EUobserver: Francuska predlaže da zemlje zapadnog Balkana uđu u EU putem novog postupnog procesa priključivanja u sedam etapa

 Zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da uđu u Evropsku uniju, ali putem novog, postupnog procesa priključivanja u sedam etapa, predložila je Francuska.

Sada je izašao s nešto konkretnijim idejama kako bi taj proces trebalo da izgleda, a koje se svode na postupno uključivanje zemalja kandidatkinja pre nego što postanu punopravne članice.

Francuska je ostalim zemljama članicama uputila neformalni dokument na šest stranica koji bi trebalo da posluži kao podloga za raspravu u institucijama Unije.

Prva rasprava bi se mogla da se održi već u utorak u Briselu na sastanku Saveza za opšte poslove, a nova Komisija bi u januaru mogla da objavi nešto detaljnije predloge.

Prema tom dokumentu, na koji se poziva EUobserver, specijalizovani portal za evropske teme, novi proces pristupanja odvijao bi se postupno, u sedam koraka.

Pregovori o pristupanju vodili su se i još se uvek vode tako da zemlja kandidatkinja mora da usvoji kompletno evropsko zakonodavstvo podeljeno u 35 poglavlja.

Pregovori se svode na definisanje rokova i načina kada će i kako zemlja kandidatkinja preuzeti evropsko zakonodavstvo i kako će ga sprovoditi da bi se transformirala i postala sposobna da preuzme obveze koje sa sobom nosi članstvo u EU.

Kada se pregovori završe, potpisuje se ugovor o pristupanju i kandidatkinja postaje punopravna članica nakon što se ugovor ratifikuje u svim zemljama članicama.

Francuska sada predlaže da se to promeni tako što bi se zemlja kandidatkinja postupno uključivala u EU dok ne postane punopravna članica.

Prema tom pristupu, proces pristupanja podelio bi se u sedam koraka i nakon svakoga od njih, kandidatkinja bi bila uključena u određene politike i programe.

Prva etapa su vladavina prava i temeljna prava, druga obrazovanje i istraživanje, treća rad i socijalna pitanja, četvrta finansijski poslovi, peta jedinstveno tržište, poljoprivreda i ribarstvo, šesta spoljni poslovi i sedma "ostalo".

Tako bi naprimer, zemlja kandidatkinja kada sprovede sve reforme predviđene u prvoj etapi, mogla da učestvuje u radu Eurodžasta i Europola.

Eurodžast je agencija EU koja podržava pravosudnu koordinaciju i saradnju nacionalnih tela u borbi protiv terorizma i teškog organizovanog kriminala koji utiču na više država članica EU, a Europol je telo nadležno za policijsku saradnju u borbi protiv teškog međunarodnog kriminala i terorizma.

Slično bi, nakon što savlada petu etapu, zemlja kandidatkinja dobila pristup strukturnim fondovima iz kojih se finansiraju siromašnije zemlje članice kako bi se približilie razvojnom nivou bogatijih članica.

"Završetak pregovora u svakoj etapi otvara mogućnost zemlji kandidatkinji da učestvuje u odgovarajućim programima EU, povezanim s relevantnim sektorskim politikama i tamo gde je to primereno mogla bi da koristi određena ciljana finansijska sredstva", piše francuskom dokumentu, a konačni cilj celoga procesa je punopravno članstvo.

U predlogu stoji da šest zemalja zapadnog Balkana imaju neupitnu evropsku perspektivu, dok se Turska, s kojom su pregovori otvoreni ali su već duže vreme u zastoju, uopšte ne spominje.

Pariz predlaže da će se definisati precizni kriterijumi za prelazak u svaku sledeću etapu i da će se ispunjavanje kriterijuma strogo pratiti i proveravati. Takođe se predviđa i reverzibilnost procesa, što znači da zemlja može biti vraćena u prethodnu etapu ako se pokaže da ne ispunjava svoje obveze.

Ako predlog naiđe na dobar prijem, Evropska komisija bi mogla izaći sa zakonodavnim predlozima za reformu procesa pristupanja već u januaru sledeće godine. Postignu li zemlje članice saglasnost, reforma bi se mogla usvojiti do samita EU i Zapadnog Balkana u maju 2020. u Zagrebu, navodi se u dokumentu.

Za reformu pristupnog procesa potrebna je saglasnost svih zemalja članica i pitanje je kako će na kraju izgledati novi pristup.

Ideja o tzv. "sektorskim integracijama" nije nova i ranije su kružile ideje da se proces pristupanja učini vidljivijim u zemljama koje pregovoraju, tako da im se na primer otvore strukturni fondovi, umesto da im se pomaže kroz pretpristupne fondove koji su znatno skromniji.

žMeđutim, za to bi trebalo da postanu deo jedinstvneg tržišta, što se ne čini brzo ostvarivim jer nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nema ocenu da ima "funkcionalnu tržišnu privredu" koja se može nositi s konkurentskim pritiskom iz EU.

U svakom slučaju, čini se da bi ovako zamišljen novi pristup, bude li prihvaćen, mogao još dodatno da uspori, ionako spor i dug proces pristupanja.

(N1)