у друштву, исправљањем неправди. Европске вредности - људска права, демократија и владавина права треба да постану политички и морални темељи нашег друштва. То је суштина реформи пред којима стојимо као пред стратешким циљем не само ових генерација. Урадили смо доста у законодавној сфери, али недовољно у дословној примени усвојених закона. Неке реформе као што је реформа правосуђа или војске већ дају прве резултате. Питање реституције није случајно “заостало”. Направљене су неке грешке у редоследу потеза већ са приватизацијом и са издвајањем реституције “црквених добара” пре општег закона. Али главни разлог је вероватно финансијски обим надокнаде за који држава треба да пронађе решење. У сваком случају, то ће се наћи на дневном реду Скупштине на јесен. Ако Влада достави предлоге свих неопходних “реформских” закона на време Скупштина ће их донети.

Очекујете ли да до краја 2011. добијемо и статус кандидата и датум преговора?

- Очекујем да ове године Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Мислим да не постоје непремостиви услови за то и велики број земаља ЕУ се на неки начин оптимистички односи према тој могућности. Верујем такође да ћемо током наредне године, без посебних условљавања, добити и датум почетка преговора.

У колико дубоком проблему ће бити власт ако се неки од тих циљева не испуне?

- Не верујем да ће нам врата Европе бити затворена. Потребни смо и ми Европи, а не само она нама. Али није све у датуму. Важније је да у Европу уђемо као уређено, некриминализовано и некорупционашко друштво, у коме владају закони и грађанска сигурност и слободе. Јелена Диковић

Да ли би уласку Србије у ЕУ користило да се што више приближи, или пак учлани, у НАТО?

- Нато је одвојена организација, али будући да је велика већина чланица ЕУ у војном савезу НАТО, развијање сарадње с том организацијом је у складу с нашим амбицијама да постанемо чланица ЕУ.

(Данас)