Дубравка Стојановић: "Дара из Јасеновца" је баналан и буквалан филм, на трагу пропагандних партизанских филмова

 "Дара из Јасеновца" је баналан и буквалан филм. Начином на који је приказао убиства банализовао је зло и свео га на лично расположење усташких зликоваца и садиста, каже за Нова.рс Дубравка Стојановић, историчарка и професорка на Филозофском факултету.

– Говором Макса Лубурића или часне сестре у филму је, као, требало да се објасни усташка идеологија, али и то је ужасно површно – сматра Дубравка Стојановић након што је одгледала филм Предрага Гаге Антонијевића.

Наша саговорница износи став да “зло мора да се изрази много јачим уметничким формама” и додаје:

– Зато цео овај филм не може ни да се пореди само са једном Зафрановићевом сценом усташког клања у аутобусу која вас обележи и научи шта је фашистичко зло за цео живот.

Историчарка и професорка Филозофског факултета подсећа и на буру која је од почетка пратила остварење “Дара из Јасеновца”:

– Филм је пропаганда у начину на који је финансиран, начину на који је изабран за српског кандидата за награду Оскар и емитован пре биоскопске премијере на РТС-у. Све су то скандали. А сада чујемо и видимо и да је сценарио за филм плагијат писца и сценаристе Арсена Диклића!

Професорка Стојановић наводи и да је Антонијевићево остварење “историјски селективно”, што овако образлаже:

– Осим једне жене и мале групе Рома филм не приказује да су, поред Срба, у Јасеновцу масовно убијени Јевреји, Роми и Хрвати антифашисти. Тиме је филм на трагу пропагандних партизанских филмова који су као жртве приказивали само партизанске борце, а не и цивиле. Селекција жртава је, не само ружна и фалсификат историје, него је и опасна игра са историјом – каже Дубравка Стојановић.

(НоваС)