петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Драгослав Павков: Пуцањ на Двери је пуцањ Бакареца у сопствену ногу
Хроника

Драгослав Павков: Пуцањ на Двери је пуцањ Бакареца у сопствену ногу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 26. фебруар 2011.

Одговор Небојши Бакарецу

Двери можда и нису оно што патриотска Србија очекује од политичара, али напад на њих је пуцањ у сопствену ногу. Зато, Небојша, седи - један

Може бити да Двери и нису најбоље и за пробијање кроз ритове српске политике најсрећније решење, али напад Небојше Бакареца сигурно нису заслужили.

И сам имам неколико примедби на план од десет тачака. Додуше, лако је зашиљити плајваз и написати како је излазак нове странке или покрета - какогод - на политичку сцену напад на патриотски блок странака, које се годинама боре против светских ала и врана потпомогнутих домаћим издајницима и страним плаћеницима. Али чињенице су неумољиве. 

Чињеница је да су Србији потребне промене. Такође, неспорно је да овакво стање одговара једино појединим амбасадорима, тајкунима и политичким странкама. 

Амбасадори земаља ЕУ, САД, њихових сателита и савезника само раде свој посао. У нашој јавности се често занемарује бит дипломатских представништва; они код власти земље домаћина заступају интересе својих влада. Не домородаца који насељавају територију земље домаћина, него политику оних који су им дали акредитиве. ЕУ и САД имају сасвим прозаичне и разумљиве интересе на овим просторима, интересе о којима су овде други аутори стручније и стилски допадљивије писали. Тим центрима моћи есенцијално је настојање да српски национални интерес сведу на меру која одговара њима. Не Србима него њима. 

Ратни и послератни профитери, бивши комунисти, социјалисти а сада бизнисмени и могули, уобичајено називани тајкунима, такође имају своје интересе које свако ко посматра политичке прилике на српској сцени мора да уважава ако мисли да барем приближно схвати зашто нам се дешава ово чему смо сведоци. Једна од активности тајкуна о којој сви знају све, али се притом свако живи чува да о њој напише или изговори било шта конкретно је финансирање политичких странака. Пристајањем да прихватамо корупцију и чињеницу да је сасвим ОК ако неопорезован новац иде странци, покрету, новинару или политичару који се бори за „нашу ствар" - сви смо постали Срећко Шојић. Али то је за неку другу прилику. 

Траг новца

У свом памфлету Бакарец се овлаш осврнуо на новац. Тачније, запитао се ко финансира Двери. Као неког ко је „помагао" Двери док су били само НВО блиска Цркви, тј. док нису показале аспирације према „његовом" бирачком телу - поменуо је и своју Демократску странку Србије. Али то је срећом далека прошлост, такав испад им се више неће поновити. Међутим, нешто ми је запало за око: Бакарец није рекао одакле ДСС-у новац да помаже било кога? Наравно, свако ко чита новине има неку (углавном исправну) представу одакле лова; странке које се отимају за гласове бирача после избора улазе у најневероватније коалиције и комбинације, тако да им у подели изборног плена у замену за лојалност јачем партнеру припадне одређен број руководећих места у привредним субјектима, органима државне управе и локалне самоуправе, управним одборима јавних предузећа.

„Кадрови" које странке одреде, користећи разрађене механизме крадуцкања са тих места исисавају новац кога веште књиговође провуку кроз пословне књиге, тако да математика постане не егзактна него апстрактна наука, предају га страначким органима, а онда му се губи порекло и траг. Такви кадрови, а нарочито књиговође, су најдрагоценији бисери и странке, све до једне, чувају их и негују као највеће благо. Све до једне, странке су о овоме постигле консензус и по овом питању између њих нема разлике ни спора. Доказ за ову тврдњу је чињеница да се никад не дешава да нова власт хапси и процесуира архилопове из претходног режима. Додуше, упеца се понеки шаранчић, али сомови, китови и ајкуле слободно пливају у политичким водама. 

О принципима не би требао да говори истакнути функционер странке која на локалном нивоу веома успешно „кохабитира" са ДС, где год су „жути" нашли интерес да их у коалицију позову. Та непринципијелност (наводно, за „нашу ствар") је довела дотле да ДСС напуштају људи који су у странку ушли без задњих намера и без политичких амбиција. Људи једноставно више неће да буду виђени у лошем друштву. Све за шта се та странка залагала и борила испрофанисано је и девалвирано због похлепе појединаца, лоших кадровских решења, неодлучности и кукавичлука руководства и недостатка комуникације између базе и врха странке.  
Нисам сигуран колико ће Двери успети у свом науму са патриотама - апстинентима и разочараним гласачима ДСС, СРС, СНС итд., али да је требало нешто предузети како би се маргинализовали самодовољни метузалеми који се са жутима и компанијом кољу искључиво око својих мандата, интереса и привилегија - требало је. 

