петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дубравка Валић Недељковић: СНС није потписао обновљени Кодекс о деци и медијима, у коме је велико поглавље било посвећено против инструметализације деце у политици
Хроника

Дубравка Валић Недељковић: СНС није потписао обновљени Кодекс о деци и медијима, у коме је велико поглавље било посвећено против инструметализације деце у политици

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 31. мај 2020.

Спот Српске напредне странке са девојчицом и председником Александром Вучићем отворио је полемику о инструментализацији деце у политичке сврхе, а Дубравка Валић Недељковић из Новосадске новирарске школе и професорка Универзитета у Новом Саду подсећа на кодекс из 1993. о деци и медјима, а који је обновљен прошле године. Према њеним речима, тај кодекс није потписала владајућа Српска напредна странка, али ни сви медији.

"Вратићу вас на 1993. годину када је психолог Првослав Плавшић направо кодекс деца и медији и читаво једно велико поглавље је било посвећено инструметализацији деце у политици. И тада су све партије потписале тај кодекс. Кодекс је обновљен прошле године и потписале су га ДС, СПС, ЛСВ, Зелена странка, Демохришћански савез Хрвата, Покрет за преокрет и нико више. Наша најмоћнија странка није потписала овај кодекс", напомиње саговорница Н1.

Валић Недељковић истиче да је кодекс етичка ствар, а не ствар закона, али и да је етика то што вас промовише у јавној сфери.

"У свим досадашњим кампањама су деца инструметализована. Сви политичари су то користили, и у свету сви политичари то користе", додаје професорка.

Када је у питању актуелна предизборна кампања, она каже да Новосадска новинарска школа од 1996. прати изборе и да је ова кампања различита од свих претходних, а да је узрокована друштвено-политичким контекстом у претходних неколико месеци.

Саговорница Н1 објашњава да постоје три врсте презентације предизборних активности у медијима, бесплатно извештавање у којем би сви учесници изборног процеса требало да имају исту шансу, друго је плаћено оглашавање и треће је функционерска кампања, коју она назива и прикривено оглашавање.

"Пре предизборне кампање је трајала озбиљна стручно вођена прикривена кампања, коју је могао да води само уски круг елита. Ти садржаји су били високо информативни, иако су били прикривена кампања. Било су врло гледани јер су носили информације које су грађани желели да чују", каже Валић Недељковић.

Када је у питању бесплатно информисање о кампањи, она каже да оно не постоји у Србији јер медији не прате кретање странака по земљи. Уместо тога, на делу је "бесплатно плаћено оглашавање" - учесници на изборима су добили бесплатни блок који не уређују новинари.

"То није информисање и поздрављам иницијативу Н1 и то што тражи да од 3. јуна новинари почну да воде кампању. Ово је била кампања политичара за политичаре, а не политичара за грађане", рекла је Валић Недељковић.

Додаје да од 1990. до данас медији нису научили да прате кампање, да су експериментисали са разним жанровима, а да је све то показало да наше друштво не разуме шта је квалитетна полемика или дебата.

Оно што недостаје у медијима током капмање, према мишљењу гошче Н1, су аналитички телевизијски портрети политичара кроз које ће се видети не само шта се обећава, већ и шта су те особе радиле и какви су им ставови.

Упитана да објасни да ли и то може бити простор за пропаганду и тумачење, Валић Недељковић напомиње да улога медија и јесте да објасни, тумачи и укаже ко су особе које би требало да нас представљау.

"То значи да су те особе отворено за јавно критичко приказивање њихових чињења и ставова. У нашим кампањама су само обећања шта ће бити урађено, а не аназиле шта је урађено и ставова", каже саговорница Н1.

Када је у питању извештај РЕМ-а о заступљености политичких актера на телевизијама, она каже да о томе не може озбиљније да говори јер јој није позната методологија, нити узорак по којем је истраживање рађено.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер