Еврокомесар Јанез Леранчич: Владавина права и дијалог кључни за брзину евроинтеграција Србије

Комесар Јанез Ленарчич је у име Европске комисије у Европском парламенту (ЕП) истакао да ЕУ очекује да српске власти учине опипљив напредак у владавини права и дијалогу с Приштином, а те две тачке одредиће брзину преговора Србије о чланству у Унији, предочивши да напредак у реформама може довести до отварања нових поглавља у тим преговорима.

Ленарчич је то рекао у уводу расправе европских посланика о резолуцији о Србији и ставио до знања да Србија мора да настави реформе како би се обезбедила независност правосуђа, да води битку против корупције и организованог криминала, зајамчи слободу средстава информисања и настави судске поступке око ратних злочина.

У резолуцији, о којој ће сутра гласати посланици ЕП, а коју су претходно усвојили чланови Спољнополитичког одбора ЕП, се позива на „међусобно признање“ Београда и Приштине, што су оспорили неки посланици.

И сам извештач ЕП за Србију Владимир Билчик, који долази из Словачке, државе која не признаје Косово, је у јуну у расправи у АФЕТ-у навео да није задовољан што је у тексту уврштена формулација о међусобном признавању Београда и Приштине.

„Већина влада ЕУ признаје Косово и имају већину посланика у Европском парламенту, па је политичка одлука политичке већине да ово буде у тексту. Међутим, признање није у рукама парламента и то је оно што српска јавност треба да разуме,“ поручио је Билчик.

Он је поновио да је питање признања Косова искључиви прерогатив и право влада држава чланица ЕУ, а да у овом тренутку не види помаке ка могућем признању.

У извештају се дубоко жали што се Србија није ускладила са санкцијама ЕУ након руске инвазије на Украјину и позивају новоизабране власти да се под хитно ускладе са одлукама ЕУ против Русије.

Ленарич је истакао да је као корак напред у дијалогу Београд-Приштина оцењен договор о енергији, што би требало да омогући помак и у вези с другим питањима.

Кад је у питању геополитичка ситуација, Србија је пружила доказе о привржености европским вредностима јер се усагласила с неким декларацијама ЕУ и дала подршку резолуцијама УН везаним за Украјину, рекао је он.

„Желимо да Србија пружи додатне доказе о таквом ангажовању и учини још више напора да би се постепено ускладила са спољном и безбедносном политиком ЕУ и рестриктивним мерама, а у том контексту је важно да Србија смањи зависност од руског гаса“, предочио је европски комесар за управљање кризама.

Он је поздравио кораке да се с тим у вези изгради гасни интерконектор између Србије и Бугарске, као и настојања на пољу сајбер безбедности и сузбијања руске пропаганде у региону.

У извештају о Србији се поздравља чињеница да је чланство у ЕУ стратешки циљ Србије, али и изражава жаљење због недовољног напретка, чак и назадовања у кључним секторима за приступање Унији, што је поновио Билчик и у данашњој расправи на пленарној седници ЕП, предочивши да Србија и после три месеца од избора још нема владу, „што је губљење драгоценог времена“ у ситуацији горућих проблема за све.

Поздрављајући повратак српског парламента на већи плурализам након избора почетком априла, у резолуцији се позива на напредак у владавини права, основним правима, слободи изражавања, јачању медијског плурализма и нормализацију односа са Косовом, уз позив да Србија призна у Приштини проглашену независност, с формулацијом да се тражи „узајамно признање“.