Економски стручњаци упозоравају на слабости у стабилизационом плану ЕУ

Економски стручњаци упозоравају на слабости и недоречености у стабилизационом плану ЕУ.

Министри финансија земаља еврозоне покушали су данас у Бриселу да заокруже до сада договорене мере за заустављање финансијске кризе. Истовремено, економски стручњаци упозоравају да још увек има доста недоречености, што план чини слабим и што се, уосталом, огледа у рекордно лошем положају еура у односу на долар.

Није неопходно бити економски експерт па закључити да ни одлука европских лидера о формирању стабилизационог фонда, ни предлог Комисије о снажнијој контроли економског простора еурозоне и целе Уније нису били довољни да врате поверење финансијског тржишта. Експерти, попут експерта ИНГ банке у Бриселу, Карстена Брзеског, то и потврђују:

"Видимо да постоји још нејасноћа, недовољно појашњених детаља. Ту је и европски проблем - сувише различитих гласова и мишљења. Чујемо ево и председника Немачке савезне банке који на свој начин тумачи одлуку да Европска централна банка откупљује државне акције. За њега је то излаз само у критичним ситуацијама, корак који мора бити ограничен, фактички никада не предузет. Такав коментар је само створио несигурност на тржишту око тога да ли је Европска централна банка заиста вољна да откупљује државне акције".

Финансијски стручњаци тврде да је стварањем Европског финансијског стабилизационог фонда заиста сав расположиви новац на столу и да је сада створена сигурносна мрежа за државе попут данас Грчке, сутра Шпаније, Португала, Италије... Међутим, ништа од жељених ефеката неће бити остварено уколико не буде суштинске фискалне консолидације, разумног и умереног трошења, буџета не какве би желеле, већ могле имати државе чланице:

"То је сада заиста кључно питање. План би требало да буде почетак краја кризе, али само у случају да земље попут Португала или Шпаније заиста почну са фискалном консолидацијом и да су другачије од Грчке. Још увек ствари могу кренути низбрдо, а то ће се десити уколико ове земље не спроведу консолидацију својих финансија. Све се сада врти око тога... Предузели смо кораке, успоставили фонд али нисмо решили кључни проблем довођења у ред  јавне потрошње на националним нивоима. Уколико Португал или Шпанија не доведу у ред јавну потрошњу током неколико наредних година, тада ће се владе гушити у дуговима, неће бити у стању да враћају кредите и то би био сценарио најгоре врсте," каже економски еxперт ING Банке у Бриселу, Карстен Брзески.

У критичној групи, Шпанија и Португал су већ објавили план штедње који предвиђа кресање плата у администрацији, али и смањење пензија и социјалних давања те повећање пореза. Португал се нада смањењу дуга за половину, а Шпанија да ће у наредне две године уштедети 15 милијарди, а последња се са планом штедње огласила и Италија, која би, уколико се реализује оштро стезање кајша, у државној каси за две године задржала готово 28 милијарди евра.

Валута Европске уније у паду

Уздрмане европске берзе почеле су данас да се опорављају, након што је забринутост у вези са европском дужничком кризом нанела штету азијским берзама и оборила вредност еура на најнижи ниво у последње четири године.

До пада вредности еура је дошло упркос чињеници да је Европска централна банка саставила пакет за спасавање економија у вредности од хиљаду милијарди долара, док европске земље раде на смањењу трошкова како би смањиле свој дуг.

Инвеститори су очигледно били охрабрени позитивним вестима од неких великих компанија, што је допринело незнатном повећању вредности еура.

(VOA)