Душан Шиђански: Србија може у ЕУ и без признања Косова

ПРАГ – Захтеви неких званичника ЕУ да Србија мора регулисати односе са Косовом пре него што се прикључи Унији не значе признање Косова као државе, јер „признање Косова није било унитарни процес”, оценио је професор Душан Шиђански, специјални саветник председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароса.

„Свака држава могла је да призна или не призна Косово. Будући да се знало да неће сви бити за признање Косова, процес који је био употребљен је процес у којем је свако могао да га призна или не”, објаснио је Шиђански за Радио Слободна Европа и подсетио да још пет чланица ЕУ није признало Косово.

„Ако тај принцип узмете у вези са Србијом, то значи да Србија може да уђе у ЕУ, а да не призна Косово”, сматра он.

Шиђански истовремено истиче да треба наћи могућност кооперације између Србије и Косова.

„То је стварно битно за будућност региона. Не можете у региону имати један део који је сасвим изолован спрам Србије, а у исто време тражити да у будућности једног дана и ви будете чланица уједињене Европе”, каже саветник Бароза.

Говорећи о вероватноћи да Србија до краја године добије и статус кандидата за ЕУ, и датум почетка приступних преговора, он каже да то највише зависи од Србије.

„Ако су услови испуњени, не видим зашто се не би почело и са преговорима”, наводи Шиђански и додаје да треба видети шта ће Европска комисија написати у свом будућем извештају који треба да изађе почетком октобра, а који се сада већ спрема.

Он такође верује да ће реформа изборног система у Србији бити један од главних услова Европске комисије за улазак у ЕУ.

„Без промене тог система, не може се рећи да је то један европски демократски систем. Не верујем да се ту може цењкати”, рекао је Шиђански и додао да „сви европски системи морају да имају исти модел и да то не може да се мења”.

Оснивач и професор Факултета политичких наука Универзитета у Женеви каже да ће Европска комисија врло пажљиво пратити да реформе нужне за европски пут Србије не остану само мртво слово на папиру, имајући на уму и негативна искуства неких земаља које је већ примила у своје редове.

Он је истакао да је јако добра вест што је Комитет за европске послове холандског Парламента донео одлуку да да зелено светло процесу ратификације Споразума о стабилизацији са Србијом, јер то значи да је ипак промењен поглед на Србију.

Шиђански је рекао да се мора признати да се Србија према Хашком трибуналу „ипак понаша одговорно, макар за сада”.

Он такође сматра да већ потпуно известан улазак Хрватске у ЕУ 2013. године треба узети и као један корак према стабилизацији целог региона.

„Мислим да ће то и за Србију бити позитивно јер везе између Хрватске и Србије морају да се развију. То је услов за будућност тог региона. Не може се регион развијати без Србије, која је у центру највећа јединица. Мислим да то може да побољша ситуацију у вези са улажењем Србије”, рекао је Шиђански.

Говорећи о реформисању институција, као услову за чланство у ЕУ, он је подсетио да је за Србију један од услова и да промени судски систем, да судски систем постане ефикасан, да буде много објективнији. „Правосуђе мора да буде независно, а не да буде толико под утицајем једних или других - било партија или власти или великих предузећа”.

Шиђански је изнео мишљење да ће ЕУ инсистирати на дубинским реформама јер има негативна искуства из других земаља, као што су Бугарска и Румунија, а по његовим речима, Мађарска таква какав је данас, не би могла да уђе у ЕУ.

(Танјуг)