субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Џон Ситилидис: Авганистан један од највећих изазова за председника Обаму
Хроника

Џон Ситилидис: Авганистан један од највећих изазова за председника Обаму

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 23. новембар 2009.

“Председник Обама није потпуно задовољан ни једним од до сада предложених војних опција за Авганистан “, каже у разговору за наш програм сарадник вашингтонског Центра Вудро Вилсон, Џон Ситилидис.

Ситилидис: “Председник Обама је суочен са једним од највећих изазова свог председничког мандата. Авганистан је изазов без преседана у модерној америчкој историји. Од њега се пре свега очекује да дефинише нашу мисију у тој земљи - који су наши витални интереси у њој - да ли је то искорењивање ал-каиде и Талибана, у којој мери и какву опасност те организације представљају за САД и запад, и да ли Авганистан и Пакистан представљају потенциијално уточиште и базу за могуће неконтролисане терористичке активности. Ако се слажемо са овом констатацијом, онда је ситуација у Авганистану нераздвојно повезана са оном у Пакистану, где су терористичке активности у порасту, влада је све нестабилнија, а нуклеарно оружје те земље прети да доспе у руке непожељних елемената. Председник Обама ће стога морати да одлучи да ли би појачање од 40 хиљада војника и војна солуција омогућили победнички сценарио.”

Глас Америке: Уколико би председник Обама одлучио да повуче трупе из Авганистана, како би се то одразило на даљи развој америчке спољне политике?

Ситилидис: “Мислим да је то једна од могућих солуција. Председник до сада није потпуно задовољан ни једним од предложених војних решења. Пентагон је апеловао на чланице НАТО-а да повећају своје војно присуство у Авганистану, што би довело у питање америчку руководећу улогу у Европи ако би се Вашингтон повукао. Такође је питање како би такву одлуку протумачили наши савезници, као и противници, у другим деловима Азије. Таква одлука могла би да упути поруку, рецимо Ирану, да су САД дигле руке од својих обавеза и од борбе против тероризма, што би могло да охрабри Иран у његовим даљим нуклеарним амбицијама. Дакле, повлачење америчких снага би с једне стране било веома рискантно. Али, с друге стране, ако немате јасно дефинисану мисију, нити подршку јавности, уз нестабилне и непоуздане режиме у Кабулу и Исламабаду, председник би морао да наредних недеља озбиљно размотри ову опцију.”

Глас Америке: У оквиру могућих сценарија, које решење би по вашем мишљењу могло да буде најреалније?

Ситлидис: “У Авганистану пре свега морамо да одредимо циљ наше мисије - да ли је примарно да имамо централну управу, која има ефикасну контролу над целом земљом, и да ли је то реално очекивати у контексту историје, географије и племенске структуре те земље, или би било важније имати савезнике међу племенским лидерима који би могли да осигурају локалну безбедност, односно безбедност својих области и на тај начин целе земље. Другим речима, могло би да буде прихватљиво да централна влада има надлежност над Кабулом и околином, али не и јаку и ефикасну контролу и суверенитет над целом земљом, већ лабаву, рецимо, конфедералну структуру. Овакав аранжман, чак и привремено, могао би да буде реално остварљив и у интересу запада.”

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер