Две деценије вишестраначког сазива скупштине Србије

Данас се навршавају две деценије од конституисања првог вишестраначког сазива скупштине Србије, чиме је и формално заокружено увођење вишепартизма у политички систем земље.

Од 9. децембра 1990. до 11. маја 2008. године, када су одржани последњи парламентарни избори, грађани су у осам наврата бирали своје представнике у највишем законодавном телу.

Парламент је конституисан 11. јануара, после нешто више од месец дана од одржавања првих вишестраначких избора, а Социјалиштичка партија Србије доминирала је у том сазиву са 194, од укупно 250 посланика, колико је Устав Србије из 1990. године предвидео.

Посланике су, поред социјалиста, имали и Српски покрет обнове - 19, Демократска странка - седам, Демократска заједница војвођанских Мађара - осам...

Председник парламента био је Слободан Унковић, а Владе Србије, коју је парламент потом изабрао, Драгутин Зеленовић.

Наредни парламентарни избори одржани су две године касније, 20. децембра 1992. И тада су највише посланика имали социјалисти - 101, следили су радикали са 73 и ДЕПОС са 50 посланика.

Годину дана затим уследили су нови избори на којима су социјалисти освојили 22 мандата више, ДЕПОС пет мандата мање, радикали 39, а ДС 29, док је највише посланика на следећим, септембарским изборима 1997. године, имала коалиција СПС-ЈУЛ-НД - 110, затим радикали 82, а СПО 45.

На парламентарним изборима децембра 2000. године највише посланика имала је коалиција ДОС - 176, а социјалисти и радикали 37, односно 23, док су три године касније, на следећим изборима, радикали добили 82 посланичка мандата, Д С С 53, ДС 37, Г17 плус 34...

Јануара 2007. године грађани су одлучили да радикали добију 81 посланичко место, ДС 64, Д С С 47, Г17 плус 19...

Актуелни сазив је формиран месец дана после избора одржаних 11. маја 2008. године, а у њему највише посланика има коалиција "За европску Србију" - 78.

Како се развијало вишестраначје тако се мењала и атмосфера у највишем законодавном телу у земљи.

У првим сазивима парламентарна активност је често била у сенци тешких речи које су размењивали посланици већине и опозиције, које су, неретко, прерастале у претње, физичке обрачуне, изношење посланика из скупштинске сале уз помоћ обезбеђења...

Ни после петооктобарских промена парламент није увек успевао да одржи демократску атмосферу, па ће тако остати забележено да је посланица СРС Наташа Јовановић полила водом председницу Скупштине Србије Наташу Мићић, затим "гласање" из Бодрума...

Републички парламент данас има разлога "за славље", будући да је постао једна од најефикаснијих државних институција - само у прошлој години Скупштина Србије донела је 262 закона и 49 других аката.

Иако је до пре неколико година етикетирана као "црна рупа" на евро путу Србије, данас се Скупштина Србије може похвалити и значајним успехом у усаглашавању домаћег законодавства са стандардима ЕУ.

Међутим, и у актуелном сазиву парламента било је неколико догађаја који су успели да "наруше" радну и озбиљну атмосферу, па ће се тако памтити ципела посланице СРС Гордане Поп Лазић, којом је гађала председавајућу седницом Гордану Чомић, затим покушај проститутке да уђе у републички парламент, случај секретарице у службеном аутомобилу...

(Танјуг)