Предлог новог договора са народом који су понудиле Двери има својих недостатака. Али евидентно је да Двери препознају проблем и да им се не гади да загазе у смрдљиву политичку мочвару како би допринеле решењу. То је оно што их разликује од странке Небојше Бакареца, барем на први поглед. Овај напад на Двери би имао смисла када би аутор подсетио читаоце на конкретне успехе које је ДСС постигао у борби против корупције, очувању територијалног интегритета земље, повећању квалитета живота грађана. 

Може бити да је моје памћење лоше, али, када чујем ДСС, прво што ми падне на памет је јаловост. Као најјача посланичка група, допустили су да их Чеда Јовановић избаци из Скупштине. У „Сабљи" су им хапсили најистакнутије сараднике, а они су своје противљење демонстрирали приватним дописивањем са „драгим Ацом" и каснијим постављењем Булатовића на чело државне безбедности. Ваљда као надокнаду за душевне боли јер резултата на пољу безбедности се не сећам. После саобраћајке у којој је настрадао Јочић, команду над полиицјом предали су шефу Коштуничиног кабинета, још једном од живописних ликова који се мотају по врху странке, а о којима јавност не зна ништа добро. Што је наравно искористила „Друга Србија" и митинг против проглашења независности тзв. „Косова" претворила у спрдњу „Косово за патике".

Радите или се склоните

Узгред, ко је одговарао што су хиљаде људи и поједини говорници који су на тај митинг дошли са најбољом намером да изразе неслагање са политиком која Србији отима део територије (и то не било какав део) - испали ситни лопови и провалници? Тачно је да су провокатори и несвесни балавци учинили своје, али је тачно и да руководство странке која управља полицијом није учинило ништа. Ко се још сећа Момира Гавриловића, пуковника државне безбедности који је убијен испред зграде СИВ после разговора са сарадницима тадашњег шефа државе, зачудо и шефом ДСС? Не кажем да је та странка одговорна за смрт тог човека, али, ако нису осетили потребу да заштите тако квалитетног информатора, како ће штитити обичног грађанина? Имају ли они уопште свест о томе шта грађани очекују од државе и државних органа?

Знају ли да (скоро) сваки амерички грађанин верује да би његова држава била спремна да дигне Марински корпус, Ентерпрајз или Нимиц у случају да његова људска права буду угрожена било где у свету? Због тога, да би могао да верује у ту илузију, Американац гунђајући, али свестан потребе, плаћа порез. Србин, видевши да они који му се намећу као „најпатриотскији и најнационалистичкији" не могу да стану ни иза човека који је ухапсио резидента CIA за Балкан и његовог српског сарадника, (за сада) исправно закључује да нема никаквог смисла плаћати такве људе и да је боље да његов новац остане у његовом шлајпику.

Једини који се свог олако зарађеног новца одричу у корист странака су тајкуни; али то није одрицање, већ инвестиција. Свако ко, из не знам каквих разлога, узме новац од тајкуна продао је душу ђаволу и не може га опрати ни Дунав ни Сава. Без разлике да ли се ради о новцу Мишковића, Бека или Дракулића, кога помиње Бакарец. Што опет отвара причу о тајкунима којима не фали ништа док су „наши", али постају све најцрње кад оду од нас. 

Због свега наведеног (имао бих још  али вежбам да пишем краће текстове), предложио бих свом пријатељу Небојши да се окане ћоравог посла. Ако ви нећете да радите нешто конкретно, прегазиће вас они који хоће. 

А, ако сте стварно поштени и патриоте каквим волите да се представљате, лепо се ти и Воја Коштуница спакујте, па се, следећи мој пример, испишите из ДСС. Онда, овако са стране, можете до миле боље писати шта и колико хоћете. Странку су вам преузели мутни ликови, а, ако ви то, и поред добронамерних упозорења која добијате годинама, игноришете - постајете њихови саучесници.

Понављам, Двери можда и нису оно што патриотска Србија очекује од политичара, али напад на њих је пуцањ у сопствену ногу. Зато, Небојша, седи - један. 

(Блог Драгослава Павкова)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер