петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Економист“: Јачање државног капитализма
Хроника

„Економист“: Јачање државног капитализма

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 23. јануар 2012.

Ширење нових модела бизниса у земљама у развоју довешће до нових проблема

Зграде најважнијих компанија за протеклих петнаест година суштински су промениле изглед великих градова земаља у развоју. Зграда кинеске државне телевизије личи на џиновског ванземаљца који маршира небом изнад Пекинга. Торњеви Петронаса – 88 спратова седишта малезијске нафтне компаније – извијају се изнад Куала Лумпура. Светлеће седиште банке ВТБ у срцу је московског ситија.

Све су то споменици који подсећају на успон нове врсте хибридних корпорација које подржава држава, али које раде као приватне мултинационалне компаније. Државни капитализам није никаква новост, што може да потврди бивша британска колонијална компанија East India. Како стоји у нашем посебном извештају од ове недеље, она је сада у фази своје драматичне обнове.

Државне компаније су 90-тих година биле тек одељења државног апарата на тржиштима у развоју. Тада се веровало да ће их влада или затворити или приватизовати ако економија буде напредовала. Међутим, чини се да држава не одустаје од врховне команде ни у великим индустријама (десет највећих светских нафтних компанија је у власништву држава) ни на великим тржиштима, будући да државне компаније чине 80 одсто вредности кинеске берзе и 62 одсто вредности руске берзе. Оне се још увек успињу. Довољно је погледати било коју нову индустрију и корпоративног гиганта – Кинеска компанија Mobile, рецимо, има 600 милиона корисника. Државне компаније чине чак трећину директних страних улагања у свету у периоду 2003-2010. године.

Будући да је Запад у страху, а тржишта у развоју цветају, Кинези више не виде државне компаније као пролазну станицу ка либералном капитализму, већ као одржив модел. Кинези верују да су редизајнирали капитализам како би га учинили бољим и све већи број лидера земаља у развоју сагласно је с тим.

Бразилска влада, која је 90-их пристала на приватизацију, сад се умешала у компаније Vale и Petrobras убеђујући мале компаније да се споје и формирају националне гиганте. Јужна Африка такође флертује са таквим моделом. 

Закон опадајућих прихода

Тај модел развоја отвара два питања – колико је он успешан и какве су његове последице и на тржиштима у развоју и изван њих? Заговорници државног капитализма сагласни су да тај модел гарантује и безбедност и раст. Дивља приватизација у Русији 90-тих у време Бориса Јељцина узнемирила је земље у развоју и охрабрила је мишљења да владе могу да смање напетост до које доводе капитализам и глобализација тако што неће обезбедити само базичну инфраструктуру, попут путева и мостова, већ и лаку у облику водећих компанија.

Влада Lee Kuan Yewa у Сингапуру, један од носилаца те идеје, прихватила је западне идеје и отворила врата страним компанијама, али је и поседовала удео у многима међу њима. Кина је сада лидер тог модела. Чврста веза између њене владе и бизниса ће, нема сумње, бити разматрана ове недеље на састанку глобалне елите у швајцарском Давосу. Међу западњацима који буду тамо представници влада често имају супротстављена виђења у односу на представника приватног бизниса. Међутим, кинески представници с обе стране имају исто мишљење, чак и исти патриотски начин размишљања.

Нови модел ни најмање не подсећа на катастрофални талас национализације у Великој Британији и на још неким местима, који се догодио пре пола века. Кинеске компаније данас добијају уговоре у целом свету. Најбоље националне компаније окрећу се према иностранству, стичу вештине котирањем на страним берзама и преузимањем страних компанија. Владе су такође селективне у погледу контроле корпоративног сектора. Кина је смањила притисак на економију и њене бирократе се усмеравају на индустрије у којима могу направити разлику.

Ипак, ако боље осмотримо овај модел, видећемо и његове слабости. Кад влада фаворизује неке компаније, остале су на губитку. Кинески Mobile и још један државни гигант Кинеска национална нафтна корпорација су 2009. године зарадиле 33 милијарде долара, што је више од зараде 500 најпрофитабилнијих кинеских приватних компанија заједно.

Државни гиганти усисавају капитал и таленат који би приватне компаније можда боље искористиле. Истраживања показују да државне компаније мање ефикасно користе капитал него приватне и имају спорији раст. У многим земљама државни гиганти просипају новац на модерне торњеве у време када се предузетници боре да сачувају капитал.

Њихови трошкови ће вероватно наставити да расту. Државне компаније су добре у копирању других, једним делом што могу да користе снагу владе која их подржава да набаве њихову технологију. Али када би требало осмислити сопствене идеје, оне постају мање конкурентне. Државне компаније радије праве неколико великих потеза него много мањих. Највећи светски центри иновација су обично мале компаније.

Нека цвета хиљаде мобитела

Тај модел не гарантује ни сигурност. Државни капитализам функционише добро само кад га воде компетентне државе. Многе азијске државе имају снажну мандаринску културу, какву Јужна Африка и Бразил немају. Компанија Coal India није представник ефикасности. Државни капитализам даје предност добро повезаним припадницима система у односу на иноваторе споља.

У Кини је високо образована дворска свита уграбила свој плен. У Русији шачица силовика, често бивших официра КГБ, доминира и Кремљом и бизнисом. Тако овај модел производи ортачке односе, неједнакост и, на крају, незадовољство, као што је бренд државног капитализма Хосни Мубарака учинио у Египту.

Развијене светске силе су увек користиле државу како би покренуле раст, почевши од Јапана и Јужне Кореје 50-тих и Немачке 1870-тих или САД после рата за независност. Међутим, ове земље временом су схватиле да систем има границе. Кинези би од свих људи на свету требало да знају да је најбољи начин да уче из историје и да се осврну на њен дуги ток.

Међутим, могло би се чекати годинама да ове слабости изађу на видело а у међувремену оне могу да изазову много проблема. Инвеститори на тржиштима у развоју морају да буду пажљиви јер би могли да уђу у сукоб са владом, а не само са компанијама.

Капиталистичке државне владе могу бити хировите и да ускрате права мањинским деоничарима. Они који имају филијале или заједничке компаније на тржиштима у развоју могли би да дођу у сукоб са државним компанијама.

Још једна од брига је и утицај овог модела на глобални систем трговине који је већ у опасности у време кад републикански кандидат за председника САД жели да првог дана у Белој кући Кину прогласи манипулатором валутама. Обезбедити праведну трговину је тешко кад неке компаније уживају већу подршку државне владе. Западни политичари полако губе стрпљење због државних капиталистичких моћника, који граде систем у корист својих компанија.

Државама у развоју које желе да оставе траг у свету, државни капитализам очигледно изгледа привлачно. Он им даје покретачку снагу за коју би приватним компанијама биле потребне године да је изграде. Али његове опасности носе превагу над предностима. И за своје добро и због интереса светске трговине, они који проводе државни капитализма морају да почну да смањују своје огромне уделе у фаворизованим компанијама и да их продају приватном сектору. Уколико су те компаније толико добре како саме тврде, онда им више неће бити потребна државна подршка.

The Economist

Превела:Ена Стевановић

(РСЕ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер