петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дража Петровић: Једна свадба и једна сахрана
Хроника

Дража Петровић: Једна свадба и једна сахрана

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 07. фебруар 2020.

"Ја само слушам да се Вучић оженио. Од тада купујем ове таблоиде стално, све ко велим, ако знам кад Станија мења гаће, и да је овај с оном, да ће то неко да ми демантује. Изгледа да се потврђује да се наш први човек Србије оженио, али је фрапантно да тога нема у медијима којима је то у опису посла".

У питању је прецизан цитат Драгољуба Жарковића из једног од последњих Утисака недеље на Б92, када је, накнадно је то описала и сама Оља, десетак минута након емисије њој зазвонио телефон а са друге стране се чуло урлање познатог мушког гласа најпознатијег као Вучићев глас.

Оља је возила, телефон је по прописима укључила на спикерфон, па су сви присутни у моторном возилу чули урлање познатог мушког гласа, најпознатијег као Вучићев глас. Било је то интересантно али малко трауматично искуство, па Ђорђе Вукадиновић само што није искочио из кола у покрету, сведочила је касније ауторка емисије, а Утисак недеље је убрзо скинут с програма као прва у низу укинутих медијских слобода. Званичан разлог је био што Оља није желела да пређе на Инфо канал Б92, који је и сам убрзо укинут, а таблоиди који као по команди нису известили о оној свадби, наставили су да извештавају ко кад мења гаће, али су као и већина медија престали да извештавају ко би могао да замени Вучића, јербо је он за разлику од гаћа - незамењив.

Жарковић је после причао да је једном приликом срео Вучића и објаснио му откуд његово интересовање за ону цензурисану свадбу.

"Аман, човече, па и Путин кад се разводи изда званично саопштење", препричао је Жарковић тај разговор.

Могао би ово бити "ин мемориам" старом добром Жарету који нас је напустио пре неки дан, али је то пре свега прича о земљи у којој се као државна тајна чувају неке савим обичне људске ситуације о којима чак и Путин изда званично саопштење. И где део опозиције с правом размишља – како изаћи на изборе у медијском окружењу у коме о брачном статусу најмоћнијег човека државе сазнамо тек када Информер, дуго после оне тајновите свадбе, објави фото-вест следеће садржине: "Лидер СНС Александар Вучић јуче је са супругом Тамаром ручао у познатом београдском ресторану. Сасвим случајно ту се нашао репортер Информера и тако је настала прва новинска фотографија брачног пара Вучић".

Изгледа да је лидер СНС делимично послушао Жарета па је уместо званичног саопштења, ко Путин, издао званичну фотографију која је настала, јелте, савим случајно, тако што је репортер Информера седео у познатом београдском ресторану и није могао да верује кога то види за суседним столом.

"Извин‘те, да ли могу да вас фотографишем", питао је репортер баш док је брачни пар чекао предјело, а вазда слободоумни председник је рекао: "Сликај, ал' нек испадне сасвим случајно".

Уосталом, посведочиће вам сваки уредник таблоида, већина таблоидних сторија и настане као резултат претходног договора старлете и фоторепортера, док читаоци живе у убеђењу да је све настало сасвим случајно.

Није баш логично да се том методом старлета служе проевропски реформатори, али историја медија није забележила да нека старлета контролише 90 одсто медија, мада је забележила да неки проевропски реформатор то исто чини, јербо је европска вредност, по реформатору, слобода строго контролисаних медија.

Зато смо у међувремену у српским таблоидима сазнали, сасвим случајно, јелте, који опозиционар има девојку, са све разноврсним БИА фотографијама са њихове шетње Москвом. Потом - ког лидера Савеза за Србију је оставила супруга. Затим - жена ког лидера опозиције је шеф нарко-мафије. Својевремено смо имали и огаван текст о детету тадашњег министра који је полако окретао леђа премијеру и постајао опозиционар.

Ајд што опозиција неће на изборе док се не ослободе медији, али Билчик, Фајон и онај трећи сигурно не мисле да је нормална медијска ситуација у некој земљи таква, да лепу реч о уреднику било ког медија који пише против Вучића можете чути из уста власти тек кад се дотични уредник упокоји господу.

"Као новинар био је храбар без јарости, критичан без јеткости, искрен без злобе. Желео је и успевао да буде глас разума у хоровима неразумних, поштовали су га и политички и идеолошки неистомишљеници. Више него довољно за један часно пређен професионални и животни пут", написао је у министар културе поводом смрти Драгољуб Жарковића. Притом се нико други из власти није обратио јавности због одласка једног од највећих српских новинара, већ само онај делић власти чији је то ресор.

Власт сама схвата да о уредницима медија који је здушно подржавају, које користи за обрачун са људима, који се баве најодвратнијим стварима упереним против слободномислећих људи, нико никада неће моћи да напише реченицу: "Као новинар био је храбар без јарости, критичан без јеткости, искрен без злобе. Желео је и успевао да буде глас разума у хоровима неразумних, поштовали су га и политички и идеолошки неистомишљеници. Више него довољно за један часно пређен професионални и животни пут!"

Е, у томе је суштина када неко почне да прича о медијским слободама у Србији.

Ако о уредницима који праве провладине медије не можеш да напишеш ону реченицу коју је министар Вукосављевић написао о Жарковићу, јасно је каква је власт, а посебно је јасно какви су њени медији. Ту не треба ништа више додати.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер